Ovoj period sum mnogu depresivno raspolozena.Mi se sluci nesto so celosno mi ja unisti nadezta deka eden den rabotite ke bidat podobri.Mislam deka ne ziveam,tuku vegetiram i cekam konecno zivotov da mi zavrsi.Ne sum od tie so kukaat i se zalat za sekakvi sitnici,mnogu trpam,ama se ima granici.Se trudam za toa da razberat so pomal broj luge,iako ponekogas mi e seedno.Znam deka ne mozam da izmenam nisto i ne zavisi od mene,i znam deka po izvesen period ke pocnam kolku tolku "normalno"da funkcioniram,da se preokupiram so obicni,sekojdnevni raboti,ama mojata licnost nikogas nema da bide ista.Posle ova mnogu se promeniv,se mi e seedno,ke se pomiram i so najgolemiot problem,zasto veke nisto ne mi e vazno.Samo,zal mi e so mislam deka stanav mnogu sebicna,ne mi e gajle za nikogo i za nisto.