Катче за инспирација - мудри/поучни/мотивирачки текстови

Ipsissimus

P.I.
Член од
23 јули 2010
Мислења
15.582
Поени од реакции
12.949
There's one sad truth in life I've found
While journeying east and west -
The only folks we really wound
Are those we love the best.
We flatter those we scarcely know,
We please the fleeting guest,
And deal full many a thoughtless blow
To those who love us best.


Ella Wheeler Wilcox
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
66
Поени од реакции
17
Шекспир рекол: "Секогаш се чувствувам среќен. Знаеш ли зошто? Зашто не чекам ништо од никого. Да чекаш секогаш боли. Животот е краток. Затоа сакај го животот, биди среќен и секогаш смеј се. Живеј за себе и запомни - пред да зборуваш - слушај, пред да пишуваш - мисли, пред да повредиш - чувствувај, пред да мразиш - сакај, пред да се предадеш - обиди се!
Шекспир никогаш не рекол ништо такво ...
Вториот дел е од поема од Вилиам Артур Вард а првиот е чиста измисленост. Не постои таков цитат од Шекспир.

Before You
By William Arthur Ward
Before you speak, listen.
Before you write, think.
Before you spend, earn.
Before you invest, investigate.
Before you criticize, wait.
Before you pray, forgive.
Before you quit, try.
Before you retire, save.
Before you die, give.
 

ZigZag

Заменик министер
Член од
19 јули 2006
Мислења
347
Поени од реакции
248
What the fuck did you just fucking say about me, you little bitch? I’ll have you know I graduated top of my class in the Navy Seals, and I’ve been involved in numerous secret raids on Al-Quaeda, and I have over 300 confirmed kills. I am trained in gorilla warfare and I’m the top sniper in the entire US armed forces. You are nothing to me but just another target. I will wipe you the fuck out with precision the likes of which has never been seen before on this Earth, mark my fucking words. You think you can get away with saying that shit to me over the Internet? Think again, fucker. As we speak I am contacting my secret network of spies across the USA and your IP is being traced right now so you better prepare for the storm, maggot. The storm that wipes out the pathetic little thing you call your life. You’re fucking dead, kid. I can be anywhere, anytime, and I can kill you in over seven hundred ways, and that’s just with my bare hands. Not only am I extensively trained in unarmed combat, but I have access to the entire arsenal of the United States Marine Corps and I will use it to its full extent to wipe your miserable ass off the face of the continent, you little shit. If only you could have known what unholy retribution your little “clever” comment was about to bring down upon you, maybe you would have held your fucking tongue. But you couldn’t, you didn’t, and now you’re paying the price, you goddamn idiot. I will shit fury all over you and you will drown in it. You’re fucking dead, kiddo.
 

shutrak

opsenar
Член од
3 јуни 2011
Мислења
37.296
Поени од реакции
30.391
,,,,,:icon_mrgr:,,,,,,,bez stavro ,,,diskusiite ke bea jalovi,,,,vaka se plodni ,,,da sto iedno i nanazad,,,:)
 

@cool@

Η Μακεδονία δεν είναι Ελληνική
Член од
2 јуни 2007
Мислења
23.601
Поени од реакции
27.113
Три нешта кои никогаш не се враќаат -времето, зборот, можноста. Затоа, не троши го времето, одбирај ги зборовите , не пропуштај ја можноста.
 

OSHO-Lover

Konecno Sloboden...
Член од
2 декември 2011
Мислења
2.213
Поени од реакции
2.844
There is an ancient parable... A very wise king wanted his son -- the only son, who was going to be his
successor -- to be a wise man before he succeeded him and became the king of a vast kingdom. The old man
chose a way which was very strange: he sent the son away from the kingdom, told him that he was
abandoned, that he should forget completely that he was a prince -- "He is no longer a prince and I am not
going to make him my successor."
All his beautiful clothes, ornaments -- everything was taken away. He was given the clothes of a beggar
and sent away in the middle of the night in a chariot to be thrown out of the kingdom. And there were strict
orders that he should not be allowed back in the kingdom from anywhere.
Years passed; the prince really became a beggar. He really forgot that he was a prince. In fact there had
been no effort on his part to forget -- he was a beggar. He was begging for clothes, for food, for shelter, and
he had slowly accepted the condition he was in.
After many years, one day he was sitting outside a hotel, begging. It was hot summer and he wanted
enough money to purchase a pair of shoes -- secondhand of course -- because the earth was almost like fire,
and to walk without shoes was becoming impossible. He had wounds on his feet, and he was crying out for
just a few coins. At that very moment a golden chariot stopped before the hotel, and a man descended. The
man said, "Your father has called you back. He is very old and dying, and he wants you to be his successor."
In a single split second the beggar disappeared. The man was totally different; you could see it in his
face, his eyes... the clothes were of the beggar still, but the man was totally different. A crowd gathered --
the same crowd before whom he had been spreading his hands for a few coins -- and they all started
showing great friendship. But he was not even paying attention to them. He went up to the chariot, sat in the
chariot and told the man who had come to get him, "First take me to a beautiful place where I can have a
good bath, find clothes worthy of me, shoes, ornaments... because I can go before the king only as a prince."
He came home, and he came as a prince. He said to his father, "Just one thing I want to ask: Why did I
have to be a beggar for so many years? I had really forgotten... If you had not called me back, I would have
died as a beggar, never remembering that once I was a prince."
The father said, "This is what my father did to me. It was not done to harm you, but to give you the
experience of the extremes of life -- the beggar and the king. And between these two, everybody exists.
"That day I told you to forget that you were a prince; now I want you to remember that being a prince or
being a beggar are just identities given by others. It is not your reality, it is not you -- neither the king, nor
the beggar. And the moment you realize that you are not what the world thinks of you, you are not what you
appear to be, but you are something so deeply hidden in yourself that except for you, nobody else can see
you, then a man becomes wise. Knowing it, wisdom follows.
"I was angry with my father and I know you must have been angry with me. But forgive me, I had to do
it to make it clear to you: don't get identified with being a king, don't get identified with being a beggar,
because in a split second these identities can be changed. And that which can be changed is not you. You
are something eternal, something unchangeable."
 
Член од
10 мај 2010
Мислења
2.727
Поени од реакции
1.970
Внимание приказната е премногу емотивна
Мојата мајка имаше само едно око.Ја мразев...беше срамота за мене.Во нашето училиште приготвуваше храна за учителите и за нас.Еден ден додека уште бев во тоа основно школо,мајка ми влезе во класот и ме поздрави.Ми беше толку многу срам.Како можеше тоа да ми го направи?Ја игнорирав,и упатив поглед полн со омраза и побегнав.Подоцна сите мои пријатели ми се подсмеваа и ми велеа:Ужас, твојата мајка им
а само едно око!Пропаднав в земја и посакав мојата мајка да ја нема...Кога повторно ја видов станав и и реков:-Ако повторно мислиш да ме правиш предмет на исмејување подобро ти е да умреш.Мајка ми ништо не ми одговори..Не застанав ни за момент да размислам што реков,бев полн со омраза и бес во себе.Бев незаинтересиран за нејзините чувства..Едноставно што сакав е да побегнам што подалеку и да немам никаков контакт со неа.Во касниот живот учев многу и тешко.Така да добив шанса да одам во Сингапур и да студирам...Бев пресреќен!Се оженив,купив куќа и добив свои деца.Бев среќен со својот живот,со своите деца иако живеев во друга земја.Но еден ден дојде мојата мајка да ме посети...Ме немаше многу години видено,а и внуците исто.Се појави на вратата.Моите деца почнаа да ја исмејуват.Јас почнав да и се дерам како може само така да се појавува непоканета.Се дерев:-Како можеш да доаѓаш туку така и да ми ги плашиш децата?Оди си од тука !Мојата мајка само тивко одговори:„Извинете мора да сум ја погрешила куќата„ и замина...После неколку години дојде писмо кај мене.Повикан сум на матурска.Ја излажав жена ми дека треба да одам на службен пат.После прославата,одљубопитност наминав до стариот дом.Кога ме видоа соседите ми рекоа дека е веќе мртва.Ниту една солза не пуштив.Ми дадоа едно писмо и ми рекоа дека е од неа...„Мил мој сине.Мислав на тебе цело време.Извини што така упаднав во твојата куќа и ти ги исплашив децата.Ми беше драго дека си успеал во работата и дека ќе дојдеш на прослава овде.Јас можеби нема ни да станам од креветот да те видам.Жал ми е што секогаш те срамував и ти бев терет.Гледаш, кога беше мал се случи една несреќа и го изгуби едното око.Како мајка неможев да поднесам да растеш со едно око.Докторите те прегледоа и ми рекоа дека е можно.Тогаш јас ти го дадов моето...Бев пресреќна кога знаев дека мојот син,го гледа светот за мене со тоа око..
Со љубов,Секогаш за тебе..
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Го прашале Ramana Maharshi

A visitor: Should I give up my business and take to reading books on Vedanta?

Bhagavan: If the objects have an independent existence, i.e., if they exist anywhere apart from you, then it may be possible for you to go away from them. But they don’t exist apart from you; they owe their existence to you, your thought. So, where can you go, to escape them? As for reading books on Vedanta, you may go on reading any number of them. They can only tell you, ‘Realise the Self within you’. The Self cannot be found in books. You have to find it out for yourself, in yourself.
 

Skorp

That guy...
Член од
30 јуни 2010
Мислења
1.179
Поени од реакции
2.129
So live your life that the fear of death can never enter your heart. Trouble no one about their religion;respect others in their view, and demand that they respect yours. Love your life, perfect your life, beautify all things in your life. Seek to make your life long and its purpose in the service of your people. Prepare a noble death song for the day when you go over the great divide.
Always give a word or a sign of salute when meeting or passing a friend, even a stranger, when in a lonely place. Show respect to all people and grovel to none.
When you arise in the morning give thanks for the food and for the joy of living. If you see no reason for giving thanks, the fault lies only in yourself. Abuse no one and no thing, for abuse turns the wise ones to fools and robs the spirit of its vision.
When it comes your time to die, be not like those whose hearts are filled with the fear of death, so that when their time comes they weep and pray for a little more time to live their lives over again in a different way. Sing your death song and die like a hero going home.

 
Член од
10 мај 2010
Мислења
2.727
Поени од реакции
1.970
Еден човек нашол орловско јајце и го ставил под кокошка. Орлето се испилило заедно со пилињата и пораснало со нив.
Целиот свој живот орелот го правел истото што и кокошките во дворот мислејки дека е дел од нив. Колвал наоколу барајки бубалки и црви,кокодакал и мавтал со крилјата подигајки се само една педа од земјата.

Минале години и орелот остарел.

Еден ден здогледал на ведрото небо една чудесна птица со моќни и раширени крилја.
Стариот орел вчудовидено гледал нагоре.Што е тоа? - прашал. "Тоа е орел, крал на птиците, "му рекла една кокошка." Тој му припаѓа на небото, додека ние кокошките, и припаѓаме на земјата".
И така, орелот умрел меѓу кокошките не знаејќи кој е.

Несвесниот живот не е вреден ако не е проживеан. Кога ќе ги отфрлите своите илузии и кога ке станете свесни за себе и светот околу вас, ке ја откриете сета убавина на животот на земјата.
--- надополнето: 11 декември 2012 во 13:25 ---
Семејството на едно момче од Индија, реши да го испрати својот син единец на студирање во друг град и го сместија во интернат. Пред да замине да живее одвоено од семејството момчето, имаше најдобар успех од сите негови соученици. Секогаш ги освојуваше првите месета на натпревари, секогаш ги добиваше најдобрите оценки, со еден збор тој беше најдобар.

Но откако го напушти родниот град и татковиот дом тој целосно се промени. Оценките му беа многу слаби, не сакаше да се дружи, секогаш беше стуткан во некој агол, сосема сам. Еден период се чувствуваше толку депресивен што дури размислуваше и за самоубиство.

Сето тоа бидејќи тој се мислеше дека безвреден и осамен.
Неговите родители почна многу да ги загрижува состојбата на нивното дете. Па така таткото реши да го посети синот и да открие која е причината за драстичната промена.

Таткото и синот седнаа на брегот на езерото во близина на училиштето. Загрижениот татко го започна разговорот со обични прашања за часовите за наставниците, за спортските активности. По некое време тој го праша синот: „Сине, знаеш ли зошто сум денеска тука?“

Синот одговорил: „За да провериш какви ми се оценките?“
„Не, не.Овде сум за да ти кажам дека ти си најважната личност во мојот живот. Сакам да бидеш среќен, не ми е грижа за твојот успех. Се грижам само за твојата среќа и радост. ТИ СИ МОЈОТ ЖИВОТ.“ одговори таткото.

Овие зборови се врежаа длабоко во срцето и умот на момчето и му надојдоа солзи во очите. Двајцата се прегрнаа и долго време ништо не прозбореа.

Сега момчето има се што сака. Повторно е најдобар ученик, опкружен е постојано со пријатели и никој не го видел повторнио натажен. Тој беше уверен дека постои некој кој би го дал светот само за него и кому тој му е се.

Многу често ја потценуваме моќта на допирот, насмевката, прегратката, моќта на добриот збор на рамото за плачење и искрениот разговор. Но тие можат да ни го променат животот.
 

OSHO-Lover

Konecno Sloboden...
Член од
2 декември 2011
Мислења
2.213
Поени од реакции
2.844
Wise Joke

A young couple moves into a new neighborhood. The next morning while they are eating breakfast, the young woman sees her neighbor hanging the wash outside. “That laundry is not very clean”, she said. “She doesn’t know how to wash correctly. Perhaps she needs better laundry soap.”

Her husband looked on, but remained silent.

Every time her neighbor would hang her wash to dry, the young woman would make the same comments.

About one month later, the woman was surprised to see a nice clean wash on the line and said to her husband: “Look, she has learned how to wash correctly. I wonder who taught her this.”

The husband said, “I got up early this morning and cleaned our windows.”

And so it is with life. What we see when watching others depends on the purity of the window through which we look.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom