- Член од
- 28 август 2008
- Мислења
- 2.321
- Поени од реакции
- 538
Ova veke bese napisano:
Problemot koj go pokrenuva prasanjeto e eden od osnovnite vo filizofijata, cie razmisluvanje pak gi podelilo raznite skoli i mislenja. Na nego odgovarame: Bog e milozliv i dobar. Toj ne naredil da se pravi zlo, no od mudrost ne go ni onevozmozil:
„Navistina Allah ne vi nareduva da pravite sramni dela. Zar na Gopspod ke mu go kazete ona sto ne go znaete? Kazi: Mojot Gospodar mi naredil dobri i pravedni dela...” (Qur'anEl-Earaf, 28).
Bog nareduva samo pravda, ljubovi, dobrodetelstvo, oprost i ona sto e dobro, i se zadovoluva samo so ubavoto i prijatnoto. No, zosto togas mu dozvolil na nasilnikot da vrsi nasilstvo, ubiecot da ubiva, kradecot da krade..? Zatoa sto Toj ne sakal slobodni. A slobodata pretpostavuva moznost za gresenje, inaku toa ne bi bila sloboda. Sloboden e izborot pomegju neposlusnosta i poslusnosta.
Vo mokta na Allah dz.s. bila moznosta da ne napravi site nas dobri i da ne prinudi na poslusnost, sto bi znacelo odzemanje na slobodata na izborot.
Po voljata i mudrosta na Gospod slobodata so bolkata e poblagorodna za covekot od ropstvo so sreka. Zatoa e i ostavena moznosta za gresenje.
Pravilnoto i objektivno gledanje ni otkriva deka dobroto vo celokupnoto svoe postoenje e princip, a zloto e isklucok. Zdravjeto e osnova, a bolesta e isklucok. Nie pogolemiot del od svojot zivot go pominuvame vo zdravje. Bolesta retko ne posetuva. Taka e i so zemjotresot koj iznesuva samo nekolku minuti vo zivotot na zemjata dolg so milioni godini. Isto e i so vojnite i katastrofite. Se se toa kratki grcevi vo zivotot na narodite pomegju dolgi periodi na mir.
Prakticno, se ima svoja dobra strana. Bolesta pottiknuva na cuvanje na zdravjeto, bolkata e izvor na cvrstinata, upornosta i spremnosta na zrtva. Zemjotresite se vozdiski osloboduvanje na vnatresniot pritisok na zemjata, koj ja zastituva nejzinata kora od eksplozija. Vulkanite isfrlaat skrieni rudni bogatsva i pokriena povrsina na zemjata so plodna lavea. Vojnite gi povrzuvaat narodite.
Od ova sindzirno povrzuvanje nastanale i Obedinetite Nacii i Sovetot za Bezbednost kako dve najgolemi svetski instanci, koi gi resavaat megjunarodnite konflikti. Penicilonot, atomot, avionite, raketite se pronajdeni blagodarejki na vojnite. Otrovot na zmijata go sodrzi najefikasniot protivotrov. Od mikrobite se pravat vakcini. Mestata na koi sto sme sega ne bi ni pripagjale ako nasite dedovci bea zivi.
Zloto vo vselenata e kako senka na slikata: ako i se priblizis ti se cini deka e nadostatok na slikata i greska, no ako slikata ja gledas od vistinska oddalecnost ke otkries deka toa e neophodno i deka senkata ima prvoklasna zadaca vo estetskoto oblikuvanje na slikata.
Dali ke znaevme sto e zdravjeto da ne e bolesta? Ubavoto go raspoznavame blagodarejki mu na grdoto, prirodnata polozba blagodarejki na neprirodnata...Vo ovaa smisla se i zborovite na golemiot Gazalija:
„Nepotpolnosta na veselenata e nejzinata potpolnost, kako sto e iskrivenosta na lakot negovata ispravnost, bidejki vo sprotivno ne ke mozese da ja isfrli strelata.”
Vtoroto znacenje na teskotiite i bolkite e otkrivaweto na vistinskata priroda na lugjeto. Ako ne se teskotiite, site lugje bi bile isti. Darezlivosta bi stanala posiromasna a borbata bi ja zagubila slasta na jurisot. Toa e ispitot na sekoj od nas pred samiot sebe si pred Allah zd.s.-Bog
Ovoj svet ne e nisto drugo osven edna glava na romanot, koj ima poveke takvi glavi, i smrtta ne e negov kraj tuku pocetok. Nepravilno e da donesuvame sud samo vrz osnova na eden cin, kako sto enepravilno da otfrlime nekoe delo, bidejki nekoja negova stranica ne ne voodusevuva. Pravilniot sud se nosi na krajot.
I konecno, so sto ova prijatelite go nadomestuvaat? Baraat li tie zivot bez smrt, starost, nedostatoci, pomos, ogranicuvanja, zal i bolki? Zar ne baraat tie apsolutno sovrsenstvo, iako samo Allah dz.s.-Bog e sovrsen? Sovrsen e samo Eden i Edinstven. Ova znaci deka prijatelite bi bil nezadovolen se dodeka toj licno ne bi stanal bog, a toa e ismejuvanje na samite sebe si. Toj i na nego slicnite samo ne nasmejuvaat. Tie sakaat zivotot da bide raj, a sto storile taka da bide? So sto nasite prijateli zasluzuvaat da bidat Bogovi.
Mojata baba bese popametna od doktor po nauki koga ni zboruvase ednostavno:
„Dobroto e od gospod, zloto e od nas”
Ova troska zborovi go rezimira i razresuva celiot problem. Bog ja dal rekata i veterot, no kapetanot na brodot ke ja prenatrupa so lugje i roba, pa togas koga ke potone brodot go pcue Gospod i ja krivi sudbinata. Kakov e grevot na Gospod vo toa? Toj ja dal vodata po koj brodi brodot i veterot koj ke go pridvizuva, no coveckata pohota i alcnost go prestorija dobroto vo zlo.
Kolku ima mudrost vo zborovite: Dobroto e od Gospod, zloto e od nas samite!
