@filipinec
Ne znam od kade gi vadiš ovie podatoci za vaka basnoslovni gubitoci. Bi sakal da vidam argumentirano, bidejći vaka navedeno e straotno mnogu i se kosi so site moi poznavanja na elektronikata, makar što toa ne e moja struka. Vodi račun deka lošiot koeficient na korisno dejstvo direktno znači i transformiranje vo toplina, poinaku kažano ako se koristi moror za kompresor koj znae da potegne 2KW ako inverterot i ispravljačot imaat 20 procenti gubitoci MORA da ima disipacija od celi 400W, toa će ja sprži elektronikata i e von pamet vaka da se koristi.....
@PticaSelica
Voopšto e pogrešno da tvrdiš deka on/off klimite imaat pomali nadvorešni izmenuvači od vnatrešni bidejći se dimenzionirani za ladenje. Ako e taka togaš ednostavno bi stavale golemi izmenuvači i odednaš bi bi dobile namena i za greenje. Se e vo prirodata na freonot koj stanuva mnogu poredok na niski T pomali od -5 ili -7 i fiksniot kompresor e nemoćen dovolno da go komprimira gasot, pa zatoa taka e dimenzioniran i isparuvačot.....itn.
@Strelec i
@PticaSelica
I dvajcata se vo pravo, no ni od daleku ne odgovorivte zošto klimata troši 1KW a proizveduva 3KW!
Nema da vi držam časovi po termodinamika. će probam da objasnam so prosti zborovi i bez formuli kako e možno ova, a da ne e perpetuum mobile.
Latentna toplina. Toa e toplina koja nekoj gas ili bilo koja materija ja PRIMA od okolinata ili ja ODDAVA na okolinata kako bi ja promenila AGREGATNATA SOSTOJBA. SEKOGAŠ ednata e mnogu pogolema od drugata i po nekolku pati.Kaj vodata treba poveće od 5 pati vnes na energija da se pretvori od tečnost vo para, otkolku od tečnost vo mraz.
Izmenuvačot e toj kade što se menuva agregatnata sostojba gasna/tečna ili tečna/gasna, a pak kompresorot e toj što ja vrši i dava potrebnata rabota toa i da se slučuva. Do tuka ste vo pravo a nataka ......
Sekoja materija si ima različna količina na primopredavanje na energija i različni temperaturi na vrienje i isparuvanje.
Freonot e taka naštiman da odgovara baš na tie T sto se potrebni za da najuspešno go pravi toa što go pravi.
Gasovite koga isparuvaat (menuvaat agregatna sostojba od tečna vo gasovita) vo izmenuvačot tie go ladat i istovremeno vpivaat ogromna količina na energija od okolinata (pri greenje), zavisno od T i pritisokot 3,5,6 i 7 pati poveće od ona što go predavaat koga kompresorot će go vtečni gasot (promena na aregatnata sostojba od gasna vo tečna) vo vn. izmenuvač.
Ako pažlivo čitate ne e teško da se razbere, vo princip vaka izgleda ednostavno, no da se dokaže so pomoš na matematika i fizika e baš zafrknato....
Drug blizok primer na primena na ova svojstvo na materijata i latentnata toplina e pregreanata parea, koja gi pogonuva site turbini za proizvodstvo na električna energija, osven kaj hidrocentralite. Tamu pak upumpanata energija za pregrevanje na pareata se vraća (sega ne se sećavam za kolku poveće) preku pogolema mehanička rabota pri vrtenje na turbinata.