Емоционална интелегенција: Интелегенција со срце

С

Сатори

Гостин
Што знаете и што мислите за емоционалната интелегенција?
Според најновите истражувања и според книгата на др.Клод Стајнер, академската интелегенција не е толку важна и не ни е толку од помош ако ја немаме емоционалната интелегенција.
Ако сме емоционално писмени, тогаш можеме правилно и слободно да се изразуваме во врска со своите емоции и да ги контролираме.
Да не ги пуштаме да работат против нас, туку за нас.
Нашиот емоционален живот во најголем дел е резултат на заемните дејства со другите луѓе.:raz:
 
R

Razorblade Kiss

Гостин
Glavno nau~nicite se soglasni deka umstveniot koli~nik pretstavuva samo 20 % od uspehot, ostanatoto zavisi od razli~nite ne{ta: od socijalniot status i sre}ata pa se do nervnite pateki {to go razvile mozokot so evolucijata pred pove}e od milion години.
Da,doka`ano e deka tokmu emociite se klu~ot za profesionalen uspeh. Mnogu pra{awa i do den denes se narazjasneti: zo{to na primer nekoi lu|e se nadareni da u`ivaat vo `ivotot?, ili zo{to najdobriot u~enik vo klasot retko stanuva uspe{en koga }e porasne?, zo{to nekoi lu|e osvojuvaat na prv pogled, dodeka sprema drugi sme bez doverba?.. Nakuso, koi umstveni kvalitetи go opredeluvaat uspehot?Najnovite istra`uvawa nedvosmisleno uka`uvaat deka za uspeh vo `ivotot ne e tolku va`en umstveniot koeficient meren so klasi~nite testovi na intelegencija, kolku e karakterot na ~ovekot. Famozniot IQ (koeficient na intelegencija) pretstavuva samo del od intelegencijata. Emocionalniot koeficient EQ se definira kako sposobnost na li~nosta uspe{no da upravuva so svoite ~uvstva i pravilno da odgovara na ~uvstvata na svoite sogovornici.Emotivno silnata li~nost najdobro gi koristi svoite potencijali ne dozvoluvaj}i lu|eto i okolnostite da ja dovedat vo pra{awe nejzinata polo`ba.

Zna~i dobriot EQ go opredeluvaat tri osnovni karakteristiki: 1. Celosno razbirawe na sopstvenite ~uvstva, 2. Sposobnost za razbirawe na tu|ite ~uvstva, 3. Uspe{no adaptirawe na svoite ~uvstva vo sekoja situacija. Za da go podobrime sopstveniot EQ neophodno e da nau~ime da gi razvivame ovie tri osobini.
 

Setsuko

Модератор
Член од
29 јануари 2006
Мислења
6.401
Поени од реакции
5.953
Емоционалната интелигенција е нов поим во психологијата иако за прв пат е спомената во 20-тите години на минатото столетие популаризирана е во 90-тите години.
Таа може да се дефинира како способност за управување и спознавање на сопствените и туѓите емоции.
Мошне корисна е и како вештина за одржување на меѓучовечките односи. Луѓето со висок степен на емоционална интелигенција без проблем зборуваат за своите чувства и не дозволуваат да ги совладаат негативните расположенија, не се мотивираат од материјалните нешта, неуспехот не им претставува пречка за да продолжат да се борат и понатаму.
Навистина би било прекрасно кога така лесно би можеле да ги контролираме своите емоции.
 
Член од
6 февруари 2005
Мислења
9.722
Поени од реакции
248
No escuchas lo qué te dize la caveza pero lo qué te habla el corazόn!!!
 
Член од
28 јануари 2007
Мислења
24
Поени од реакции
2
Со проста дефиниција би се рекло: Имаш знаење, IQ е да знаеш да го искористиш тоа знаење,а EQ е да знаеш правилно да го искористиш тоа знаење.
 

Dark Angel

Unfaithfull to life...
Член од
14 јули 2006
Мислења
1.081
Поени од реакции
6
Emocionalnata intelegencija me potskeka na Albert Ajnstajn.
Preintelegentnoto custvitelno detule. Nema potreba od uste komentari mislam.
 

PSYtisfaction

Царевата ќерка
Член од
30 јуни 2006
Мислења
3.922
Поени од реакции
527
Macedalien напиша:
No escuchas lo qué te dize la caveza pero lo qué te habla el corazόn!!!
Е како не. prdi:

Срцето секогаш носи субјективни одлуки. Нелогични, неразумни, погрешни. Кога се водиме по срцето, го правиме она што сакаме да го правиме, а не она што е најдобро и правилно за нас.
Разумот, од друга страна, ни ја дава мудроста што ни е потребна за да не направиме нешто што би можело да не повреди.

Не викам дека треба да се забатали срцето скрос, и само механички слепо да се водиме според разумот. Ама има ситуации кога треба да се тргнат чувствата на страна, она апстрактното, за да дојдеме до логичното и реалното.

Ама ова нема врска со темава, додуша. manikir:
 

Picasso`

Schizophrenic!
Член од
26 јануари 2007
Мислења
4.149
Поени од реакции
197
PSYtisfaction напиша:
Е како не. prdi:

Срцето секогаш носи субјективни одлуки. Нелогични, неразумни, погрешни. Кога се водиме по срцето, го правиме она што сакаме да го правиме, а не она што е најдобро и правилно за нас.
Разумот, од друга страна, ни ја дава мудроста што ни е потребна за да не направиме нешто што би можело да не повреди.

Не викам дека треба да се забатали срцето скрос, и само механички слепо да се водиме според разумот. Ама има ситуации кога треба да се тргнат чувствата на страна, она апстрактното, за да дојдеме до логичното и реалното.

Ама ова нема врска со темава, додуша. manikir:

Mudrosta ne e svojstvo na pametta, taa ne se uci, nitu se steknuva, tuku e Bozji dar, koj go vmudruva i oblagoroduva srceto covecko.
 

PSYtisfaction

Царевата ќерка
Член од
30 јуни 2006
Мислења
3.922
Поени од реакции
527
Picasso` напиша:
Mudrosta ne e svojstvo na pametta, taa ne se uci, nitu se steknuva, tuku e Bozji dar, koj go vmudruva i oblagoroduva srceto covecko.
E својство на паметот, исто како што е и интелигенцијата. И таа не се учи, ниту се стекнува, туку е дар од природата (не Божји; да не мешаме религии, очигледно имаме различни гледишта за тоа).

Чувствата се “својство„ на срцето. Чувствата не прават ранливи.
Мудроста е својство на разумот. Разумот не прави мудри и посилни.
 
С

Сатори

Гостин
PSYtisfaction напиша:
E својство на паметот, исто како што е и интелигенцијата. И таа не се учи, ниту се стекнува, туку е дар од природата (не Божји; да не мешаме религии, очигледно имаме различни гледишта за тоа).

Чувствата се “својство„ на срцето. Чувствата не прават ранливи.
Мудроста е својство на разумот. Разумот не прави мудри и посилни.
Во секоја нормална личност постојат три дела или три посебни начини на одесување, Дете (креативност и емоционалниот дел), Родител (збир од заштитни ставови во врска со луѓето) и Возрасен (рационалниот „човечки компјутер“).
Факт е дека постапките и чувствата се тесно поврзани меѓу себе и не можат да се одвојуваат.
Моќен човек не е тој што го слуша разумот, туку тој што успеал да направи неговите емоции да работат за него, а колку и да се обидуваме со главата тоа нема да се постигне!
 

Goddess of Chaos

Nixe Nox
Член од
16 август 2005
Мислења
6.250
Поени од реакции
228
За книгата: Jа имам книгата одамна веќе и мислам дека неговите истражувања се прилично точни и корисни, емоционална интелегенција би ни помогнала во многу замрсени ситуации каде што неможеме да го слушнеме ни гласот на сопственото срце. Но сепак, ако земеш да ги научиш сите можности и совети што ги нуди, од страв да не завршиш повреден, и низ сите моменти се водиш според нив како готови решенија, си се заебал.

За темата ќе дополнам подоцна.
*bows down*
 

Picasso`

Schizophrenic!
Член од
26 јануари 2007
Мислења
4.149
Поени од реакции
197
PSYtisfaction напиша:
E својство на паметот, исто како што е и интелигенцијата. И таа не се учи, ниту се стекнува, туку е дар од природата (не Божји; да не мешаме религии, очигледно имаме различни гледишта за тоа).

Чувствата се ”својство„ на срцето. Чувствата не прават ранливи.
Мудроста е својство на разумот. Разумот не прави мудри и посилни.
Konceptot za mudrost, koj se odnesuva na pravednosta na srceto, a ne na pametot. Pravednoto srce ima razumen pamet, dodeka pametot (um) sam posebe mozhe da bide slaboumen, nerazumen i bezumen.
Covek mozhe da bide prost i mudar, no ne i glup, ili ako e glup, ne e prost, ni mudar.
Ako nekoj poistovetuva pamet so mudrost, mesha babi i zabi, zashto mudrosta ne e dushevna projava na coveckiot um, tuku e duhovna i svojstvena na srceto.
Intelektot e vroden vo covek, toj se razviva.

(не Божји; да не мешаме религии, очигледно имаме различни гледишта за тоа).
Ova te buni mnogu, priznaj.

Koga zborame za mudrost nuzno se sudruvame so teologija, so religija, so bog, sakala ti ili ne, glata od taa tocka ili ne, sotela na toa ramnishte ili ne. Toa e edinstvenata mudrost vo svetot. Neminovno doagjame do toj link so RELIGIJA:)

Mladive se silno zbuneti, so tek na vreme ke im bide jasno:)
 

ada

Модератор! ок?
Член од
21 август 2006
Мислења
5.706
Поени од реакции
566
Picasso` напиша:
Koga zborame za mudrost nuzno se sudruvame so teologija, so religija, so bog, sakala ti ili ne, glata od taa tocka ili ne, sotela na toa ramnishte ili ne. Toa e edinstvenata mudrost vo svetot. Neminovno doagjame do toj link so RELIGIJA:)
Не би се согласила со тоа дека религијата е единствената мудрост во светот. Иако, начините за справување со сопствените и туѓите емоции кои се изнесени во книгите што се занимаават со емоционална интелегенција, недвосмислено потсеќаат на оние од Библијата и другите религиозни книги, но, тоа не ги изедначува.

EQ-то го сметам за индикатор на емотивната зрелост кај индивидуата.Колку ти е поголема емоционалната интелегенција, толку помалку патиш од нештата како страв од отфрлање, љубомора, егоизам и сл. Ако релно гледаме исклучително се ретки луѓето кои поседуваат EQ во доволна мера. На пример, кога јас правев тест за емоционална интелегенција, резултатите ми беа на ниво на мало дете.:toe:
 

Picasso`

Schizophrenic!
Член од
26 јануари 2007
Мислења
4.149
Поени од реакции
197
Iskreno, imam sprotistaveni mislenja vo odnos na religijata, nastanokot na svetot, ulogata na verata itn. itn. itn.
Komentarite moi ovde znam deka drzat voda, od prosta pricina shto pojdovnite stavovi gi crpam od svetite religiski knigi koi sepak vo toj pogled davaat poizdrzan koncept vo nejzinoto definiranje.
Ednostavno filozofijata i dr opshtestveni nauki poimot mudrost go upotrebuvaat vo figurativna smisla, ako voopshto go upotrebuvaat, i nivnite opservacii se nasocheni kon detektiranjeto na cauzalnite relaci - vrskite pomedju ljugjeto, na etikata, estetikata, razvoj na ideite, kritichko-analitichki osvrti na pojavite vo opsht. zivot, normi, kodexi i t.n. Site prirodni i opshtestveni nauki se bavat so nauka a ne so pamet ili mudrost.

Ednostavno, koga zborame za "mudrost" vo potesna smila na zborot, kako neshto "strucno" neminovno doagjame do link so religijata.

Kako prilog na postov eve dva citata, koi na izvesen "estetski" nachin gi potkrepuvaat ovie stavovi:

Filozofijata, kako mok na odvoenata misla i misla na odvoena mok nikogash ne uspeala samata da ja prevozmogne teologijata.Guy Debord, La Societe du spectacle

Довршено одвојување
"Нашето време недвосмислено и дава предност на сликата над стварта, на копијата над оригиналот, на претставата над стварноста, на привидот над битието. Она што во него е свето е сениште, а она што е профано е вистина. Подобро речено, светото во неговите очи расте во онаа мера во која раскрстува со вистината и и придава веродостојност на сенишноста, така што врвот на сенишност за него е врв на светото." Feuerbach (Предговор кон второто издание на Суштината на христијанството)

Isto taka eden stav ili mislenje na eden forumdzija koj jas gledam so mnogu pocit na nego i isto taka nauciv i ucam mnogu od taa licnost:

Lichno mislenje za "Pameten ili Mudar" se samo soodvetni atributi koi kako takvi imaat iskljuchivo deskriptivna "tezhina" pri definiranjeto na covekoviot profil.
 

Ljupco

...ExtraVagant...
Член од
20 јули 2006
Мислења
1.810
Поени од реакции
12
..."An emotional responce somethime's better than an intellectual one"...
 

Kajgana Shop

На врв Bottom