@ajax, баш ми е драго да те видам. Сега даj да видиме дали и при сарматите нема таква минимална (''меньшаја'') монголоидност. Антрополозите од - старата генерација толкуваат пошироките скули (cheekbones) за монголоиден белег aли некои денешни антрополози не се согласуваат со ова и тврдат дека тоа е протоевропеиден белег кон кои придодаваат силно испакнатиот нос и масивната челjуст (jaw). На тоа мислење се антрополозите Липтак и Тибор Тот.
Да видиме сега што пишуваат украинските и руските антрополози за прабугарите:
Близость антропологического типа сарматов и части носителеј салтово-мајацкој культуры (зливкинскиј тип) неоднократно отмечалась исследователјами (Дебец Г.Ф., 1948, с.257; Герасимова М.М., Рудь Н.М., јаблонскиј Л.Т., 1987, с.88). Это дало возможность говорить об их генетическој преемственности. Среди носителеј салтово-мајацкој культуры доминировали два основных антропологических типа. Первыј - долихокранныј узколицыј, которыј антропологическаја традиција свјазывает с этнонимом "аланы", характерен длја таких могильников, как Салтовскиј (Дебец Г.Ф., 1948), Дмитровскиј (Кондукторова Т.С., 1986, с.94-104). Он представлен в целом рјаде могильников Северного Кавказа, которые считајутсја аланскими: Дубајурт (IX-X вв.), серии из Черкессии (Ш-ХП вв.), Гамовского уштельја (V-VIII вв.) (Алексеев В.П., Гохман И.И., 1984, с.72-86).
Второј основној антропологическиј тип населенија салтовској культуры - брахик-ранныј европеоидныј широколицыј, с несколько ослабленној горизонтальној профилировкој, - антропологи свјазывајут с "протоболгарами". Этот второј антропологическиј тип характерен длја Зливкинского могильника (Наджимов К.Н., 1955) и в антропологическој литературе иногда именуетсја "зливкинским" или позднесарматским зливкинским.
Брахикранныј европеоидныј широколицыј тип представлен в могильниках, которые археологи свјазывајут с ранними болгарами Поволжьја:
Большом Тарханском (VIII-IXBB.) (Акимова М.С., 1964), Кајбельском (VIII-XI вв.) (Герасимова М.М., 1956); а также в Саркеле (X-XI вв.) (Гинзбург В.В., 1951); на таких памјатниках Северного Кавказа, как средневековыј Джулат, Маджары (XIV-XV вв.) (Алексеев В.П., Гохман И.И., 1984, с.76-86); Ханска-Лимбарь в Прутско-Днестровском междуречьи (Великанова М.С., 1975); в таких могильниках Крыма, как Мангуп (VI-XV вв.), Эски-Кермен (V-XIII вв.), Заречное (Х-ХП вв.) (Зиневич ГЛ., 1973,0.119-125).
Доминирование в чигиринској серии брахик-ранного широколицего, с несколько уплоштенным в горизонтальној плоскости лицом, типа отличает ее, в среднем выражении, от практически всех славјанских групп эпохи Киевској Руси.
http://www.arheolog-ck.ru/Steppes_1_21.pdf
Од последниот цитат може става јасно од каде доаѓа оваа фризура кај Украинците поради која Русите ги навредуваат нарекувајќи ги хохли, хохол. Кнез Светослав е опишан од византиските хроничари токму со таква сарматски фризура.
Еве тука еден споменик на Кнез Светослав
У пьедестала стојат (слева на право) неформальныј казацкиј гетман — Грицько Нечёса (он же Григориј Потёмкин) и три первых атамана Черноморского војска — Антон Головатыј, Сидор Белыј и Захариј Чепега
http://dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/1627033
Сидор Белыј (слева) и Захариј Чепега.
Оваа фризура другар доаѓа во Европа со првите сармати преселиле се од северозападен Кина, Тиен Шан, Алтаj и Памир кон Европа. Има ja при алани, сармати, бугари и авари. Во етногенезата ва средновековните Украинци (Киевска Рус) учество зема и сармато - аланското население дел од што се Бугарите. Од тоа сарматско население доаѓа и брахикранијата во средновековните украински некрополи. Ова се знае од руските и украинските антрополози од проста причина дека Словените се долихокранни. Нема од каде на друго место да дојде овој антрополошки белег освен од брахикранното население кое има за погребна практика јамните и подбоjни (нишови) погреби. Аланите се главно долихокранни (долгоглави) и имаат катакомби погребот обред.
Eве еден тохар от Tarim basin со иста фризура.
Дај сега да видиме дали и кај раните сармати нема траги од минимална монголоидност:
Рассматривајутсја палеоантропологические материалы, относјаштиесја к сарматам Венгрии.
Статьја јавлјаетсја историографическим исследованием, в котором приводитсја обзор венгерској ан-
тропологическој литературы, касајуштијсја вопроса присутствија сарматов на территории Венгрии, и
предпринимаетсја перваја в отечественној антропологии попытка осветить данныј вопрос.
Сарматы
Венгрии были крајне смешанны в антропологическом отношении. В материалах присутствујут как
чисто европеоидные черепа, так и черепа с легкој монголоидној примесьју.
Одним из первых сарматских племен, прибывших на территорију Венгрии и зафиксирован-
ных в письменных источниках, были племена јазыгов.
Палеоантропологическиј материал по сарматској культуре Венгрии впервые был описан
П. Липтаком [Liptak, 1959]. Он исследовал три женских черепа из Оски, датируемых III–IV вв. н.э.
Черепа неудовлетворительној сохранности. Череп из погребенија № 9997 был очень плохој со-
хранности и характеризовалсја долихоморфностьју [Ibid., р. 91]. Череп из погребенија № 9998 ги-
пербрахикранныј, с очень малым продольным, большим поперечным диаметрами мозговој ко-
робки, относилсја к памиро-ферганскому антропологическому типу
В целом сарматы-јазыги из могильника Ходмезёвасархели-Фехерто принадлежали к европеоидној расе [Ibid., р. 202].
По нашему мненију, черепа туранского типа можно соотнести с памиро-ферганским антропо-
логическим типом (или, по-другому, расој Среднеазиатского междуречьја), а нордическиј тип — с
северным, представленным у сарматов Саратовского Заволжьја [Тот, Фирштејн, 1970, с. 91–92].
Могильник Мадарас-Халмок датируетсја II — серединој V в. н.э. Материал очень плохој
сохранности [Marcsik, Paja, 2009, р. 65]. Этот могильник свјазываетсја со второј волној сармат-
ского расселенија в Венгрии, с роксоланами. Население, оставившее его, было гетерогенным. В
составе материала — европеоидные и европеоидно-монголоидные черепа [Ibid., p. 71]. На
4 черепах (1 детском, 2 женских и 1 мужском) отмечены следы искусственној деформации лоб-
но-затылочного типа [Ibid., p. 69–70]. На женском деформированном черепе из погребенија № 160 и
209 (рис. 1) отмечен легкиј монголоидныј налет.
Мужској деформированныј череп из погребенија
№ 583 (рис. 2) также имеет монголоидные черты.
Анализируја и суммируја сведенија венгерских исследователеј, приходим к выводу, что сар-
маты Венгрии были крајне смешанны в антропологическом отношении.
Среди них присутство-
вали как чисто европеоидные, так и смешанные европеоидно-монголоидные типы. Антрополо-
гическиј тип сарматов Венгрии был сходен с антропологическим типом сарматских племен Ук-
раины, Поволжьја и Подоньја
http://www.ipdn.ru/rics/va/_private/a22/103-112.pdf
Сарматите и сите антички народи от белата раса во Централна Азија како скити, тохари, yuezhi, wusun, кушани, кидарити, ефталити се си земале жени од победените во војна монголоидни народи кои биле нивни соседи. Монголоидноста на овие централноазиски народи от белата раса сепак е минимална и ти гарантирам дека бугарите не биле тjурки или монголци од проста причина што тие (бугарите) не се разликувале од своите соседи во Европа - Ерменци, Византијци, Германци и Арапи. Ниту еден хроничарите не напишал дека Бугарите се разликуваат од Ерменци, Германци или Византијци. Али ерменските хроничари многу добро го опишуваат монголоиднија лик на Турците кои навлегуваат со војска во 6 век во Кавказ. Еден од ранносредновековните ерменски аристократски родови е бугарски - Ванандаци. Мислиш дека Ерменците би пропуштиле да споменат дека тие се монголоиди ако навистина беа такви ? Едни тjурки никогаш не би биле прифатени како аристократски род во Ерменија поради чисто номадскиот си начин на живот.
Така че друже бугарите не са се разликувале од раните сармати а се исти антрополошки. Ова се знае од сите руски антрополози.