ada
Модератор! ок?
- Член од
- 21 август 2006
- Мислења
- 5.706
- Поени од реакции
- 566
Мојот бол, е најбол на светот, има речено некој.
А, јас би парафразирала: Мојот бол, е само мој.
Последново, насилно ми ги шири зениците, секојпат кога очиве се среќаваат со буквите напишани низ стотиците постови на "Драга Кајгана" или "Мака ми е".
Тие букви, тие симболи кои отелотворуваат и крици на нечие срце, и весел танц на нечија крв, и пелин во нечие месо и мртвило во нечии дамари...и се она што не прави живи...остануваат само неми форми пренесени со нема тастатура на нем виртуелен лист. И толку...Живеат само неколку мига, безгласни и безначајни. А, се цел универзум за авторот. Се што тој е помеѓу отчукувањата на своето срце. За другите пак, се прав и пепел. Ништо.
Ќе прочитам нечиј извик: Прекрасно ми е! Веднаш под него следи: Сакам да ме нема. Или пак: Мака ми е што морам да учам за испит, како претходник на нечие: Мака ми е што немам никој свој.
Содејство, нема. Сочувство, нема. Повратна реакција, нема. Гледам единствено изолирани отпечатоци, кои така осамени, делуваат трагикомично како дебела жена која се обидува да го привлече партнерот несмасно играјќи стриптиз.
Таков е и животот. Мала кутија во која нема место за друг освен за нас самите.
Сакам да излезам од мојата кутија. Сакам, како вампир што пие туѓа крв, да ја пијам туѓата насмевка, солза, врисок, шепот...Туѓото се.
Моево месо има познат вкус. Вкус кој ми станува здодевен. Сега сакам да ја почувствувам приказната која ја носи месото на оние околу мене.
[SIZE=-1]I know you're half afraid
Half amazed, all insane
I know it's all a cage
And all the rage
And all together gone
You and me we're average
With simple minds and lungs, eyes and skin
You and me we're hopeless
We're nowhere hearts so tear it out
And open it
I'm giving blood tonight
I don't care how, don't care why
I'm giving blood tonight
I'm feeling just like I could give it all
I know you're sick and alone
Mothers and suckers alike
We can bleed together
Show me and hand me down
And hang me up alone and cold and bury me
Show me and throw me out
And hold me down, air me out
And wear me
Too altogether cool/cold
Too altogether numb
I know you're sick and alone
I know you're sick and alone
Come away and come with me
And come around and come and see
And cover up and come along
Before race before the calm
And he walks out and fires the gun
Happy with the things he won[/SIZE]
А, јас би парафразирала: Мојот бол, е само мој.
Последново, насилно ми ги шири зениците, секојпат кога очиве се среќаваат со буквите напишани низ стотиците постови на "Драга Кајгана" или "Мака ми е".
Тие букви, тие симболи кои отелотворуваат и крици на нечие срце, и весел танц на нечија крв, и пелин во нечие месо и мртвило во нечии дамари...и се она што не прави живи...остануваат само неми форми пренесени со нема тастатура на нем виртуелен лист. И толку...Живеат само неколку мига, безгласни и безначајни. А, се цел универзум за авторот. Се што тој е помеѓу отчукувањата на своето срце. За другите пак, се прав и пепел. Ништо.
Ќе прочитам нечиј извик: Прекрасно ми е! Веднаш под него следи: Сакам да ме нема. Или пак: Мака ми е што морам да учам за испит, како претходник на нечие: Мака ми е што немам никој свој.
Содејство, нема. Сочувство, нема. Повратна реакција, нема. Гледам единствено изолирани отпечатоци, кои така осамени, делуваат трагикомично како дебела жена која се обидува да го привлече партнерот несмасно играјќи стриптиз.
Таков е и животот. Мала кутија во која нема место за друг освен за нас самите.
Сакам да излезам од мојата кутија. Сакам, како вампир што пие туѓа крв, да ја пијам туѓата насмевка, солза, врисок, шепот...Туѓото се.
Моево месо има познат вкус. Вкус кој ми станува здодевен. Сега сакам да ја почувствувам приказната која ја носи месото на оние околу мене.
[SIZE=-1]I know you're half afraid
Half amazed, all insane
I know it's all a cage
And all the rage
And all together gone
You and me we're average
With simple minds and lungs, eyes and skin
You and me we're hopeless
We're nowhere hearts so tear it out
And open it
I'm giving blood tonight
I don't care how, don't care why
I'm giving blood tonight
I'm feeling just like I could give it all
I know you're sick and alone
Mothers and suckers alike
We can bleed together
Show me and hand me down
And hang me up alone and cold and bury me
Show me and throw me out
And hold me down, air me out
And wear me
Too altogether cool/cold
Too altogether numb
I know you're sick and alone
I know you're sick and alone
Come away and come with me
And come around and come and see
And cover up and come along
Before race before the calm
And he walks out and fires the gun
Happy with the things he won[/SIZE]