Ваша поезија!

Член од
27 април 2007
Мислења
26
Поени од реакции
4
Ти

Кога ќе заминеш,
шума цела ќе изгори
додека телово да ми го пеплоса.

Но оф, во колку фин,
вселенски прав
ветрот ќе ме разнесе!

За да ме стопи со бескрајот,
таму каде од ѕвезди падна
само за да те најдам.
 

[zEUs]

Go England!! GO!!
Член од
1 јули 2008
Мислења
4.398
Поени од реакции
534
Снегот и мразулците.

Кога ќе помислам на тебе се е розово
кога ќе се сетам на нас се е прекрасно

ех ти цветна градино спомени што будиш
сега тажна седиш со снег прикриена
целата смрзната од мраз
под сонцето застаната

Не, не сум јас виновен за снегот што е над тебе
не. не сум јас виновен за мразот
овбиниме мене за сонцето
овбиниме што не те грее доволно
за да ги нема тие снегови
за да ги нема тие мразови од тебе
овбиниме мене за тоа!
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Време е за песна

Првпат
напишав прво наслов
оти знаев дека ќе дојдеш
како патник, намерник
во мојата соба
полна соништа врзани со розови врвки.
Како линија што се провлекува
папочна врска меѓу мене и светот.
Бебе, моја состојба.
Круг на животот
а во него снег од ноќва, чудна мартовска.
Полна со вино и радост како
штотуку вратена љубов од далеку.
Солзи, се претвораат во кристали.
Тресам, тресам да се разиграат низ мојата душа
стаклото е само парче од оваа слика
нацртана од вода и небо.
Синевина и сивила.
Скопје е осаменик а јас сум негова тишина.
Бакли молкум ми приспива...
Можеби е Бог над нас...
Но се’ што научив за љубовта...

Е да ја задржам во времето.
Време е.
За песна.

:pipi:
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Ex ordinaria

Над градов
син фустан се развлекол
и на него броди
портокал
излупен
од детските раце на утрото.
Росата е само украс
за да се огледаш
штом тргнеш
на училиште, факулет, работа.
Не е сабота.
Ден за отскокнување.
Син, како на New Order
Лиричен, како на Mamas'n Papas
и сака да биде потрошен
лукаво
со ручеци и состаноци
единици и двојки
Птици, заковани шајчиња на ѕидот од оваа песна
Личат на мини патокази
низ овој ден.
Затоа, бакнете се со најмилите
поздравете ги соседите.
Извадете го срцето на виделина.
Скршнете од колоната
зошто секогаш
мириса на пролет
кога нештата се менуваат.
 

outTake

Psychonautic
Член од
2 септември 2009
Мислења
140
Поени од реакции
118
Сеќавање



Ги превртувам облаците
со надеж дека останал уште некој сон,
а од нив црвените перја се реат
како мртвила од прободените надежи..


Те пакувам во корка од портокалот
што венее црнеејќи врз огнот,
но твојот мирис силно ме задушува..
Ми поминуваат само избројаните обиди..


Соновите прерано се истрошија,
дождовите брзо ме накиснаа..


Спомените останаа сведоци
на нашата заедничка насмевка
спакувана во минатото..




http://kralj.blog.mk/2010/02/14/sekavanje/
 

macaparket

Oфицијализиран Паркет!
Член од
16 јуни 2009
Мислења
281
Поени од реакции
14
Себеоктривање

Пиејќи од нектарот на животот
Бакнувајќи ги усните кои (о)знач(ува)ат љубов
Учеше за тоа
Што всушност таа претставува!

Изгубена во свет на лаги, предавства и илузии
Веруваше во се она најдоброто во човекот
Но, изгледа
Тоа ја уништуваше!
 
Член од
16 февруари 2007
Мислења
2.777
Поени од реакции
8.214
The gentle spin of the primary colors,
Counterclockwise gyrations of nuts,
Clockwise turning of the bolts,
And the rivets melting away in my mind
All reminded me of when it was cold outside,
But lukewarm in your embrace,
When the peacefully hanging threads of me -
Were twisted in your Arian braid
Strewn over the thoughts you had at the secret beach,
Were my confessions for not being an adult,
Now they’re embroidered over my spine,
In the dialect of melancholy.
I can not afford to pay this ransom,
Demanded by a self-kidnapped consciousness,
The markets of all my interest have collapsed,
Now every second is bankrupt.
I’m on parole of a sensory prison,
A defective piece and a failed experiment,
I’m Prepared for a total annihilation -
Of parallel universes between my shoes and my feet
I know I used to be really strange,
But now I’m really just a stranger,
Digging dust on a golden highway,
Singing aloud in monologues.

I am not the professor of a miserly profession,
Merely the processor of a motley depression,
I did not create my recreational obsession,
Nothing‘s mine but a sense of possession
I am the cage that went in search of the bird,
My every step is my every word,
I conform to the nonconforming herd,
What you find rational - I deem absurd
I’m forgetting the future of the skirmish of old,
Fighting the past to escape from it’s hold,
I’m a golden llama but I’m not made of gold,
I’ll melt before I’ll ever be sold
The tripwire treading urchin who did not realize,
Nothing did he see that he did not surmise,
I am his pleasantly confusing surprise,
He’ll never learn truth till he unlearns the lies
Nature’s retarded plan I defy,
I refuse to be draped in this denim sky,
If I never laugh I may never cry,
If I was never born -then how may I die?

In disparate quotes, my god emotes
Slowly I watch my destiny unfold
Perpetual journeys in sinking boats
No sunken treasure. No pirate gold.
Melancholia reigns, and anger remains
My eyes wrapped in celluloid dreams
My patience in it’s captivity drains
No retribution. Just a void that screams.
This lunacy’s spree, it sets me free
But freedom was never a goal contested
I prayed but just for the sight of thee
Ah! But my prayers were self-infested
This lycanthrope, once tied to a rope
Now freely howls under waxing moon
He asks with whom did his fortune elope?
And why the fuck will she leave so soon?
 

[zEUs]

Go England!! GO!!
Член од
1 јули 2008
Мислења
4.398
Поени од реакции
534
Неподносливо.

Ја чуствувам смрта со секој земен здив
ладна е!

Го слушам звукот на пеколот од небото
страшен е!

Па го погледнувам животот право во очи
за да видам барем нешто убаво
но не можам да го задржам погледот
неподнослив е!
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
532
Поени од реакции
614
Без поука

Нецелосни страници,
исечоци прелиени со црвени зборови, размачкани од солзи:
станари во ќелијата на завршницата.
Стави катанец, но не ја заклучи.
Се претвори во ќелија на продолжетокот.
Аџилак низ трњата кои претходно пуштија крв од нозете.
Кој не помни, повторно истото го преживува.
Истиот цијанид го пиеш.
Мислев … помниш.
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.320
ЧУВСТВО


Ионака нема да се видиме никогаш
ионака ќе немаш потреба од мене
ионака ќе немам потреба од тебе
јас не можам да ја сфатам смислата
на комуникацијата на комуницирањето
а што е сексот освен лукавство
на природата
Животот е толку краток
природата не употребува како средство
за да се продолжи родот
Имам регрес кон минатото
затоа минатото
не расчистило со мене
и да се лечиш треба пари
но реков еднаш со лекари нејќам
да си имам работа
а приори за нив си пациент
Кога има над тебе сила
над која немаш контрола
тоа се вика Судбина
Детерминизам фатализам
како сакаш, нема да спориме
околу самите зборови!
 

outTake

Psychonautic
Член од
2 септември 2009
Мислења
140
Поени од реакции
118
Song of lonely dogs

There is just one warm place
And it’s full of powerplants
That’s a place where the lonely dogs go..

There is just one sanctuary
And it’s full of lifeplants
That’s a place where the lonely dogs go..

There is just one frozen sky
And it’s above us
That’s a place where we all gonna be..


 

bounty_hunter

Фатенко
Член од
13 октомври 2009
Мислења
1.268
Поени од реакции
322
Хаосот мој

Бушава коса, неспастрен целиот,
пепелник полн со цигари,
зачадена соба,
работна маса на која нема место игла да ставиш,
хаотично расфрлани предмети насекаде,
лежам со затворени очи,
и со насмевната фаца,
уживам во хаосот,
хаосот во мојата соба,
хаосот во мојата глава,
уживам во несредените мисли,
кои се редат една по друга,
без и самиот да сакам,
не можејќи ни да ги контролирам,
повеќе не давам отпор,
ги оставам да ме обземат целосно,
и уживам во овој миг на хаос,
хаос предизвикан од тебе,
уживам во оваа хаотична љубов.
 
V

[vladimir]

Гостин
....

I koga ke te nadvladee nejziniot miris,
vo momentite koga ocajno ke go baras
sekoj posleden molekul sto ostanal
zaroben vo tvojot star i izliten dzemper

Stom ke se voobrazis zosto se naogjas
vo naibaviot zamok nekogas izdzidan
so ezera opkruzen i bezbroj lijlani nakiten
a vi virees sam vo soba polna so vlaga i miris na muvla
Ljubi go sekoj den...

Koga nema da zabelezis nitu na mig
kako denet se pretvora vo tivka nokj
koja nemoze da da se ottrgne od tvoeto toplo telo
vpieno dlaboko vo nea...

Stom ke zagrize dlaboko vo vratot
kako raneta lavica koja go vkusuva svojot plen
ni po cena na svojot zivot
Ljubi go sekoj den...

Jas te ljubam vecno....








http://v-deko.blogspot.com/2010/02/blog-post_22.html
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Игра

Не мора да кажеме кои сме.
Ќе се завиткаме во завесите
како деца кога играат со измислена Баба Рога
и лежат или...
скокаат на една нога.

Играта е поважна од самиот живот.
Затоа подај ми ги дланките
Лакт, мера и стапало во движење.
Да се лизгаме.
Разговор без збор
смисла и течение.
Едноставно е.
Пот од чело пред бликнување.

Можеме и без публика.
Иако, ја искористивме завесата.
Затоа, танцувај
и не мора да ми зборуваш.
Нашите врзани тела ќе го освојат светот.
Кој молкум,
аплаудира на нашата игра.
 
Член од
12 март 2009
Мислења
205
Поени од реакции
13
If i can reach the sky
Would you give me one more try?
Just to make things right
For us to feel the light
But things don't always go
The way they supposed, so
i broke some promises
You waste some chances
But if you just hold my hand
Maybe we could escape this end..

...with the moon and the sun
the sunset and the dawn
I'll wait .. Please don't walk away
Please don't break this chain
It will be hard we both know
Cause things don't always go
The way they supposed, so
You broke some promises
I waste some chances
But if you just hold my hand
Maybe we could escape this end
 

Kajgana Shop

На врв Bottom