Ваша поезија!

V

Vlad II Draculea

Гостин
И на мене ми дојде редо.. Ги најдов овие песни во мојата архива од 2ра година, пишувани се ради мака, не ради друго и не пишувам оттогаш појче.. Чекам коментари дали вреди или не да се вратам на пишување... одамна се думам.
Имајте на ум дека бев копиљ тогаш

Душа

Повторно сам.
Одделен од светот, одделен од времето
Повторно осетот,
Чуството со кое душата ме напушти.
Душата што ти ја прогонуваше долго време
Време во кое неможев да осетам.
Обземен од тебе.
Затворен во твојата
лажна личност.
Затворен во твојата,
лажна љубов.
Љубовта на која се надевав.
Љубовта за која давав
Љубовта која сакав да ја имам,
да ја поседувам, да биде моја,
Љубовта, која сакав да биде,
Љубов.
Зарем душата, целосно ме напушти,
што секаде тебе те гледам,
што секогаш тебе те сонувам.
Си ја сакам душата назад.
Душата која ќе се врати,
кога тебе ќе те закопам длабоко
во моето плитко срце.
Плитко од сите тие лаги, измами
во кои длабоко верував
затоашто те сакав.
А како резултат
добив само едно обично, здраво

Потрага

Ти си таа
онаа без која животот смисла ми нема.
Будењето сонот го зема.
Сонот во кој
и нас не има.
Но без тебе можам само во беда.
Изворот вина јас ќе го сносам.
Со чумата клета јас ќе одам.
Но сепак знаењето дека
во самиот пекол
и
тебе те има,
ми дава желба, мирно да патувам
до твојот круг јас да стигнам.
-
Еве ме,
стасувам

Ова пијан ја пишував зато не се важи многу

Infinity

Will Is Fulfiled​
Lies Were Recoverd​
Life Sense Felled​
In The Fight For​
Betrayal​

Battles Are Over​
Some Were Taken​
Some Were Not​
But War Will Over​
When Promise Die's​

But Raze Your Fist's​
And March Around​
And Do What You Belief​
For Those Who Suffered In​
The Battle​
Help Them With Need​

So The Fire Will Be Over​
With The Water That Can​
Quench It​
-​
Pain Will Stay​
For Torture​
Plague Will Start​
-​
In The Name Of​
Love​
In The Name Of​
[FONT=&quot] Infinity[/FONT]
 
V

Vlad II Draculea

Гостин
Дал со, дал без

Труло, смрад,
ѓаволов ангел, можда ќерка.
Што си ти?
Дал постоиш ти?
Која си ти?
Можда сте вие?
Години поцркав, тебе те немаше.
Дал со, дал без.
Години поминав во твое сквернавање.
Дал со, дал без.
Излишна појава на чуство.
Дал со, дал без.
Љубовно минато, мачно, жално
Дал со, дал без.
Живот.
Дал со, дал без
Што си ти?
Дал постоиш ти?
Која си ти?
Смртта? Мојата смрт?
Дал со, дал без.
 
Член од
27 септември 2005
Мислења
96
Поени од реакции
0
Каменна жена

Каменна жена

Вечер топла и красива
стопјава сл'нчевија здрач
и т'мна пелена разстила
над малкија безлјуден плаж.

В'лни се гонјат из морето,
шуми незримијат прибој
замрјало в тишина полето
очаква ноштнија покој.

Едва тогава фар просветва,
блести на лунна светлина
извајано от кам'к тјало
на чудно хубава жена.

Парченце мрамор е с'рцето
скрито в твоите г'рди,
с'здал го е с лјубов Твореца
ала студено то тупти.

Звезди искрјашти в мрака летен
дарил ти е вместо очи
дали от суета Глупеца
ревниво сутрин ги гаси.

А штом иззад т'мата черна
изгрее п'рвата зора
застива в устните в'здишка
и скрита в погледа т'га.

Тогава бавно по лицето
се спуска бисерна с'лза
и мигом вјат'рна целувка
ја смесва с капчици роса.

Недеј ск'рби ти безутешно
по таја лунна светлина
за мен си жрица и богинја
не просто статуја в ноштта!
 

TWEETY***

Мy life..my rules..any questions?
Член од
18 февруари 2006
Мислења
2.041
Поени од реакции
66
Spij angelu moj

Sklopi gi ocite tvoi , sopri go ritamot na srceto tvoe i zaplovi nekade daleku.Spij angelu moj.Sonuvaj za dnite pominati zaedno, sonuvaj za nasata sreka.A jas tivko ke bdeam nad tebe i nemirot tvoj ke go cuvam.Zaplovi daleku so tvoeto kajce koe ke te odvede vo svetot na ljubovta.Tamu ke najdes mir, ke najdes spokoj,tamu ke go slavat imeto tvoe, ke ja cuvat ljubovta sveta.No sega spij angelu moj i pusti go srceto da zaplovi nekade daleku....Sonuvaj miren son, sonuvaj za dnite srekni,sonuvaj za nasata ljubov.
 
Член од
29 мај 2005
Мислења
2.216
Поени од реакции
41
LIVADA
(procka 2005-ta)

Ovaa godina prochka se pogodi na 13-ti mart
Se zapoznavme desetina dena pred toa
Cuvstvuvavme deka se sluci nesto golemo
Ubavo,sto mirisa na zeleno,
Na prolet,na vzaemna vljubenost.
Novata,a pred kojznae kolku zivoti doziveana
Prva i vecna ljubov
Ja doziveav povtorno,treperev.
Vnese vo mene nova prolet
Vo nea vidov ne samo sarenilo
Tuku tocka svetlina da go oboi mozaikot
Na tunelot na ljubovta.
Vulkanot od emocii raboti vo mene
A tvojot lik vecno ke go ladi…
Ima tolku nesta da te prasam
Ima tolku nesta da ti kazam
Kako na covek na koj mozes
Da mu veruvas beskonecno…
Ajde da go zgrapchime vremeto sto ni bega
Ajde da ja zgrapchime ljubovta sto ja najdovme
Vo proletnata zelena mirizliva livada.
Lele kolku sum vljubena,
Ne mozam da ja docekam slednata sredba
So dusa te cekam
Imam nesto vazno da te prasam.


 
Член од
29 мај 2005
Мислења
2.216
Поени од реакции
41
KUFERI

Gi sobiram taka so godini,
stari,izvetveni,opusteni...
Gi sobiram godinite, gi pakuvam vo
kuferi sto navek ostanuvaat prazni,
a, potoa vremeto mi pomaga,
nesto da vmetnam von iv,
NESTO sto
eden den
ke go narecam – MOJOT ZIVOT !!!


 
Член од
12 март 2006
Мислења
15
Поени од реакции
1
METAMPSIHOZA

mozebi vo miantoto sum go postignal,
ona za koe sto sega zasekogas tragam,

go vidov svetot niz mnogu oci,
no vistinata ke ja vidam samo so moite,

mislam deka dusata se sekjava na toa,
ona za koe sto sega zasekogas tragam,

bidejki umrev pomalku pati,
odkolku sto se rodiv,

zboruvav mislev i razbirav kako dete,
ja cekav i se raduvav na smrtta kako starec,

i zboruvav na jazik angelski i covecki,
mistik i prorok so nepokolebliva vera,
pomestuvac na planini,

stapnav na mesta koi uste ne gi znam,
napisav vistini koi ne gi razbiram,

bev zvuk i gi topev srcata na tie sto slusaa,
bev zrak i gi toplev onie koi dozvoluvaa,

bev okean i znaev sto ima na moeto dno,
bev zvezda i gi privlekuvav planetite okolu mene,

vistinata me gledase vo oci koga veke stanav edno,
no se vrativ i ako si odam pak ke se vratam.

site svetovi se vo mene,
no bez ljubov sum nisto!
 

StormAngel

Stormology
Член од
22 јануари 2005
Мислења
5.059
Поени од реакции
244
Епилептика

Сам во удавена ноќ
Груба мелодија ми зуи во уши
Полу мртов со исфлекана маица
Се трудам да се извадам од кожа

Сакам да сум невидлива материја
Роден во утроба на звер
Песокот ми е брат
Празна соба полна со прашина

Тоа сум јас, лежејќи доле
Со искрвавена глава, наведната
Полу мртов со исфлекана маица
Се трудам да не живеам веќе

Сакам да сум невидлива материја
Роден во утроба на звер
Живем спроти ветерот
Се жнеам во празнина

Црна смоква на љубовта
Замок на невидливоста
 
С

Сатори

Гостин
Вез!

Вез
Ќе вметнам неколку бои
за да оставам емоции свои ,
да ги испреплетам неговите конци
со моите мисли
чисти и нечисти.

Црвена за срцето , рането од болка ,
полно со тага ,
што живееше само во лага.

Црна за смртта , што ме обви ,
што ме соблече гола ,
за меланхолијата што тивко ме јаде
за тоа што немам каде.

Сина за очите од оваа страна ,
за твојата најголема мана ,
за тоа што не можам без моето небо
како ти без твојата слобода.

Сива за монотонијата ,
сива за трагедијата ,
сива за поминатиот сон ,
сива за новиот живот ,
што полека се везе!​
 
С

Сатори

Гостин
Пушти ме

Пушти ме
Зошто сакаш да ме држиш до себе?
Кажи ми , зошто?
Зошто , не можеш
преку мене да поминеш ,
зарем толку многу ти значев ,
таа на која не и обрнуваше внимание ,
не и го препознаваше гласот?

Зошто , не ме оставаш да бидам среќна ,
можеби тој е вистинскиот ,
те молам , пушти ме , знаеш дека ти дадов се
бескрајно многу шанси ,
но ти не ги искористи , мили!

Зарем , не можеш без мене ,
зарем ти си од оние ,
ниту си со мене , ниту ме даваш на друг ,
зошто???

Секогаш си тука , но во погрешното време ,
за да кажеш како тој не е за мене ,
за да се насмевнеш кога не треба ,
за да ги разбудиш спомените ,
за да ми ги разбрануваш вените ,
за да ми го скршиш срцето повторно.

Само едно те молам ,
ПУШТИ МЕ ДА СИ ОДАМ!:place:
 

Divider

Seraphim
Член од
24 февруари 2005
Мислења
27.337
Поени од реакции
3.062
Оди, ебаго, штом си запнала.
Ама знај, пак ќе те најдам,
та и по кои и да беспаќа лутам
како тебе нема, по небеси да шетам,
не ќе најдам, но верувам
таму, некаде, таму ќе си.

Ова овака за да не не/ме забришат.
 

RealGirL

My LiFе...My ST0Ry
Член од
13 февруари 2006
Мислења
2.348
Поени од реакции
19
UTEHA
Vo zivotot koga ke bides razocarana,seti se deka si covek i deka treba da bides.Salku ogorcenost i toplina,so srceto prosti im na zivototi svetot,sto ne se sovrseni. Solzite se tivok jazik na ljubovta i bolkata, a koga okoto ne gleda,srceto ne strada. Ako ne postojat razdelbi nikogas nema da doznaeme kolku ni znacat onie sto ne napustaat. Belata ljubov zacuvaj ja vo srceto,crnata izbrizi ja zasekogas,a denovite koga ljubime vrezi gi vo sekoj del od srceto....:wub:
 
Член од
22 јануари 2005
Мислења
980
Поени од реакции
4
Плач на небото. Врне.
Овојпат повикува на солидарност во жалоста.
Жалта е сечија, онолку колку што ги боли и допира.
Небото плаче...
Јас му терцирам...
Ноќта е да се биде сам.
Го сакам мракот повеќе од зората.
Тоа боли.
Сакам да (ја) љубам довек.
Проклети нека се годините и душманите.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom