ОК, ако не мислел на таа, но друга нема, освен КСА можеби, а и таму не е така како што тој пишал.
Dobre ni dojde beric temata verski vesti osamna bes tebe, nema koj da ne izvesti bidiiki bese otsuten, a ti si znaes najdobro zosto bese otsuten, jas koga zboruvam od islamski aspket ne znaci deka zboruvam za ovaa islamska drzava vo koja ti mislis vo koja vie se fakate ili nekoja si druga vo denesno vreme,.zatoa nikogas nemoj da brzas so zaklucoci.eve na koja mislam i kakov e islamskiot stav kon zemmimite(
nemislimani pod zastita na islamskata drzava)
odgovorot na ova sto sum go pisal (
Vo islamska drzava, e religiozno prifaten vo negovoto neveruvanje ,ili vo pripadnosta vo negovata religija , i mu se priznavaat pravata da ubedi ili da bide ubeden za vistinata, site tie vo islamska drzava imaat pravo da gi praktikuvaat i da ja propovedaat svojata religija i da gi socuvaat javnite institucii sto gi imaat kako crkvi, ucilista , it,n dali me razbiras , imas pravo na izbor, sekoj ima pravo dali ke veruva ili ne ke veruva,pravo na rabota , i slobodno mozam da kazam , vo islamska drzava religijata koja ne e islamska ,, vo zapadna hristijanska smisla na poimot, t,e, vo smisla na obozavanje obred licna etika licen status e slobodna bes kakvi bilo ogranicuvanje i vo politicka i vo ekonosmka svera e ednakvo sloboden kolku i muslimanot,....
moze da se najde vo tretiranjeto od strana na pratenikot na
hristijanite od nedzran , i tretiranjeto na umer ibn el hatab (581-644) na evreite i na hristijanite na viuzantija po nejzinoto osvojuvanje.
tekstot na povelbata za predavanje na erusalim bese napisan od muavija (602gog) e potpisan od halifot i sofroneie okolu 560-638 god koj bil patriaarh vo ime na hristijanite.
vo nego stoi;
vo ime na Allah,Somilosen,Milostiv. ovaa garancija im e odobrena na narodot na avelija od umer, sluga Allahov i vodac na vernicite.
-toj im garantira bezbednost za nivnite licnosti i nivnite imoti , za nivnite crkvi i nivnite krstovi- bilo da se vo dobra sostojba ili poinaku i voopsto za nivnata religija .
- nivnite crkvi nema da bidat pretvoreni vo naselbi nitu pak ke bidat unisteni, nitu pak tie ili nivnite drugi imoti nema da bidat na bilo koj nacin osteteni.
- vo prasanje na religijata nikakva prisila nema da bide izvrsena vrs niv, nitu pak nekoj od niv ke bide povreden.
-narodot od aelija ke plaka dzizije isto kako i onie od drugite gradovi onie koi dobrovolno ke si zaminat ke im se ovozmozi siguren premin, onie koi ke se resat da ostanat vo gradot, mozat da go storat toa pod uslov da plakaat dzizije kako i drugite gragani.
- graganite na avelija koi sakaat da da zaminat so vizantijcite mozat da go storat toa i mozat so sebe da gi ponesat nivnite dobra, podvizni imoti i krstovi, bezbednost im se garantira i na niv.
-zemjodelcite koi se naogaat vo gradot, isto taka mozat da se naselat vo nego i da plakaat dzizije , kako i drugite gragani, vo slucaj da sakaat da zaminat so vizantijcite ili pak da im se vratat na nivnite semejstva vo zemjata mozat da go storat toa , nikakvo sobiranje nema da se vrsi od niv osven po zetvata.
Ova povelba e napravena pod garancija od boga i vo pocituvanje na pratenikot, halifite i vernicite , od taa islamska drzava, svedoci ; Halid ib el- valid,Amar ibn el-as,Abd el- rahman,ibn Avf i muavije ibn sufjan koj go napisal so sopstevna raka vo 15 hidzretska godina
istite uslovi im bea dadeni i na zitelite na drugite gradovi ovie uslovi ja socinuvaat sodrzinata na zimmeh(
nemisliman pod zastita na islamskata drzava)
so koi se vladeeja idnite odnosi na muslimanite i nemuslimanite , koj garantiraat licna bezbednost i bezbednost na imotot, pravo da se praktikuvaat nivnite neislamski religii ,koj e religiozno prifaten vo negovoto neveruvanje ,ili vo pripadnosta vo negovata religija , i mu se priznavaat pravata da ubedi ili da bide ubeden za vistinata, site tie vo islamska drzava imaat pravo da gi praktikuvaat i da ja propovedaat svojata religija i da gi socuvaat javnite institucii sto gi imaat kako crkvi, ucilista , it,n imaat pravo na izbor, sekoj ima pravo dali ke veruva ili ne ke veruva,pravo na rabota , vo islamska drzava religijata koja ne e islamska ,, vo zapadna hristijanska smisla na poimot, t,e, vo smisla na obozavanje obred licna etika licen status e slobodna bes kakvi bilo ogranicuvanje i vo politicka i vo ekonosmka svera e ednakvo sloboden kolku i muslimanot,so edinstveno ogranicuvanje na bezbednosta i prosperitetot na islamskata drzava