иако ми се има случено една чудна случка, која нема никакво нормално објаснувње, освен духови и сл., сепак гласав дека не верувам во надприродното.
да се вратиме со некоја временска машина пред времето на тесла и да пикниме еден мп3 во џеб и одиме по улица...што ке не помислат лугето од тоа време? вештери, богови...?
иако ТВ ние секојдневие, иако воглавно знам на кој принцип работи, кое чудо е да гледаме и слушаме нешто што е далеку од нас...
сум читала и литература за и против натприродното, како една случка ја објаснуваат едните, а како другите.еве еден пример: се треселе чашите во некоја куќа, паѓале сами. едните викаат опседната е, а другите контраат и докажуваат дека точно над неа поминува далновод со големо магнетно поле и поради наглото приливање на магнетните бранови од време на време се случува таа работа. е сега не велам јас дека е точно едното или другото... можи има и трето...
ајде и гореспоменатата случка ке ви ја опишам. можеби некој ке се најде со логика и ке ми ја објасни, затоа што јас до сега не успеав.
над старата куќа кренавме поткровје, кое не беше малтарено, освен една соба која имаше и кнауф и малтер. надворешно нова дограма насекаде, значи без приатап од надвор ни дупче.во таа соба имав послано тепих, делови од регал(деллив),тв и нинтендо.точно под неа беше собата во која спиев јас(со иста димензија). да ви напоменам и дека живеам на периферија, каде близина од комшилук е оскуден и точно се знае кој каде е.исто така и да ви кажам дека не сум спанка, едвај се случува и чудо е да заспијам пред полноќ. таа ноќ таман се паркирав да спијам баш околу полноќ,ми беше мака... слушам како од кај надворешниот агол нешто се поместува. звук на дрвена површина како некој влечка горе. баш на тој дел каде беше парчето регал...здивот ми застана. ми се чини не дишев дели 10 мин од страв. кој е горе??? нема никаква шанса некој да влегол а да не се чуе. и ако е човек, зарем ќе е толку бучен? а што ако не е? мачка??? па таа не можи да влези најпрво од надвор, а камо ли да помести мебел... досмрзнав од страв кога во др. соба лимот од умивалникот пукна... никогаш не сторил такво нешто...сега што??? да спијам?-не да седам и слушам и се тресам?-е до кога? веке 1 сатот ближи... на кој да се јавам, свеста да му ја земам по ноќој
, комшии да будам па да ме заебаваат, размислувам... и на крај помина и страв и перде и се, се изнервирав в крај налутена влегов прво во долната соба при рака напалкав една метла и со трчанката се качив горе. не ке ме мачи секоја ноќ мене стравот... палам сијалици и гледам се е на место, дури и прашикната... ништо не поместено. секој агол од куќата до милиметар го прочешлав, решена, ако треба кој и да е прироедн или не да се испокршиме од мање-нисто....излегов лута и околу куќа завртив да видам пак (иако звукот точно се знаеше од каде доага)да не е некој било кој.. нема ништо, штама...си легнав и веке тоа не се повтори. др. ден зборав со комшивката(мајка во години). таа како и постарите темјан, крстена вода, не знам што...(сакаше да кажи има нешто) уз муабетот се газам од смеа кога и кажував хах... метлата ја грабнав, еве ме силна јас.. ами ако беше било што да начекав и велам што ќе напраев со метлата, ке го сметев хахаха.... смешки... исто ко ништо да не сум зела.... а таа вика добро е што си ја зела... „тоа“ се плаши од метли.... од тогаш на ваму, јас често престојувам сама на периоди, што и да беше тоа не се повтори. а баш би сакала да можам да си го објаснам...