- Член од
- 3 септември 2010
- Мислења
- 6.417
- Поени од реакции
- 9.044
Антропозофијата (основач Рудолф Штајнер) спаѓа во првата група на окултните и мистичните учења кои се одликуваат со научнички и интелектуалистички пристап. Во оваа група на учења, целта на делување на паднатите духови е умот.Гледам никој не го отворил линкот што го ставив погоре па ќе псотирам тука дел од текстот за кој сакам да чујам ваше мислење.
Ono se doživljava na nivou ideja (pomisli), kroz opštenje sa duhovima zahvaljujući čitanju i izučavanju okultne literature, diktirane iz nevidljivog sveta osnivačima pomenutih pravaca.
Posledica sveta ovoga je razvoj prijemčivosti za pomisli koje iz nevidljivog sveta šalju od strane duhova, što se naziva razvojem intuicije. Čovek se oseća sposobnim da proniče u skrivenu stranu stvari, i okultno razumevanje stvari i pojava. Ovaj oblik okultizma podstiče duhovnu formu opštenja s nevidljivim svetom, a ne čulnu. Svakako da su mogući trenuci i čulnog viđenja. U svakom slučaju, njihovi osnivači su ovladali i ovim oblikom, inače ne bi mogli da ih zapišu.[1]
Javljanja ovog tipa dobro su poznata pravoslavnim podvižnicima. Evo šta se dogodilo u Optinskoj pustinji za života Prep. Amvrosija Optinskog. "Bšga je kod nas kućica u kojoj je živeo jedan inok - govori optinski starac, arhimandrit Varsanufije. Njemu se jednom desilo - posle večernjeg pravila, da vidi u svojoj keliji čoveka kako sedi i govori mu: "Zašto se ti ovde toliko mučiš, vrati se svojem ranijem zanima-nju, tamo ćeš imati veću korist i dobićeš bolju platu, živeći po svojoj želji...". "Ali, kako da izađem odavde? Vrata skita su čvrsto zaključana?". "Ti nemoj brinuti o tome, samo poželi, i ja ću te trenutno preneti. Ispred vrata već čeka trojka. - Ko si ti? Sigurno si demon?! - "Da". - "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga!" - uzviknuo je užasnuti monah, i zao duh je istog časa nestao. Bilo je oko 12 sati noću kad je dotrčao baćuški Amvrosiju i ispričao mu ceo događaj: "Da, strašno si viđenje imao - rekao je starac - posetio te je osmolegeonski đavo, i kome se on javi, sigurno ga ubija. - "Šta me je onda spaslo?" - "Gospod mi je rekao da si u opasnosti, - odgovori otac Amvrosije - i ja sam ustao na molitvu, i Gospod te je podsetio na strašno i slavno Ime Svoje, od Koga drhte adske sile" (2, s. 20-21).
Nažalost, J. I. Rerih se nije setila tog strašnog i slavnog Imena, nije se prekrstila, niti je prekrstila pridošlicu, nije prizvala Gospoda molitvom, niti je upitala: "Ko si ti?" (Sveti Oci savetuju da se ovo obavezno učini pri ovakvim javljanjima (5. t. 3. s. 38-53). A Prep. Amvrosije nije bio s njom da bi se molio za nju. U svojoj gordosti ona je sebe smatrala savršeno dostojnom Božjeg viđenja, nije posumnjala i - pala je u prelest, postavši oruđem demonske sile!
"Đavo je jednom prišao starcu preobrazivši se i govoreći "Ja sam Hristos". Starac je zatvorio oči i rekao: "Ja sam nedostojan da vidim Hrista, koji je sam rekao: "mnogi će doći u ime Moje, govoreći ja sam Hri-stos; i mnoge će prevariti" (Mt. 25, 5). Đavo, čuvši ovo iščeze: starac proslavi Boga... I ti moraš znati da se besi pojavljuju u dvojakom obliku: ponekad u svom obličju, a ponekad - u vidu Angela, kako bi ti tobož pomogli" (5, t. 3, s.47)
Osnovni sadržaj ovih učenja su pseudonaučne teorije i koncepcije o ustrojstvu nevidljivog sveta, o jerarhiji nevidljivih bića, o uticaju kosmosa na sud-binu čoveka, naroda i čovečanstva, o uređenju ljudskog društva, o evoluciji sveta, zagrobnom životu itd. Sve ovo zbrkano, maglovito i nerazumljivo iznosi se na stranicama mnogotomnih i veoma debelih knjiga, čije izučavanje zahteva dugogodišnji trud. Ako se u ovim učenjima mogu pronaći neki praktični saveti o izmeni života, o izmeni psihe i fiziologije, oni su svakako u drugom planu. Na prvom mestu su - intelektualne spekulacije, čiji sadržaj daje čoveku široke mogućanosti da se uznosi nad drugim ljudima, uljuljkan u svoju samodovoljnost i gordost.
Ova učenja svojstvena su intelektualcima i lju-dima teorijskog uma. Uobičajene psihičke posledice izučavanja okultizma, kako pokazuje iskustvo, su: raz-vijanje u čoveku hladnoće, cinizma, preziranja bli-žnjih, duševne pustoši, unutrašnje nemoći, i nekakve potpune unutrašnje pometenosti, neznanja šta da se radi sa sobom u životu, osećanje očajanja i čamotinje. A pored svega ovoga, osećaj narastajuće gordosti, sujete i sopstvene bogoizabranosti.
Последно уредено: