За да дојде до заситување што ќе го оневозможи ПВО да реагира врз сите мети, потребен е голем број на проектили што ќе одат кон иста мета што ја штити една единица. За тоа да се направи потребни се десетици, па и стотици проектили упатени кон една мета. Трошење на толку ресурси (скапи проектили чие стрелање и релоадирање троши многу време) за да се уништи една мета е просто надвор од умот. Имајќи предвид дека добар дел од метите се длабоко внатре, истреланите проектили може ќе поминат и покрај други единици од ПВО.
Ова сценарио единствено би било можно доколку се гаѓа некоја многу вредна стратешка цел што е добро штитена и вреди да се потрошат значителни ресурси врз неа.
Ајде вака, прво тоа сценарио беше наведено во некоја чисто теоретска смисла и повеќе целеше кон трајна неутрализација на ПВО во Сирија да се дојде до воздушна супериорност на
The 92N6E Grave Stone will automatically prioritise targets, compute Launch Acceptable Regions for missile launches, launch missiles, capture missiles, and provide midcourse guidance commands to missiles while tracking the target and missile. Missile guidance modes include pure command link, semi-active homing, and Track via Missile (TVM) / Seeker Aided Ground Guidance (SAGG), where missile semi-active seeker outputs are downlinked to the Grave Stone to support the computation of missile uplink steering commands.
The radar can track 100 targets in Track While Scan mode, and perform precision tracking of six targets concurrently for missile engagements. data exchanges between the 92N6E Grave Stone and 30K6E battle management system are fully automatic.
Поледна непотврдена инфо е дека може да следи активно 200 со 36 цели една батерија независно, значи еден С400.
Значи ако една батерија има 12 лансери со 4 ќелии математиката не баш на страна на С400 ако еден крстосувач со водени крст. проектили има преку 90 томахавки.
Чисто теоретски со бројна надмоќност и во претходниот пост ти наведов шо точна има САД околу Сирија и секое борбено средство со какви лансирни капацитети располага, инаку ова е далеку од реално борбено сценарио.
Поентата на текстот беше дека со конвенционални средства САД може со бараж од томахавки да го совлада С400.
Настрана трупната ПВО во Сирија, има најмалку два руски крстосувачи кои располагаат со С300 систем
Полнење на лансер, колку е ова брз спор процес кај С400 не сум сретнал податок,
Еве ти сериозно сценарио,
America’s unique electronic warfare and radar suppression abilities includes the Growler, but also many other platforms and ancillary capabilities as well. This complex ecosystem of weaponry and sensors includes various surveillance aircraft, hacking and cyber warfare abilities, active suppression of enemy air defenses tactics and weaponry, along with low-observable aircraft and long-range “standoff” munitions. The last two are especially potent when combined together and electronic warfare support is added.
Firing long-range low observable (stealthy) weaponry from even a non-stealthy aircraft gives enough stand-off distance to begin taking out an enemy’s known air defenses at a safe distance today, the S-400 included in most cases. When a stealthy launch platform is used instead, you can use more plentiful weapons with less range as that stealth aircraft can get closer to the air defenses being targeted than their non-stealthy brethren can.
For instance, an F-16 may be able to get well within
JASSM missile range of an advanced SAM site while an F-35 could get within the outer-edge of Small Diameter Bomb range. When you add jamming support, these ranges decrease by a noticeable margin, depending on what tactics are used and what the capacity available is to employ those tactics. The problem is that against an advanced foe, you’re not going up against a single SAM site or radar, but a full constellation of systems that includes aerial assets, just like the advanced integrated air defense system we discussed before.
That is why “brochure comparisons” of systems is nearly useless for such complex military topics. In real life, the Growler does not take on the S-400 alone, and vice-versa.
An advanced IADS including the S-400 in it will likely feature increased detection ranges against stealthy and non-stealthy aircraft alike. It will also make jamming more problematic, and could mean blinding even a portion of that network is much tougher due to multiple layers of redundant air defenses tied together. This is where cyber warfare and pinpoint strikes based on multiple sources of intelligence can be more effective than jamming or going after the surface-to-air missiles and sensors themselves. For instance, taking out the IADS’ “brains,” locations where the sensor fusion occurs, or striking the system’s communications channels.
As IADS sensor and fusion capabilities advances and as surface-to-air missile ranges increase, it may be necessary to use
stealthy long-range networked weapons, long-range stealthy aircraft and all the other tactics we mentioned, including standoff jamming, in order to begin to degrade and eventually destroy an advanced air defense system. Additionally, this may be necessary due to other area-denial and anti-access capabilities the enemy possesses.
For instance, if a carrier cannot get within 1,500 miles of an enemy’s shores, its aircraft will be incapable of striking targets. Bases within range of ballisitc missile barrages may also be destroyed.
As the cumulative effects of these “first days of war” standoff strikes take hold, the IADS should begin to buckle, and parts of this deadly air defense killing cocktail can be omitted. For instance, instead of using long-range stealthy aircraft to launch long-range stealthy missiles, stealthy fighters can be used to launch medium-range weaponry as their tankers can operate close enough to enemy airspace in order for them to be effective.
Meanwhile,
long-range non-stealthy aircraft can begin launching long-range weapons, which frees up stealthy long-range aircraft to begin pushing over or near the enemy’s shores for direct attacks. Systems like
Miniaturee Air Launched Decoys can be used along with strike assets to push deeper into an enemy’s territory, wiping out its air defenses along the way.
As time goes on, a “sanitized” corridor should emerge over enemy airspace, where less complex tactics can be applied and at higher sortie rates. For instance, fighter strikes can be flown with electronic warfare and wild weasel support, without the need for standoff weaponry, or in some cases, without stealthy aircraft at all.
In other words, it takes a complex cocktail of jamming, surveillance and attack assets, both kinetic and non-kinetic, to take on any advanced integrated air defense system, of which the S-400 could be a part. And even then, you degrade and eventually destroy the enemy’s air defense in a very throughout and methodical manner.
So although it is an incredibly capable and critical weapon system, those who say the EA-18G Growler—or any other single weapon system for that matter—is some panacea for modern air defense systems are greatly simplifying a complex solution to a very complex problem.
Пресретнувањето на проектилите се врши со ракети, но многу често веројатно и многу поефективно е користење на куршуми, нешто како што функционира Панстир.
Тоа е ТРУПНО ПВО, и концепциски има друга намена за разлика од С системите, Панцир системот е пред се наменет да биде мобилна против воздушна заштита за окопно механизриани единици,потекнува од Шилката и Тунгушка затоа се така мобилни платформите, шо пак не значи дека не може да се користи как стациоанрно ПВ точка. Автоматските топови кај Панцир пред се служат да го опфатат оној ептен близок дека каде проектилите се неефективни, значи премногу блиску е целта или пак ракетните ќелии се празни и ги корсити за самоодобрана.
Автоматски топови да се користат за крстосувачки проектил не ми стои баш, тоа исклучиво кога се формира огнена завеса со такви орудија околу некоја важна цел, а тоа не верувам да се применува повеќе како тактика.
Исто така може да се користи за дополна на С400 во внатрешен радиус од 40км кај шо е овој нефективен.
Не е википедија ова,
Background
The 2K22 Tunguska / 96K6 Pantsir / SA-19 Grison / SA-22 Greyhound family of SPAAGMs owes its earliest origins to a 1970 directive for the replacement of the ubiquitous ZSU-23-4P SPAAG. The ZSU-23-4P was considered both lethal and effective by its Western opponents, but Soviet analysts were unimpressed with the lethality and the engagement envelope of the 23 mm weapons. Analysis indicated that a 30 mm gun would be much more lethal. Soviet operational analysis also indicated that the performance of the acquisition radar on the SPAAG was critical to combat effectiveness. The defeat of anti-tank helicopters in pop-up engagement geometries became an additional requirement after the 1972 debut of these weapons in Vietnam. Trials of the prototype 2S6 / 2K22 Tunguska SPAAGM commenced in 1980. The prototypes introduced several innovations, including a 30 mm gun derivative aircraft cannon, the 9K311 missile and a digital computer for controlling the system.
The earliest production variant, the 2K22 / 2S6 Tunguska / SA-19 Grison, achieved IOC in 1982.
The immediate operational imperative for the PVO-SV was to defeat the then new A-10A Thunderbolt, and US Army helicopters firing anti-armour missiles, such as the TOW equipped AH-1S and Hellfire equipped
AH-64A Apache. From the Soviet perspective, both of these threats would pop up briefly above the radar/visual horizon, fire at Soviet tanks or SPAAGs, and then disappear below the horizon before the ZSU-23-4P or 9K33 Osa / SA-8 systems could respond with defensive weapon fire.
The Soviets needed a weapon system which could win in a 'high noon' shootout with the A-10 or a nap-of-ther-earth pop-up rotary wing threat. This drove the design requirements for the Tunguska, and led to the development of the high speed 9M311 SAM, intended to cross the distance between the Tunguska and the target before the latter could hide below the horizon line. This capability would be supplemented by a 30 mm gun system, the Soviets clearly coveting the BundesWehr's Krauss-Maffei Wegmann FLAKPanzer Gepard SPAAG.
Не знам од каде читаш или како го сфати ова, можеби од слики или видеа, ама ако имаат само четири ракети, подобро нека нацртаат и голема мета за да му кажат на непријателот гаѓајте тука.
Една единица на С-400 може да достигне до педесетина лансери со по 4+ ракети или вкупно стотици ракети на располагање во секое време. Настрана фактот што С-400 употребува неколку различни типови на ракети со различен дострел наменети на различни мети (балистички ракети, авиони, крстосувачки ракети).
Јас знам каде читам за тебе не знам, еве го изворот на моите податоци,
S-400 Design Philosophy and Implementation
The most detailed technical paper to date covering the S-400 was produced by Dr Alexander Lemanskiy, Chief Engineer on the S-400, Igor Ashurbeili, General Director, and Nikolai Nenartovich, Chief Engineer, of Almaz-Antey, published in the Russian language Vozdushno-Kosmicheskaya Oborona journal, No.3 (40)
Прво формациски да се постави, една батерија на С400 може да достигне до 12 лансери според ова, БАЕРИЈА, 3-6 батерии формациски се ПВ дивизион колку шо знам јас, а ние говориме за технички карактеристики на ЕДЕН систем С400
Батерија оди со вкупно 119 проектили во разни комбинации, ете ти бројка.
Секоја компонента може да делува физички независно од било која друга до одредена оддалеченост околу 100км е од командно возило за С400, така да тоа со гаѓајте тука е смешно за мене, кај друг може ти врви.
Понатаму, точно е дека С400 користи 4 типови на ракети соодветно на слоевите на одбрана,
short, medium, long and very long range missiles,
Еден лансер може да содржи и по 16 ракети, а може да биде микс од различни типови на ракети:
Ова^ е S-400 5P85SE demonstrator TEL with quad 9M96E launch tubes, еве ти фотка поубава,
пак 4 проектили, погоре имам слика може и да одредиме кои се во ќелиите, друго, колку шо знам нема во оперативна употреба ваков лансер засега. С400 има неколку оперативни системи низ Русија и еден во Сирија колку шо знам, тоа е се.
16 проектили може само со фиксна лансиран станица, на мобилна немам видено за С400 такво нешто, ако имаш податок слободно стави го, благодарен ќе ти бидам.
С300 има повеќе проектили на лансер во поморската верзија, обично еден на крмата и еден на преметот на бродот со дузина ќелии.
Покрај ова секогаш тука се единици на Панстир, Бук и сл. што може да добиваат податоци од моќните радари на С-400.
Ете да те дополнам шо може КЦ на С400 да интегрира,
The 30K6E battle management system exploits much of the potential in a fully digital system, and can control:
- S-300PMU1 / SA-20A and S-300PMU2 / SA-20B fire units directly;
- S-300PMU1 / SA-20A and S-300PMU2 / SA-20B fire units via the respective 83M6E2 and 83M6E1 battle management systems;
- 9K330/331 Tor / Tor M/M1/M2E / SA-15 point defence SAMs via the Ranzhir-M ADCP;
- 96K6 Pantsir S1 SPAAGM via the lead battery vehicle or battery ADCP where used.
Тоа е предноста на хибридните интероперабилни руски ПВО системи.
Целта на НАТО СТАНАГ е токму да го постигне ова.
Има специјализирано форуми за ова каде шо уште подетално се дискутира и има доста „професионалци“ таму
П.С Бројките беа груби, на активни 200 ПВо во Сирија, теоретски се потребни по 10 водени крстосувачки проектили по сситем да ги совладаат, обратно, потребни се 2 земја воздуха проектили по GCM за соборување. И тоа беше се околу фамозното сценарио.
[DOUBLEPOST=1523826017][/DOUBLEPOST]
Го изгледав убаво видео записот, а коментарите за религиозниот карактер на таканаречените "борци за слобода и демократија" кои западот ги финансира и вооружува одлично ми се издржани, бидејќи одлично помнам како слободарите и демократарите на западот ги третираа жителите на Малула - едно од најстарите христијански села во Сирија во кое до денешен ден се говори арамејскиот јазик - истиот јазик на кој говореле Исус Христос и 12-те апостоли, а кој е еден од речиси изумрените јазици на денешницата.
Кога слободарите и демократарите поддржани од страна на западот ја превзедоа контролата врз Малула и околните села во 2013 година, веднаш преминаа кон издавање на предупредувања до локалните жители дека откако ќе ја соборат сириската влада на чело со Башар ал Асад ќе воспостават исламистички шеријат во кој нема да има место за атеисти, неверници и било какви немуслимански малцинства, и дека христијаните и останатите немуслимански малцинства ќе мораат или да преминат кон исламот или да си заминат од родните краеви, или во спротивно ќе бидат погубени.
На сето ова западот молчеше, бидејќи единствен приоритет му беше симнување на Башар ал Асад од власт.
За мене ова беше доволно за да знам кој е поголемото, а кој помалото зло, ИСИЛ/ИСИС/ИД се појави подоцна како шлагот на тортата, додека филот на тортата се слободарите и демократарите кои западот ги финансира и вооружува.
За мене помалото зло во Сирија е страната која не тероризира немуслимански малцинства и која не им се заканува на немуслиманските малцинства, а пред и после март 2011 и до денешен ден, таа страна е сириската влада на чело со Башар ал Асад - ниту се демократи, ниту се борци за слобода, демократија и правда, но ниту се исламистички ѓубриња од луѓе, а во споредба со тоа што се случува до денешен ден во Либија после масакрирањето на Моамер Гадафи во 2011 година, делуваат како да не се најголемиот проблем на сирискиот народ.
Затоа ти направив аналогија меѓу Слободна Сириска Армија, ИСИС во Сирија со Северната алијанса и талибанците во Авганистан.
По повлекувањето на СССР од Авганистан граѓанската војна продолжи помеѓу довчерашните сојузници, Ахмед Шах Масуд беше неколку дена пред 11 Септември 2001 ликвидиран по нарачак на Бин Ладен, лидерот на умерената Северна алијанса.
Не знам каде и кога FSA правела тоа шо си пишал, тоа беше дело на ИСИС, инаку напишав, добар дел од тие милитантни исламски структури се претопуваат една во друга па не се знае кој што како...
Не ми е воопшто јасно во шо спориме
Напишав дека поради фактот шо Ирак, Либија после падот на режимот се тотален хаос, логично би било да остане Асад на власт под закрила на некаква стабилократија. Нормално со драстично смалена власт преку уставни измени и сл.
Фамилијата Асад е веќе владеачка династија во Сирија...