Прашања за Исламот II

[Soul-of-Space]

Imam edno prasanje koe dolgo vreme me maci. Koga nekoj bi mozel da mi odgovori bi bil mnogu zadovolen.

Eden od atributite na Allah e [FONT=Verdana,Arial]AL-'ALÎM[/FONT] , sto znaci seznaen.

Ako Allah znae se togas zasto go testira na covekot?

Na primer ako Allah sozdade odreden covek, i pritoa ako znae deka toj covek kje bide seriski ubiec i gresnik togas Allah so samoto kreiranje na toj covek go osuduva na pekoli i vecna bolka.

Blagodaram odnaprred.

Za da ne pisuvam primeri,ke povtoram eden del od edna kniga,koj veruvam tuka povekepati se pastiral.Eve uste ednas,se nadevam deka odgovorot ke go najdete tuka.Del od knigata "dijalog so prijatelot nevernik" i odgovor na prasanjeto;"ako gospod gi odredil moite dela zosto togas me povikuva na odgovornost ?":

Tvoite dela mu se poznati na Gospod i se zapisani vo negovata kniga, no so toa ne ti se so sila odredeni. Tie se odredeni samo vo negovoto znaenje. Ovaa odredenost moze da se sporedi so slednoto: Ti imas znaenje za delata na svojot sin i vo niv e sodrzana moznosta toj da izvrsi preljuba. Ako go napravi toa dali ti si go prinudil na toa ili toa samo bilo pretpostaveno i se slucilo tvoeto znaenje da bilo tocno?

Sto se odnesuva do tvoite zborovi za slobodata i moznosta za biranje deka toa e samo obicna laga i deka toa go dokazuva faktot sto ti ne si gi odbral sopstvenoto ragjanje, pol, boja, tatkovina, deka ne mozes da vlijaes na sonceto i mesecinata, tie ja pokazuvaat vtorata greska sto ja napravi.
Greskata e vo toa sto ti slobodata ja sfakas sosema poinaku od nas vernicite. Ti zboruvas za apsolutna sloboda, pa velis zosto ne sum mozel sebe si da se sozdadam so boja, visina...koi jas si gi sakam, zosto ne mozam da se ramnam so Sonceto, Mesecinata, vo sto e vsusnost mojata sloboda?

Na ova odgovarame (del od Knigata na Mustafa Mahmud): ti zboruvas za apsolutna sloboda...sloboda za slobodno raspolaganje so univerzumot, sto mu pripagja samo na Gospod. Za nas vistinata e edna: „A Gospodarot tvoj sozdava sto saka i sto odbira. Ne e nivno da odbiraat” (Kasas, 68). Nikoj nema izbor vo odnos na prasanjeto za sozdavanjeto, zatoa sto samo Allah dz.s. e toj sto sozdava sto saka i bira sto posakuva. Gospod dz.s. nema da te povika na odgovornost zaradi tvojata visina, nitu ke te kaznuva zaradi toa sto ne si go soprel sonceto vo svojata orbita. No podracjeto na prasanjeto e prasanje na naredbata. Ti na toj plan si sloboden i toa se granicite za koi zboruvame. Ti si sloboden da gi skrotis svoite strasti, da go skrotis svojot gnev, da se sprotivstavis na sebe, da gi otfrlis zlite nameri, a da gi prodolzis svoite doblesti. Ti mozes da bides darezliv po sebe i so imotot. Mozes da ja kazuvaz vistinata ili da lazes. Mozes da ja vozdrzis rakata od zabranetoto. Mozes da go vozdrzis pogledot od tugjata sramota. Mozes da go vozdrzis svojot jazik od napagjanje, ogovaranje i spletkarenje. Na ovoj plan nie sme slobodni, i samo za toa sto e vo nego ke bideme prasani i odgovorni.

Stanuva zbor za relativna, a ne za apsolutna sloboda, sloboda na covekot na plan na obvrskite. Ovaa sloboda e vistinita, a nea ja dokazuva vrodenoto cuvstvo za nea. Nie cuvstvuvame odgovornost, kaenje zaradi greskata, a zadovolstvo i mir koga ke storime dobro delo. Nie vo sekoj mig birame i gi sporeduvame sopstvenite moznosti. Duri i prvata zadaca na nasiot razum e opredeluvanjeto pomegju poveke moznosti.

Nie sosema jasno go razlikuvame dvizenjeto na rakata koja treperi od treska i rakata koja pisuva pismo, pa velime deka prvoto e odredeno, nasilno, a vtoroto odbrano, slobodno. Da nemavme slobodna volja, ne ke mozevme da pravime razliki.
Sum videl da se spreci raka koja samovolno se trese i pisuva... no ne sum videl da se smiri raka koja od bolest se trese.

Isto taka ovaa sloboda ja dokazuva a naseto cuvstvo na nemok da go prinudime srceto na nesto so sto toa ne e zadovolno. Zenata mozeme da ja prinudime so prisilba i zakani da pravi se sto ke i kazeme, no so nikakvi sredstva ne mozeme da ja prinudime da ne saka. Ova jasno pokazuva deka Allah dz.s. gi oslobodil nasite srca od sekakva prisilba, pravejki go sosema slobodno. Zatoa Allah dz.s. ja storil namerata t.e. nijetot, cij izvor e srceto, kako stolb na odgovornosta. Vernikot koj pod prisilba ja grdi verata nema da odgovara pred Allah dz.s. se dodeka so soglasuvanje na svoeto srce ne go napravi toa: „..osven onoj koj so sila e prinuden, a negovoto srce e smireno vo verata..” (En-Nahl, 106).

Vtor vid na pogresnost na ova prasanje se sostoi vo toa sto nekoi luge sfakaat deka covekovata sloboda i e nadredena na voljata na Allah dz.s., obvinuvajki gi zastapnicite na tezata za slobodata deka na Gospod mu pripisuvaat soucesnici vo zapoveduvanjeto i odlucuvanjeto. Pa taka i ti prijatele si ja razbral, pa zboruvase za povekebrojnosta na voljite, sto ocigledno e pogresno. Covekovata sloboda ne se vozdignala nad voljata na Allah dz.s. Covekot e sloboden da stori nesto sto mu se sprotivstavuva na zadovolstvoto na Allah dz.s., no toj ne moze da stori nisto sto i protivreci na voljata na Allah dz.s.

Allah dz.s. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na nasa steta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na Negovata volja. Ova e vtoro lice na relativnosta na covekovata sloboda. Se sto pravime e vo ramkite na voljata na Gospod, duri i ona sto go pravime, a sto ne e vo sklad so Bozjeto zadovolstvo i so Serijatot.

Nasata sloboda e Bozji blagodet i nagrada koja Gospod ni ja daril sosema nezavisno od nasata volja. Nasata sloboda e samo negova volja: “Vie ne mozete da sakate nesto drugo od toa sto Allah saka” (El-Insan, 30)
Da se zboruva za slobodata vo ovaa smisla ne znaci pripisuvanje na Gospod deka ima drugari. Nasata sloboda e isto sto i Negovata naredba, Negovata volja i Negovata odredba.

 

[Soul-of-Space]

Tret vid na pogresnost na ova prasanje e pogresnoto sfakanje na odredbata i sudbinata na slobodnata volja i slobodniot izbor, od strana na onie koi se zanimavale so proucuvanje na ova prasanje. Tie odreduvanjeto i sudbinata gi sfatile kako da e toa prinuduvanje i prisiluvanje na covekot na ona sto ne e vo negoviot karakter i vo negovata priroda. Istata ovaa greska ja napravi i ti, prijatelu. Allah dz.s. ja odrekuva prisilbata od svoja strana: „Da sakavme Nie bi pratile znak na neboto, pa tie pred nego bi gi svitkale svoite vratovi” (Es-Sua’ra, 4).
Znacenjeto na ovoj ajet e jasno: sosema mozno bilo da se prinudat lugeto na veruvanje, no toa ne e storeno zatoa sto Gospod ne prisiluva:

„Vo verata nema prisilba. Pravata vistina jasno se razlikuva od zabludata” (El-Bekare, 256);
„Da go sakase toa tvojot Gospodar, site luge ke veruvaa. Zarem ti ke gi prisilis lugeto da veruvaat i da bidat vistinski vernici” (Junus, 99)

Vo zakonistite, koi Gospod gi dal nema nikakva prisilba. Odreduvanjeto i sudbinata ne smeat da se sfatat kako prisilba na nesto sto ne e negovata priroda. Allah dz.s. mu dava na sekogo samo ona sto e vo namera na poedinecot, mu posakuva samo ona sto samiot toj si go posakuva i mu saka ona sto samiot si go saka. Bozjeto upravuvanje e covekov izbor, zatoa sto Allah dz.s. go upravuva sekoj covek kon ona sto negovoto srce teznee i kakva namera ima:
“Koj ja bara zetvata na zivotot vecen Nie ke ja umnozime zetvata negova. A koj ja bara zetvata na zivotot zemski, ke mu ja dademe” (Es-[u-ra, 20).

“Vo nivnite srca e bolest i Bog im ja zgolemi bolesta”. (El- Bekare, 10).
“A tie sto se upateni im go zgolemi Allah dz.s. upatot”.(Muhammed, 17). Ke go spomneme i ajetot vo koj Allah dz.s. im se obraka na zarobenicite: “Ako Bog najde dobro vo vasite srca, ke vi dade podobro od ona sto vi go zel...” (Enfal, 70).

Allah dz.s. ni go ovozmozuva ona sto sme go odbrale vo nasite srca i ona sto ni se namerite i zatoa nema nasilie, prisilba ni prinuduvanje na nesto sto ne e vo sklad so nasite prirodi.

„Na onoj koj deli i se cuva i koj go potvrduva ona sto e najubavo , Nie ke mu go olesnime i ona sto e najlesno. A na onoj koj ke skrzavi i ke se smeta za nezavisen i ke go smeta za lazno ona sto e najlesno, nie ke mu go olesnime (patot) za ona sto e najtesko (loso delo)” (El-lejl, 5-10).
„Ti ne si frlil, koga si frlil, tuku Gospod frlil” (El-Enfal, 17).
Tuka se poistovetuva aktot na covekovoto frlanje so frlanjeto od strana na Allah dz.s. , ta zatoa postoi samo edno frlanje. Kaj covekot e namerata, a Allah dz.s. go ovozmozuva nejzinoto realiziranje, i toa ako e dobro so dobro, a ako e zlo so zlo. Covekovata sloboda nema postojana mera tuku relativna mok, koja se zgolemuva i namaluva. Covekot moze da ja zgolemi svojata sloboda so nauka: so pomos na otkritija i razlicni pronajdoci covekot uspeal da ja osvoi zemjata, da go sovlada prostorot i da se oslobodi od prangite na vremeto. Otkrivajki gi zakonite vo prirodata, covekot uspeal da zavladee so niv i da gi potcini na sebe. Otkril kako se pobeduva zestinata, studot, temninata, i taka ja zgolemil svojata sloboda na planot na aktivnostite. Naukata e znaci sredstvo za prosiruvanje na granicite na covekovata sloboda.

Vtoro sredstvo e verata. Obrakanjeto kon Allah dz.s. i baranjeto na Negova pomos, isto taka gi prosiruva granicite na slobodata i ova sredstvo go koristele site Bozji pratenici i nivnite sledbenici. Sulejman a.s. gi pokoril dzinite, odel so veterot i zboruval so pticite, seto toa so Bozja podrska i pomos. Musa a.s. go razdvoil moreto. Isa a.s. gi ozivuval mrtvite, lecel slepci, gubavci i koravi. Citame isto taka i za evliite- tie koi mu ugoduvale na Allah dz.s.- na koi im se pokriva zemjata i im se otkrivaat tajnite, nedostapni za obicnite.

Se se toa stepeni na slobodata, krenati nad prosekot na covekova sloboda, koi tie ja postignale so svoeto obrakanje kon Allah dz.s. i iskazuvanje na ljubovta kon Nego. Nim im se podareni delovi od tajnoto znaenje.

Naukata se javuva po vtor pat. Ovoj pat toa e naukata na tesavvuf-misticizmot. Prasanjeto na slobodniot izbor i neslobodnata volja - Ebu-Hamid El-Gazali go postavuva i razjasnuva kratko i ednostavno:
„Covekot ima slobodna volja za ona sto go znae, a ja nema vo ona sto ne go znae”. So ova toj misli deka sto poveke se prosiruva negovoto misticno i objektivno znaenje, istovremeno se prosiruva prostorot na negivata sloboda.
Materijalistickite misliteli gresat koga velat deka covekot e rob na istoriskite nuznosti, gledajki vo nego samo alka vo nizata na opstestveno-ekonomski slucuvanja, sosema podredeni na zakonite na ekonomijata i dvizenjeto na opstestvoto.

Poimot koj tie neumorno go povtoruvaat, kako da se raboti za zakon, a toa e nuznosta na klasniot sudir, pogresen e vo naucnata analizae, bidejki nema nuznost na covekov plan, tuku najmnogu sto ima toa se moznostite i verojatnostite... vo ova e i razlikata pome|u covekot i zabecot, sredstvoto i materijalnite tela. Mozno e da se predvidi zatemnuvanjeto na sonceto vo minuta i sekunda, a mozno e i predviduvanjeto na negovoto dvizenje vo idninata. Megjutoa nevozmozno e da se soznae sto covekot krie vo svoite nameri, sto ke napravi utre ili zadutre. Nevozmozno e da se znae ova osven so pomos na verojatnosti i moznosti i pretpostavuvanja i toa pod osnovna pretpostavka za imanje na dovolno podatoci za donesuvanje na istite.

Sto se odnesuva do tvrdenjata na materijalistite za vlijanieto na sredinata i opstestvoto i za toa deka covekot ne vodi samostoen zivot, odgovarame deka vlijanieto na sredinata i na opstestvoto kako protivteza na individualnata sloboda go potvrduva dijalektickoto znaenje na ovaa sloboda, bidejki individualnata sloboda se potvrduva samo vo soocuvanje so protivdejstvata; ako nema protivdejstvo na covekovata sloboda, togas toj i ne e sloboden, ako zboruvame za slobodata vo vistinska smisla, zatoa sto ne postoi precka koja treba da se sovlada i da se potvrdi niz taa sopstvena sloboda.

„Navistina Allah ne vi nareduva da pravite sramni dela. Zar na Gopspod ke mu go kazete ona sto ne go znaete? Kazi: Mojot Gospodar mi naredil dobri i pravedni dela...” (El-Earaf, 28).

Vo mokta na Allah dz.s bila moznosta da ne napravi na site dobri i da ne' prinudi na poslusnost,sto bi znacelo odzemanje na slobodniot izbor.
Po voljata i mudrosta na Gospod slobodata so bolkata e poblagorodna za covekot od ropstvo so srekja. Zatoa e i ostavena moznosta za gresenje.
Dobroto,vo celokupniot zivot e Princip a zloto e isklucok. Zdravjeto e osnova a bolesta e isklucok.Pogolem del od zivotot go pominuvame vo zdravje,bolesta retko ne' posetuva. Isto se slucuva i so vojnite i katastrofite.Se se toa kratki grcevi vo zivotot na narodite pomegju dolgi periodi na mir. Kako sto ni opisuva Dr. Mustafa Mahmud.
Prakticno, se ima svoja dobra strana. Bolesta pottiknuva na cuvanje na zdravjeto, bolkata e izvor na cvrstinata, upornosta i spremnosta na zrtva. Zemjotresite se vozdiski osloboduvanje na vnatresniot pritisok na zemjata, koj ja zastituva nejzinata kora od eksplozija. Vulkanite isfrlaat skrieni rudni bogatsva i pokriena povrsina na zemjata so plodna lavea. Vojnite gi povrzuvaat narodite.
Od ova sindzirno povrzuvanje nastanale i Obedinetite Nacii i Sovetot za Bezbednost kako dve najgolemi svetski instanci, koi gi resavaat megjunarodnite konflikti. Penicilonot, atomot, avionite, raketite se pronajdeni blagodarejki na vojnite. Otrovot na zmijata go sodrzi najefikasniot protivotrov. Od mikrobite se pravat vakcini. Mestata na koi sto sme sega ne bi ni pripagjale ako nasite dedovci bea zivi.

Zloto vo vselenata e kako senka na slikata: ako i se priblizis ti se cini deka e nadostatok na slikata i greska, no ako slikata ja gledas od vistinska oddalecnost ke otkries deka toa e neophodno i deka senkata ima prvoklasna zadaca vo estetskoto oblikuvanje na slikata.

Ke znaevme li,sto e zdravjeto da ne bese bolesta ? Ili,ubavoto ke go prepoznavavme da ne bese grdoto ? Kako sto Golemiot Gazalija veli:

„Nepotpolnosta na veselenata e nejzinata potpolnost, kako sto e iskrivenosta na lakot negovata ispravnost, bidejki vo sprotivno ne ke mozese da ja isfrli strelata.”

Vtoroto znacenje na teskotiite i bolkite e otkrivanjeto na vistinskata priroda na lugeto. Ako ne se teskotiite, site luge bi bile isti. Darezlivosta bi stanala posiromasna a borbata bi ja zagubila slasta na jurisot. Toa e ispitot na sekoj od nas pred samiot sebe si pred Allah dz.s.
Ovoj svet ne e nisto drugo osven edna glava na romanot, koj ima poveke takvi glavi, i smrtta ne e negov kraj tuku pocetok. Nepravilno e da donesuvame sud samo vrz osnova na eden cin, kako sto enepravilno da otfrlime nekoe delo, bidejki nekoja negova stranica ne ne voodusevuva. Pravilniot sud se nosi na krajot.

I konecno, so sto ova prijatele go nadomestuvs? Baras li ti zivot bez smrt, starost, nedostatoci, pomos, ogranicuvanja, zal i bolki? Zar ne baras ti apsolutno sovrsenstvo, iako samo Allah dz.s. e sovrsen? Sovrsen e samo Eden i Edinstven. Ova znaci deka ti bi bil nezadovolen se dodeka ti licno ne bi stanal bog, a toa e ismejuvanje na samiot sebe si.

Sakame zivotot da bide raj.A sto storivme taka da bide ?

Negovata baba velela:
„Dobroto e od gospod, zloto e od nas”

Ova troska zborovi go rezimira i razresuva celiot problem(veli toj). Bog ja dal rekata i veterot, no kapetanot na brodot ke ja prenatrupa so luge i roba, pa togas koga ke potone brodot go pcue Gospod i ja krivi sudbinata. Kakov e grevot na Gospod vo toa? Toj ja dal vodata po koj brodi brodot i veterot koj ke go pridvizuva, no coveckata pohota i alcnost go prestorija dobroto vo zlo.

 

[Един]

Сум го видела во странство... Една Турчинка со шамија плус беше мажена за еден Португалец... Се разведија сега.
Исто има и од Иран Муслиман со Христијанка, тие уште се во брак и баш им е супер...
И полно други примери...

Ете гледаш, во првиот пример како завршил ?

--- надополнето ---

Pa i jas toa ti vikam,deka i vo makedonija ne e sekade isto. Se zavisi do moznostite. Kaj nas vo seloto ima3 dzamii,vo dvete ne odat zeni vo ednata odat. Sto e tuka problem ? Ako nekade nema uslov ne odat,za zenata ne e obligatna dolznost namaz da obavuva vo dzamija ako nema uslovi za toa.

Za prevodot,ustvari mi go potvrduva ona sto celo vreme go zboruvam. Da,podobro e zaedno da si izleze mazot so zenata na prosetka (ramnopravno,neli?). Ako ima obaveza smee sama,tamu napisale deka se smetalo neporikladno no ne e zabraneto i toa ne e radi kontrola nad zenata tuku preporaclivo e zaedno da si izlezat a smee i sama.
Toa go potvrduva i ona drugoto deka maz ne smee da lekuva zena ili zena da lekuva maz... sto znaci Muslimankite se i doktorki i rabotaat a na rabota odat i rabotaat sami bez cuvari. Toa sto ne i e dozvoleno da vozat,veke kazav. Takviot zakon ne e (mislam) so Serijat zabranet,bidejki na sekade osven vo s.arabija zenata ima pravo i da vozi.Zosto tamu e zabraneto,tie si znaat naj dobro.



Islamot denes se soocuva so raznorazni problemi. Ne e ni denes vo Islamskite zemji taka crno kako sto go pretstavuvaat i mediumute i kako sto mestat raznorazni lagi i lagi. Sakale nie priznale ili ne,mnogu pati imam povtoreno i potseteno na toa deka Islamot pozadi nego nosi civilizacijska misija. Civilizacija koja Istorijata ke ja pamti i ke ja posakuva,doba narecena zlatna doba. Nitu edna religija go nema postignato toa sto go dostigna Islamot.
Da se kritikuvaat Muslimanite,voopsto nema da mi bide krivo. Ama da se kritikuva Islamot,Boga mi nemozam da go podnesam toa koga na sekoj mu e jasno deka svetot pocna da cveta tokmu so doagjanjeto na Islamot a pred toa nuzda kade sto spieja izvrsuvaa. Koga muslimanite zabite gi cetkaa englezite mislea deka gi osrat.
Znaeme deka ne e sjajna denes sostojbata na Muslimanite,doduse,toa i najaveno e.No znaeme i toa deka povtorno ke se vrati onoj praviot Islam,kako sto bil.
Denes toj Islam svesni sme site deka nikade go nema,zatoa sto ima mnogu neprijateli i im se pravat raznorazni zamki. No sekoj ja cuvstvuva kako se pali onaa iskra vo srcata na muslimanite,pravata iskra za praviot Islam.
Proucite malku kakva bila situacijata vo Andaluzija (znaes ti kade e toa) a kakvo bilo vo istoto vreme vo Evropa (za koja nasila denes saka da se kaze deka e prestol na znaenjeto,cistota i se ona sto bi trebalo da ja presxtavuva civilizacijata) Vo toa vreme Engleskata Kralica (pisuvaat vasi istoricari ne islamski,zatoa sto vo sprotivno bi se proglasilo kako nebuloza) se kapela dva pati godisno (?) !!! E sega kolku pati se kapel eden kmet ili sekoj onoj koj ne poseduval dvorec,toa Boga mi i nemozam da go zamislam.
A Musliman,da bi obavil Molitva pet pati na den treba da bide cist !!!

Islamot bara da se slusame nie,mali,obicni dusi,koi rabotime za onie koi utre nad glava ke ni se kacat. Zatoa Islamot go napravija terorizam,tokmu tie koi nad glava ni se-nepravedni lideri,masoni,tajni vladi,novi svetski poredoci,koi sakaat tie so svetot da vladeat i da go kontroliraat,da gi upravuvaat tie lugeto,da mozat i so dalinski upravuvac. Islamot e toj koj bara sloboda za covekot i covestvoto,zatoa i go iskrivija vo ocite na lugeto.
Islamot bara lider koj peski na rabota ke odi,samo vozduhot da ne go zagadi. Bolnica koja,ako nemas da platis,bez da te prasuvaat osiguran si ili ne da te primaat i da ti recat Elhamdulillah,ne treba. Islamot bara lider koj se plasi od narodot i raboti kako na narodot ke go zadovoli a ne kako ke go unisti. Islamot bara nie da bideme tie koi ke odlucuvaat sto ke se usvoi vo zakonot a ne nekoi politicki sobranija.
Zatoa Islamot e iskriven vo ocite na lugeto.Zatoa sto ako Islamot vladee,togas i vladarot na ulica nema da go prepoznaes dali e vladar ili e obicen gragjanin.Ako vladee Islamot site luge,bez razlika na vera ili nacija,isto se. Za toa koj vo sto veruva,dali e Hristijanin ili e Evrein za toa postoi drugi sud,naj praveden sud a toj e kaj Vozviseniot,za toa samo Toj ke ni sudi. A za postapkite zemski,se sudi podednakvo,kako za Muslimanite taka i za Hristijanite taka i za Evreite i za Budistite i za site. Site imaat ednakvo pravo i od site se bara ednakvo vo mestoto kade sto ziveat. Eve zosto Islamot go napravija Terorizam.

Аллах џ.ш да те награди брате, ти си едно паметно дете.

 

[Tamina♥]

Ете гледаш, во првиот пример како завршил ?

Како завршил ? Како што завршуваат многу бракови сега... Насекаде има разводи... Не дека нешто посебно затоа што биле од различни религии... Смешно... По тоа што го кажуваше едниот од нив, никаде не спомна дека му сметало што е во брак со Муслиманка или пак неа што е во брак со Христијанин... Кратко и јасно- "Исчезнала страста"...
А за другиот пример не знам, последно кога ги оставив добри беа, па сега кога ќе одам пак ќе видам до кај се...
А и нивниот ако е растурен, тогаш ќе си го фатам Иранецот јас... И така е ептен згоден, скоро колку мене...

 

[Blackcomb]

Za da ne pisuvam primeri,ke povtoram eden del od edna kniga,koj veruvam tuka povekepati se pastiral.Eve uste ednas,se nadevam deka odgovorot ke go najdete tuka.Del od knigata "dijalog so prijatelot nevernik" i odgovor na prasanjeto;"ako gospod gi odredil moite dela zosto togas me povikuva na odgovornost ?":

Tvoite dela mu se poznati na Gospod i se zapisani vo negovata kniga, no so toa ne ti se so sila odredeni. Tie se odredeni samo vo negovoto znaenje. Ovaa odredenost moze da se sporedi so slednoto: Ti imas znaenje za delata na svojot sin i vo niv e sodrzana moznosta toj da izvrsi preljuba. Ako go napravi toa dali ti si go prinudil na toa ili toa samo bilo pretpostaveno i se slucilo tvoeto znaenje da bilo tocno?

Sto se odnesuva do tvoite zborovi za slobodata i moznosta za biranje deka toa e samo obicna laga i deka toa go dokazuva faktot sto ti ne si gi odbral sopstvenoto ragjanje, pol, boja, tatkovina, deka ne mozes da vlijaes na sonceto i mesecinata, tie ja pokazuvaat vtorata greska sto ja napravi.
Greskata e vo toa sto ti slobodata ja sfakas sosema poinaku od nas vernicite. Ti zboruvas za apsolutna sloboda, pa velis zosto ne sum mozel sebe si da se sozdadam so boja, visina...koi jas si gi sakam, zosto ne mozam da se ramnam so Sonceto, Mesecinata, vo sto e vsusnost mojata sloboda?

Na ova odgovarame (del od Knigata na Mustafa Mahmud): ti zboruvas za apsolutna sloboda...sloboda za slobodno raspolaganje so univerzumot, sto mu pripagja samo na Gospod. Za nas vistinata e edna: „A Gospodarot tvoj sozdava sto saka i sto odbira. Ne e nivno da odbiraat” (Kasas, 68). Nikoj nema izbor vo odnos na prasanjeto za sozdavanjeto, zatoa sto samo Allah dz.s. e toj sto sozdava sto saka i bira sto posakuva. Gospod dz.s. nema da te povika na odgovornost zaradi tvojata visina, nitu ke te kaznuva zaradi toa sto ne si go soprel sonceto vo svojata orbita. No podracjeto na prasanjeto e prasanje na naredbata. Ti na toj plan si sloboden i toa se granicite za koi zboruvame. Ti si sloboden da gi skrotis svoite strasti, da go skrotis svojot gnev, da se sprotivstavis na sebe, da gi otfrlis zlite nameri, a da gi prodolzis svoite doblesti. Ti mozes da bides darezliv po sebe i so imotot. Mozes da ja kazuvaz vistinata ili da lazes. Mozes da ja vozdrzis rakata od zabranetoto. Mozes da go vozdrzis pogledot od tugjata sramota. Mozes da go vozdrzis svojot jazik od napagjanje, ogovaranje i spletkarenje. Na ovoj plan nie sme slobodni, i samo za toa sto e vo nego ke bideme prasani i odgovorni.

Kako prvo i prvo i jas sum vernik. No toa ne mora da znaci deka se znam okolu Islamot.

Kako vtoro za nekoj tatko negovoto znaenje od idninata ne so sostoi od MOZNISTITE da negoviot sin da izvrsi prljuba tuku od toa deka negoviot sin so SIGURNOST ke izvrsi preljuba.
Na primer ako Allah znae deka utre ti vo 9 casot ke ubies nekogo ti toa bozjo znaenje ne mozes da go promenis so nikakvi izbori zatoa sto tvoite izbori se dobro poznati na Allah i poradi toa ti ke posegnes da ubies nekogo. Znaci ti ne mozes da ja promenis Allahovoto znaenje za idniniata. Ne mozes ti vo 8 i pol da napravis izbor da ne go ubies na toj covek. Ako mozes da napravis takov izbor i na kraj da ne go ubies toj covek toa znaci deka Allah ne ja znae idninata tuku ima PRETPOSTAVKI. Znaenje na idninata e deka ti SIGURNO ke napravis nesto bez razlika koi "izbori" si gi izvrsil vo zivotot.
Avtorot go izednacil znaenjeto na idninata so znaenjeto na moznostite od idninata. Taka da ako znael Allah deka Adolf Hitler ke e los covek i go sozdal togas ocigledno e deka Adolf Hitler bez razlika koi "izbori" toj gi izvrsil na kraj ke bide toa sto Allah znael deka ke bide.

 

[Soul-of-Space]

Ili ne ste docitale ili ne ste razbrale. Primer koj mnogu pati na Ipsissimus mu go povtoriv. Jas imam sin i znam deka ne krade,go znam deka e poshten,no go znam i toa deka postoi moznost i da ukrade... jas znaci go poznavam svojot sin. Vozviseniot e nas kreator i Toj naj ubavo ne' znae kakvi sme. Za da se uveram jas i da go realiziram toa da sinot moj nikogas ne ukrade,treba da mu ja odzemam slobodata te. da go zatvoram vo edna prostorija i da ne go pustam da izleguva,taka nikogas nema da ukrade,no togas ke mu ja odzemam slobodata. Taka jas postavuvam uslov,mu davam sloboda no mu zabranuvam da krade a dokolku toa go napravi snosuva odgovornost. Pogore bese napisano:
Allah dz.s. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na nasa steta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na Negovata volja.

Na primer ako Allah znae deka utre ti vo 9 casot ke ubies nekogo ti toa bozjo znaenje ne mozes da go promenis so nikakvi izbori zatoa sto tvoite izbori se dobro poznati na Allah i poradi toa ti ke posegnes da ubies nekogo.

Znaci,Allah ne' sozdal slobodni da izbereme za sto ke go upotrebime nozot,dali ke ubieme nekogo ili za secenje leb ke go koristime. Verovatno ne ste docitale do kraj. Allah dz.s ne' ne povikuva na odgovornost zaradi nasata visina ili zaradi toa sto ne sme go pomrdnale sonceto od svojata orbita,kako sto e napisano vo textot. No za ona drugoto sme slobodni. Vozviseniot Allah dz.s ne' sozdal slobodni,toa e del od Negovata volja i mok. Nie mozeme so jazikot i da vregjame i ubavo da se odnesuvame kon lugeto.Za toa ke odgovarame a tuka Allah dz.s ne' sozdal slobodni. Allah dz.s na nikogo ne tereti so nesto ne snoslivo. Allah dz.s gleda spored nasite moznosti. Koga zapadnal Islamot vo finansiska kriza,nekoj dal 100 ovci,nekoj 10 kamili,nekoj 30 kg. zlato itn. Osman r.a dal grst zito a Resulullah s.a.w.s rekol deka Osman r.a dal naj mnogu ! Zatoa sto Osman tolku imal i se' sto imal i poslednoto go zrtvuval,dodeka drugite uste po tolku ostavile doma zaliha. Onoj koj nema da dade dolku ne e ni dolzen. Na nikogo Semokniot ne go tereti so nesto nesnoslivo. Poglednete nesto od Mesnevijata na Dzelaludin Rumi (Mevlana) kako ja objasnuva slobodnata volja na covekot.Se nadevam deka ke vi se pojasni uste nesto. Ako povtorno ne me docitate,vi velam,vo pravo ste,preteruvam so dolgite textovi.

Bez somnez nie imame mok na izbor.
Nikoj nikogas nema na kamenot da mu kaze `dojdi`
Nikoj nikogas nema na covecko bitie da mu kaze `poletaj`
Nitu `dojdi o slep coveku i pogledni vo mene`
Allah veli `nista nesnosljivo nije sljepcu dato`
Zarem Gospodarot koj pomaga bi go natovaril na nekogo so nesto nesnoslivo.
Nikoj na kamen ne mu veli `ti zakasni`
Nitu `O stapu,zosto me udri`

Naredbata,zabranata,lutinata,davanje cest i grdenje se odnesuvaat samo na onoj koj ima mok na izbor.

Postoi mok na nepraveden izbor,pravenje losi dela.
Mislam na ova na Sejtanot i nefsot strasen.
Mokta na izbor lezi vo tvojata vnatresnost,
no taa racete ne gi rezhe dodeka ne go vidi Jusufa.
(Jusuf a.s e poznat po negovata ubavina.Na izgled naj ubav Allahov pratenik... koga Zulejha i go pokazala na sluginkite koi ja ogovarale deka izvrsuva blud so nego,ili potocno deka nastojuva da go zavede na grev,na blud,taa gi sobira,im dava vo race po eden noz i ovosje da lupat i im go pokazuva,,, sluginkite koga go videle,se zanele i zaboravile stopravat pa pocnale da si gi secat racete....)

Mokta na izbor i nagonot vo dusata se sokrieni,
koga liceto Jusufovo ke go vidi perjeto i krilata gi shiri.
Koga kuceto spie,se gubi i negovata mok na izbor,
koga hrana ke vidi,mrda so opasot.

Uzrok pokretanja moci izbora je vidjenje
kao sto puhanje podigne varnicu iz vatre.

Zaradi toa tvojata mok na izbor se pokrenuva,
Koga iblis posrednik ke ti postane i poraka od Vajs ti donese.
Koga toj na covek takov mu prestavi cel na zelba,
zaspanata mok na izbor pocnuva da se razmotuva.
A od druga strana Melekot ti pokazuva ubavi raboti i predizvikuva krik vo dusata tvoja,
kako tvojata mok na izbor na dobro bi se pokrenala,zatoa sto ovie dve naravi se zaspani pred tie prikazuvanja.
Pa taka,Melekot i Sejtanot postanuvaat prikazuvaci,
kako mokta na izbor bi mozela da se dvizi.
Tvojata mok na izbor na dobro ili zlo deset pati se zgolemuva kroz vdahnuvanje na Melekot ili nagovaranje na Sejtanot.

So toa,koga namazot tvoj ke se zavrsi,
Dolznost ti e da go poselamis melekot.
Kroz nivnoto dobro vdahnuvanje i pottik,pokrenat e ovoj dobar izbor za namaz.
Povtorno,posle grevot,ti ke go kolnes sejtanot,
zatoa sto naklonost prema grevot si dobil od nego.

Ovie dva neprijateli vo tajnost ti davaat ponuda,
ti pokazuvaat raboti na zavesata,koja gajbot go pokriva.
Koga pred tebe ke se podigne taa zavesa ke gi vidis licata na tvoite dva posrednici.
I od nivnite zborovi bez problem ke prepoznaes,
deka tie dvajca se tie koi tajno ti pokazuvale.

Sejtanot ke ti rece:"Jas samo ti pokazuvav.
Jas vo nisto ne te prisiliv.

Melekot ke ti rece:" Ti kazav
deka zaradi taa radost na setilata,ke ti se zgolemi zalosta.
Zarem ne ti rekov togas deka patot za Dzennet e na ovaa strana.
I deka sme asici na dusata tvoja,hraniteli na tvojot ruh,
i iskreni obozavateli na tatkoto tvoj.
I deka i ovoj pat ti sluzime,i deka prema vlasta te povikuvame.
I deka strankata sejtanova neprijatel e na tvojot tatko,
koja ja odbi pokornosta na naredbata :"Ucini sedzdu"

Nivnata ponuda ja prifakjas a nasata ja odbivas:Za dolgot svoj prema uslugite nasi pojma nemas.
So vid jasen sega i nas i niv pogledaj gi.Pa po glasot sekoja stranka prepoznaja.

Ako vo polnok od prijatelot tajna slusnes,ke znaes deka toa e toj,koga po zorata povtorno ke prozbori.

Vnatre vo nas se naogja nevidliva mok na izbor
koga ke vidi dva objekti na kopnez,taa se zgolemuva.
Ucitelot skola gi udira decata,
zarem bi mozel toa nekoj da mu go nanese na crniot kamen.

Dali nekoj na kamen mu veli: "Utre,ima da dojdes tuka,
ako nedojdes,ke go kaznam tvoeto ponasanje.

--- надополнето ---

Razumski,Dzebrot e posramoten od potpolnoto ucenje na Kaderot,
zatoa sto Dzebrija go poreknuva svoeto vnatresno cuvstvo.
Covek koj se drzi do ucenjeto na Kaderot,ne go poreknuva svoite cuvstva.
Allahovoto delo ne moze da se svati so setilata.
Onoj koj go poreknuva deloto Allahovo go poreknuva i Allah,koj se pokazuva preku ishareti.

Kaderija veli (ne Kadirija): Ima chad no nema ogan.
ima svetlo od svekja no nema sveka blistava.
A ovoj Dzebrija ogan jasno gleda no zaradi poreknuvanje veli deka ne postoi.
Alistata mu gi gori a toj veli: "Ogan nema"
Konec alistata mu gi shie toj veli deka konec nema.
Posto ucenjeto na eden Dzebrija na Sofizmot se zasnova,
Togas eden Dzebrija e polos i od kafir.
Kafir veli: Svetot postoi no nema Gospodar.
Dzebrija veli deka svetot e nistaven
Sofist se naogja na cvor od greska.
Celiot svet ja poznava mokta na izbor: dokaz za toa e nivnata naredba: OVA DONESI GO A TOA NE.
Cel Kur`an zasnovan e na naredbi,zabrani i pretnja.
Koj nekogas videl deka mu se nareduva na nepokretna stena.
Zarem moze razum na drvo i kamen vlast da sprovede.
Nesposobnosta ne proizleguva od ucenjeto na Kaderot,
a i da e taka,nesposobnosta podobra e od neznaenjeto.

Ako mok na izbor nema nikoj osven Allah zosto se lutis togas na onoj sto te vregja.
Zosto na neprijatelot so zabi mu shkripis.
Zosto gledas grev i uvreda vo ona sto go pravi.

Ako udiras konj so stap,konjot na tebe ke se naluti.
Lutinata na konjot ne e na stapot tuku na toj sto udira.
Ako na kuce frlis so kamen,kuceto po tebe ke zatrca a nema na kamenot da mu se luti.
So toa,zivotnite ja pozinaat mokta na izbor kaj covekot.

 

[Blackcomb]

Ili ne ste docitale ili ne ste razbrale. Primer koj mnogu pati na Ipsissimus mu go povtoriv. Jas imam sin i znam deka ne krade,go znam deka e poshten,no go znam i toa deka postoi moznost i da ukrade... jas znaci go poznavam svojot sin. Vozviseniot e nas kreator i Toj naj ubavo ne' znae kakvi sme. Za da se uveram jas i da go realiziram toa da sinot moj nikogas ne ukrade,treba da mu ja odzemam slobodata te. da go zatvoram vo edna prostorija i da ne go pustam da izleguva,taka nikogas nema da ukrade,no togas ke mu ja odzemam slobodata. Taka jas postavuvam uslov,mu davam sloboda no mu zabranuvam da krade a dokolku toa go napravi snosuva odgovornost. Pogore bese napisano:
Allah dz.s. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na nasa steta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na Negovata volja.
Znaci,Allah ne' sozdal slobodni da izbereme za sto ke go upotrebime nozot,dali ke ubieme nekogo ili za secenje leb ke go koristime. Verovatno ne ste docitale do kraj. Allah dz.s ne' ne povikuva na odgovornost zaradi nasata visina ili zaradi toa sto ne sme go pomrdnale sonceto od svojata orbita,kako sto e napisano vo textot. No za ona drugoto sme slobodni. Vozviseniot Allah dz.s ne' sozdal slobodni,toa e del od Negovata volja i mok. Nie mozeme so jazikot i da vregjame i ubavo da se odnesuvame kon lugeto.Za toa ke odgovarame a tuka Allah dz.s ne' sozdal slobodni. Allah dz.s na nikogo ne tereti so nesto ne snoslivo. Allah dz.s gleda spored nasite moznosti. Koga zapadnal Islamot vo finansiska kriza,nekoj dal 100 ovci,nekoj 10 kamili,nekoj 30 kg. zlato itn. Osman r.a dal grst zito a Resulullah s.a.w.s rekol deka Osman r.a dal naj mnogu ! Zatoa sto Osman tolku imal i se' sto imal i poslednoto go zrtvuval,dodeka drugite uste po tolku ostavile doma zaliha. Onoj koj nema da dade dolku ne e ni dolzen. Na nikogo Semokniot ne go tereti so nesto nesnoslivo. Poglednete nesto od Mesnevijata na Dzelaludin Rumi (Mevlana) kako ja objasnuva slobodnata volja na covekot.Se nadevam deka ke vi se pojasni uste nesto. Ako povtorno ne me docitate,vi velam,vo pravo ste,preteruvam so dolgite textovi.

Bez somnez nie imame mok na izbor.
Nikoj nikogas nema na kamenot da mu kaze `dojdi`
Nikoj nikogas nema na covecko bitie da mu kaze `poletaj`
Nitu `dojdi o slep coveku i pogledni vo mene`
Allah veli `nista nesnosljivo nije sljepcu dato`
Zarem Gospodarot koj pomaga bi go natovaril na nekogo so nesto nesnoslivo.
Nikoj na kamen ne mu veli `ti zakasni`
Nitu `O stapu,zosto me udri`

Naredbata,zabranata,lutinata,davanje cest i grdenje se odnesuvaat samo na onoj koj ima mok na izbor.

Postoi mok na nepraveden izbor,pravenje losi dela.
Mislam na ova na Sejtanot i nefsot strasen.
Mokta na izbor lezi vo tvojata vnatresnost,
no taa racete ne gi rezhe dodeka ne go vidi Jusufa.
(Jusuf a.s e poznat po negovata ubavina.Na izgled naj ubav Allahov pratenik... koga Zulejha i go pokazala na sluginkite koi ja ogovarale deka izvrsuva blud so nego,ili potocno deka nastojuva da go zavede na grev,na blud,taa gi sobira,im dava vo race po eden noz i ovosje da lupat i im go pokazuva,,, sluginkite koga go videle,se zanele i zaboravile stopravat pa pocnale da si gi secat racete....)

Mokta na izbor i nagonot vo dusata se sokrieni,
koga liceto Jusufovo ke go vidi perjeto i krilata gi shiri.
Koga kuceto spie,se gubi i negovata mok na izbor,
koga hrana ke vidi,mrda so opasot.

Uzrok pokretanja moci izbora je vidjenje
kao sto puhanje podigne varnicu iz vatre.

Zaradi toa tvojata mok na izbor se pokrenuva,
Koga iblis posrednik ke ti postane i poraka od Vajs ti donese.
Koga toj na covek takov mu prestavi cel na zelba,
zaspanata mok na izbor pocnuva da se razmotuva.
A od druga strana Melekot ti pokazuva ubavi raboti i predizvikuva krik vo dusata tvoja,
kako tvojata mok na izbor na dobro bi se pokrenala,zatoa sto ovie dve naravi se zaspani pred tie prikazuvanja.
Pa taka,Melekot i Sejtanot postanuvaat prikazuvaci,
kako mokta na izbor bi mozela da se dvizi.
Tvojata mok na izbor na dobro ili zlo deset pati se zgolemuva kroz vdahnuvanje na Melekot ili nagovaranje na Sejtanot.

So toa,koga namazot tvoj ke se zavrsi,
Dolznost ti e da go poselamis melekot.
Kroz nivnoto dobro vdahnuvanje i pottik,pokrenat e ovoj dobar izbor za namaz.
Povtorno,posle grevot,ti ke go kolnes sejtanot,
zatoa sto naklonost prema grevot si dobil od nego.

Ovie dva neprijateli vo tajnost ti davaat ponuda,
ti pokazuvaat raboti na zavesata,koja gajbot go pokriva.
Koga pred tebe ke se podigne taa zavesa ke gi vidis licata na tvoite dva posrednici.
I od nivnite zborovi bez problem ke prepoznaes,
deka tie dvajca se tie koi tajno ti pokazuvale.

Sejtanot ke ti rece:"Jas samo ti pokazuvav.
Jas vo nisto ne te prisiliv.

Melekot ke ti rece:" Ti kazav
deka zaradi taa radost na setilata,ke ti se zgolemi zalosta.
Zarem ne ti rekov togas deka patot za Dzennet e na ovaa strana.
I deka sme asici na dusata tvoja,hraniteli na tvojot ruh,
i iskreni obozavateli na tatkoto tvoj.
I deka i ovoj pat ti sluzime,i deka prema vlasta te povikuvame.
I deka strankata sejtanova neprijatel e na tvojot tatko,
koja ja odbi pokornosta na naredbata :"Ucini sedzdu"

Nivnata ponuda ja prifakjas a nasata ja odbivas:Za dolgot svoj prema uslugite nasi pojma nemas.
So vid jasen sega i nas i niv pogledaj gi.Pa po glasot sekoja stranka prepoznaja.

Ako vo polnok od prijatelot tajna slusnes,ke znaes deka toa e toj,koga po zorata povtorno ke prozbori.

Vnatre vo nas se naogja nevidliva mok na izbor
koga ke vidi dva objekti na kopnez,taa se zgolemuva.
Ucitelot skola gi udira decata,
zarem bi mozel toa nekoj da mu go nanese na crniot kamen.

Dali nekoj na kamen mu veli: "Utre,ima da dojdes tuka,
ako nedojdes,ke go kaznam tvoeto ponasanje.

--- надополнето ---

Razumski,Dzebrot e posramoten od potpolnoto ucenje na Kaderot,
zatoa sto Dzebrija go poreknuva svoeto vnatresno cuvstvo.
Covek koj se drzi do ucenjeto na Kaderot,ne go poreknuva svoite cuvstva.
Allahovoto delo ne moze da se svati so setilata.
Onoj koj go poreknuva deloto Allahovo go poreknuva i Allah,koj se pokazuva preku ishareti.

Kaderija veli (ne Kadirija): Ima chad no nema ogan.
ima svetlo od svekja no nema sveka blistava.
A ovoj Dzebrija ogan jasno gleda no zaradi poreknuvanje veli deka ne postoi.
Alistata mu gi gori a toj veli: "Ogan nema"
Konec alistata mu gi shie toj veli deka konec nema.
Posto ucenjeto na eden Dzebrija na Sofizmot se zasnova,
Togas eden Dzebrija e polos i od kafir.
Kafir veli: Svetot postoi no nema Gospodar.
Dzebrija veli deka svetot e nistaven
Sofist se naogja na cvor od greska.
Celiot svet ja poznava mokta na izbor: dokaz za toa e nivnata naredba: OVA DONESI GO A TOA NE.
Cel Kur`an zasnovan e na naredbi,zabrani i pretnja.
Koj nekogas videl deka mu se nareduva na nepokretna stena.
Zarem moze razum na drvo i kamen vlast da sprovede.
Nesposobnosta ne proizleguva od ucenjeto na Kaderot,
a i da e taka,nesposobnosta podobra e od neznaenjeto.

Ako mok na izbor nema nikoj osven Allah zosto se lutis togas na onoj sto te vregja.
Zosto na neprijatelot so zabi mu shkripis.
Zosto gledas grev i uvreda vo ona sto go pravi.

Ako udiras konj so stap,konjot na tebe ke se naluti.
Lutinata na konjot ne e na stapot tuku na toj sto udira.
Ako na kuce frlis so kamen,kuceto po tebe ke zatrca a nema na kamenot da mu se luti.
So toa,zivotnite ja pozinaat mokta na izbor kaj covekot.

No, problemot e deka Allah znae deka eden ke e losh I ne postoi druga moznost. Ako Allah znae deka vo idnina ti ke si los togas ti ne mozes da go promenis na toa. Me razbra li?

 

[Ipsissimus]

Ili ne ste docitale ili ne ste razbrale. Primer koj mnogu pati na Ipsissimus mu go povtoriv. Jas imam sin i znam deka ne krade,go znam deka e poshten,no go znam i toa deka postoi moznost i da ukrade... jas znaci go poznavam svojot sin. Vozviseniot e nas kreator i Toj naj ubavo ne' znae kakvi sme. Za da se uveram jas i da go realiziram toa da sinot moj nikogas ne ukrade,treba da mu ja odzemam slobodata te. da go zatvoram vo edna prostorija i da ne go pustam da izleguva,taka nikogas nema da ukrade,no togas ke mu ja odzemam slobodata. Taka jas postavuvam uslov,mu davam sloboda no mu zabranuvam da krade a dokolku toa go napravi snosuva odgovornost. Pogore bese napisano:
Allah dz.s. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na nasa steta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na Negovata volja.

Да, многупати повторено но не и одговорено. Твојата споредба со вашиот замислен Алах, е фалична поради следново: Ти не си имал можност да ги одредиш особините на твојот син! Ти не си сезнаен за да знаеш како ќе се однесува и што ќе прави твојот син! Ти немаш моќ да го создадеш твојот син со или без слободна воља! А вашиот имагинарен и суетен бог според куранот ги има сите тие особини и способности!
Како сезнаен и семоќен, тој мора да ги знае сите постапки и покрај нашата слободна воља, ако не ги знае тогаш не е сезнаен.
Во овој случај, ако нашите крактеристики се од него, и тој ги знае сите наши постапки, тогаш со која цел е пеколот и рајот? Наградата и казната? Тој самиот им ги дал особините на луѓето кој ќе ги праќа во пекол, и знаел какви постапки ќе направат! Тогаш зошто ги создавал, за после вечно да ги мачи?

 

[Soul-of-Space]

Verovatno me vlecete da kazam; "Allah za toa ne znae"
Kazav deka Allah vo toj pogled ne sozdade SLOBODNI. Sami da si odbereme.... Sekoj sam si go gradi svoeto utre a i mestoto na idniot svet. Allah dz.s ni dal,kako sto kazav mok na sloboda na izbor. Zaradi toa za samoubica se veli deka ke bide zitel vo dzehennemot. Jas ako padnam vo tesko iskusenie,mozam da se samoubijam te. sejtanot (gjavolot) na toa da me nagovori a od druga strana melekot da me smiri... sekogas covekot razmisluva okolu tie dva izbori,od tebe i samo od tebe zavisi sto ke si izberes i kogo ke poslusas. Tuka si znaci sloboden.... Pogledni raznorazni slucaevi,konvertiti,bil na pogresen pat denes povikuva vo Islam dodeka nekoj Musliman gresi ali gresi.... prethodno za onoj sto bil na pogresen pat go smetavme za nevernik i smetavme deka ke odi vo dzehennemi kako sto bil no si go promenil i si go izbral vistinskiot pat.

--- надополнето ---

Да, многупати повторено но не и одговорено. Твојата споредба со вашиот замислен Алах, е фалична поради следново: Ти не си имал можност да ги одредиш особините на твојот син! Ти не си сезнаен за да знаеш како ќе се однесува и што ќе прави твојот син! Ти немаш моќ да го создадеш твојот син со или без слободна воља! А вашиот имагинарен и суетен бог според куранот ги има сите тие особини и способности!
Како сезнаен и семоќен, тој мора да ги знае сите постапки и покрај нашата слободна воља, ако не ги знае тогаш не е сезнаен.
Во овој случај, ако нашите крактеристики се од него, и тој ги знае сите наши постапки, тогаш со која цел е пеколот и рајот? Наградата и казната? Тој самиот им ги дал особините на луѓето кој ќе ги праќа во пекол, и знаел какви постапки ќе направат! Тогаш зошто ги создавал, за после вечно да ги мачи?

Dali spored tebe ke bevme slobodni ako Allah kako semoken ne' ogranicese. Da receme,ima Meleki koi od sedzde glavata ne ja podigaat i odkako se stvoreni taka sedat so glavata pokloneti pred Vozviseniot Allah dz.s ? Pogledni go ovoj mudar primer... za da bides blagodaren sto si sloboden.

 

[Blackcomb]

Verovatno me vlecete da kazam; "Allah za toa ne znae"
Kazav deka Allah vo toj pogled ne sozdade SLOBODNI. Sami da si odbereme.... Sekoj sam si go gradi svoeto utre a i mestoto na idniot svet. Allah dz.s ni dal,kako sto kazav mok na sloboda na izbor. Zaradi toa za samoubica se veli deka ke bide zitel vo dzehennemot. Jas ako padnam vo tesko iskusenie,mozam da se samoubijam te. sejtanot (gjavolot) na toa da me nagovori a od druga strana melekot da me smiri... sekogas covekot razmisluva okolu tie dva izbori,od tebe i samo od tebe zavisi sto ke si izberes i kogo ke poslusas. Tuka si znaci sloboden.... Pogledni raznorazni slucaevi,konvertiti,bil na pogresen pat denes povikuva vo Islam dodeka nekoj Musliman gresi ali gresi.... prethodno za onoj sto bil na pogresen pat go smetavme za nevernik i smetavme deka ke odi vo dzehennemi kako sto bil no si go promenil i si go izbral vistinskiot pat.

--- надополнето ---

Dali spored tebe ke bevme slobodni ako Allah kako semoken ne' ogranicese. Da receme,ima Meleki koi od sedzde glavata ne ja podigaat i odkako se stvoreni taka sedat so glavata pokloneti pred Vozviseniot Allah dz.s ? Pogledni go ovoj mudar primer... za da bides blagodaren sto si sloboden.

Mislam deka definitivno ne go razbiras prasanjeto. I jas, licno, ne te vlecam da kazes deka "Allah za toa ne znae" tuku sakam racionalno objasnuvanje.
Prvo imas problem so razbiranje na zborot "izbor". Ti imas izbor se dodeka ne go znaes krajniot rezultat. Na primer ako ti kazam odberi jabolko ili krusa ti ke imas izbor poradi faktot deka jas ne znam sto ke odberes. No, so Allah e razlicno toj znae sto ke izberes i taka da ti nemas izbor. Allah znae SE sto ke napravis i ti, toa nemozes da go promenis bez razlika koi "izbori" gi pravis. Pa od tuka sleduva deka ako Allah go sudi na Hitler togas toa ne e pravedno poradi faktot deka Allah znael kakov ke e i pak go sozdal. Znaci Allah koga te gleda tebe ne gleda ti deka imas izbor tuku gleda ti kako egzekutiras funcii koj toj gi znae.

 

[Ipsissimus]

Verovatno me vlecete da kazam; "Allah za toa ne znae"
Kazav deka Allah vo toj pogled ne sozdade SLOBODNI. Sami da si odbereme.... Sekoj sam si go gradi svoeto utre a i mestoto na idniot svet. Allah dz.s ni dal,kako sto kazav mok na sloboda na izbor.

Кога некому даваш слободна воља, тогаш единствена награда и казна можат да бидат последиците од тие постапки на одредената индивидуа, а не однапред определено место за мачење и уживање како казна или награда!
Каква е таа слобода на избор кога некому се закануваш со пекол ако не направи како што ти сакаш?

Dali spored tebe ke bevme slobodni ako Allah kako semoken ne' ogranicese. Da receme,ima Meleki koi od sedzde glavata ne ja podigaat i odkako se stvoreni taka sedat so glavata pokloneti pred Vozviseniot Allah dz.s ? Pogledni go ovoj mudar primer... za da bides blagodaren sto si sloboden.

Вашиот Алах е производ на вашата имагинација! Тој и вашите мелеки постојат единствено во вашата бујна фантазија кој некој вешто ја користи за да манипулира со заканата од пекол и ветувањето за вечно задоволство!
Како може да сум слободен, ако според вас ќе бидам мачен во пекол доколку не правам како што пишува во куранот?! Тоа за тебе е слобода?!

 

[nihilista]

Za ova vaka e, se e od Allah i dobroto i zloto, On so svoeto predznaenje znae se i u taa smisla dzabe mu se molis od Sudbinata nema kurtul, ti pak ke naprais ona sto On znael deka ke naprais, predznaenje ili On se sozdava znaci i zloto, isto e, ne menuva na sustina, nego glej sea kaj bil zajakot, eve so primer i kradecot ja izvrsuva Allahovata volja posto site postapki i se e od nego, Se e Bozja volja, no ja prekrsuva bozjata naredba i zatoa tk!!! Dzenem!!! Ete takov Tertip e ! ja ova go iam citano ova sto go kazuvam sea, i najvise drzi posto Bog kako semoken ne samo sto odnapred znae sto ke naprais nego i on ti dava sila toa da go naprais znaci posto sve e bozja volja i sekoj nevernik ja izvrsuva bozjata volja oti toj ne nemoze nisto sam po sebe on ima sila zatoa sto bog mu dal energija volja...ako bog toa ne go naprai on sam ne se stvoril nego takov go naprail On (Bog) no poso bez razlika sto ja izvrsuva bozjata volja so bilo koja postapka, ako ja prekrsuva bozjata naredba ( prai haram) e zatoa dzenem (pekol) znaci ne deka On ne ja izvrsuva bozjata volja nego zatoa sto ja prekrsuva bozjata naredba! A Allah ne odgovara nikomu a ti ako sakas vecen zivot ke odgovaras (mislam ako e sve toa vistina) e sea poso Bog e od zbor semoken stvor toj toa sto vetil nema da zezne, nego stvarno ke im dae vecen zivot za site (svemirot e besskonecen ima mesto) ama ete ne odgovara on iako se e bozja volja i sudbina od nego odredena, sozdava samo Bog, da se tvrdi deka jas nesto sozdavam toa e krsenje na tevhidot,pa ja sam ne sum se stvoril ne pa moite postapki i dela, se e od Bog samo On sozdava, ama ete ne odgovara on pred kogo ke odgovara, pred lugeto, on ke im dae zivot oti e milozliv (rahmani rahim) poso vaka ti ako vidis deka nekoj ti pravi loso ti nego go fakas za gusa iako znaes deka takov gospod go sozdal, ama ne go obvinuvaas Gospod nego konkretno toj tap za gusa sto prais be? Znaci toa e, da sakal Gospod site luge ke gi naprail asalni ili u krajna linija edna vera nego ete ...

 

[Sheldon Cooper]

човек да има време и нерви за да ги прочита километарскиве постови..

 

[Blackcomb]

Za ova vaka e, se e od Allah i dobroto i zloto, On so svoeto predznaenje znae se i u taa smisla dzabe mu se molis od Sudbinata nema kurtul, ti pak ke naprais ona sto On znael deka ke naprais, predznaenje ili On se sozdava znaci i zloto, isto e, ne menuva na sustina, nego glej sea kaj bil zajakot, eve so primer i kradecot ja izvrsuva Allahovata volja posto site postapki i se e od nego, Se e Bozja volja, no ja prekrsuva bozjata naredba i zatoa tk!!! Dzenem!!! Ete takov Tertip e ! ja ova go iam citano ova sto go kazuvam sea, i najvise drzi posto Bog kako semoken ne samo sto odnapred znae sto ke naprais nego i on ti dava sila toa da go naprais znaci posto sve e bozja volja i sekoj nevernik ja izvrsuva bozjata volja oti toj ne nemoze nisto sam po sebe on ima sila zatoa sto bog mu dal energija volja...ako bog toa ne go naprai on sam ne se stvoril nego takov go naprail On (Bog) no poso bez razlika sto ja izvrsuva bozjata volja so bilo koja postapka, ako ja prekrsuva bozjata naredba ( prai haram) e zatoa dzenem (pekol) znaci ne deka On ne ja izvrsuva bozjata volja nego zatoa sto ja prekrsuva bozjata naredba! A Allah ne odgovara nikomu a ti ako sakas vecen zivot ke odgovaras (mislam ako e sve toa vistina) e sea poso Bog e od zbor semoken stvor toj toa sto vetil nema da zezne, nego stvarno ke im dae vecen zivot za site (svemirot e besskonecen ima mesto) ama ete ne odgovara on iako se e bozja volja i sudbina od nego odredena, sozdava samo Bog, da se tvrdi deka jas nesto sozdavam toa e krsenje na tevhidot,pa ja sam ne sum se stvoril ne pa moite postapki i dela, se e od Bog samo On sozdava, ama ete ne odgovara on pred kogo ke odgovara, pred lugeto, on ke im dae zivot oti e milozliv (rahmani rahim) poso vaka ti ako vidis deka nekoj ti pravi loso ti nego go fakas za gusa iako znaes deka takov gospod go sozdal, ama ne go obvinuvaas Gospod nego konkretno toj tap za gusa sto prais be? Znaci toa e, da sakal Gospod site luge ke gi naprail asalni ili u krajna linija edna vera nego ete ...

Togas toa e kontradiktorno so ucenjata na site religii.

--- надополнето ---

човек да има време и нерви за да ги прочита километарскиве постови..

Dobro Soul - Space samo se obiduvase da pomogne so kilometarski postovi no ne razbira deka avtorot vo negoviot tekst bega od konkretnoto prasanje.

 

[Чорбаџија]

i kradecot ja izvrsuva Allahovata volja posto site postapki i se e od nego, Se e Bozja volja, no ja prekrsuva bozjata naredba i zatoa tk!!! Dzenem!!!

Ако и крадецот ја извршува Алаховата воља, тогаш зошто Алах му суди на крадецот?
Зошто Алах му вели на крадецот да не краде, кога тој го предодредил да краде и нема бегање од тоа?
Зошто Алах му наредува на крадецот да не краде, кога овој едноставно нема капацитет да не краде бидејќи за тоа Алах го создал?
Како можеш да создадеш некој инвалид, без раце и нозе и да му заповедаш: Играј кошарка!
Како може некој да го ставиш во кола, да ја насочиш колата да вози право, да му ги врзеш рацете и потоа да му заповедаш „Немој да возиш право и ко возиш право ќе те фрлам во пекол!“
И најпосле, како може разумен човек да верува во ваков бог?