Александар Вучиќ - најголемиот диктатор на Балканот по падот на комунизмот?

SNM

Член од
19 август 2020
Мислења
564
Поени од реакции
1.336
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
Ова за Пирин е било доста реално. Ако тој не се расправаше со Сталин, сега ќе беше факт. За Егеј е сон, никогаш немало таква можност.
 

Klinton

wanna BOMB?
Член од
11 април 2010
Мислења
2.882
Поени од реакции
4.587
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
Нема шанси
Егејот си бил планиран за грците одамна, Черчил на нашите фрлал напалм за да ги разубеди. Филип, мажот на кралицата, е грчки принц.
Собери два и два
 
Член од
23 март 2015
Мислења
7.011
Поени од реакции
1.983
Ова за Пирин е било доста реално. Ако тој не се расправаше со Сталин, сега ќе беше факт. За Егеј е сон, никогаш немало таква можност.
И за Пирин немало можност, но имало идеа (колку што сум читал) за евентуално вклучување на Бугарија во Југославија, па тогаш и Пирин ќе беше „наш“. Сепак, имам резерва дека ова било можно и воопшто на маса. Поделена е Европа по втората светска војна, Бугарија е во Советската зона, Југославија е 50-50, па не верувам дека тогаш било можно менување на тоа.
 
D

Deleted member 12196

Гостин
И за Пирин немало можност, но имало идеа (колку што сум читал) за евентуално вклучување на Бугарија во Југославија, па тогаш и Пирин ќе беше „наш“. Сепак, имам резерва дека ова било можно и воопшто на маса. Поделена е Европа по втората светска војна, Бугарија е во Советската зона, Југославија е 50-50, па не верувам дека тогаш било можно менување на тоа.
Европа е поделена после втората светска војна. Но кон крајот на војната имало разни варијанти, меѓу нив и Бугарија како шеста југословенска република. Пирин веднаш по војната имал широка автономија (која кратко траела). Но тоа не се ссовпаѓало со планот на големите сили (на запад од Дрина), па Бугарија го свртела курсот, а Пирин ја изгубил автономијата.
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.368
Поени од реакции
84.607
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
не
 
Член од
22 јули 2011
Мислења
1.054
Поени од реакции
1.176
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.

Секако дека Тито немал никаква можност да бира за тоа што си напишал.

Само можел да бира и одлучува Тито како ќе биде уредена Југославија по војната, и каква ќе биде поделбата и до каде во кои граници ќе биде која република на федерацијата.

И тука реално Тито ги зезнал Србите, ги поделил сурово да бидат поделени во повеќе републики. Не велам дека можеле сите Срби да завршат баш во само една федерална единица на таа Југославија, но можеле сето тоа да помине без да имаат во Србија две автономни единици како Косово и Метохија и Војводина.

Повеќе аргументи имало да има автономни области во денешна Хрватска и во Босна и Херцеговина.
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Секако дека Тито немал никаква можност да бира за тоа што си напишал.

Само можел да бира и одлучува Тито како ќе биде уредена Југославија по војната, и каква ќе биде поделбата и до каде во кои граници ќе биде која република на федерацијата.

И тука реално Тито ги зезнал Србите, ги поделил сурово да бидат поделени во повеќе републики. Не велам дека можеле сите Срби да завршат баш во само една федерална единица на таа Југославија, но можеле сето тоа да помине без да имаат во Србија две автономни единици како Косово и Метохија и Војводина.

Повеќе аргументи имало да има автономни области во денешна Хрватска и во Босна и Херцеговина.
Tito (ne samo on) je imao logiku slaba Srbija - jaka Jugoslavija. Zapamćena je i jedna izjava tog vremena (iz pisma koje je potpisao Dolanc) koja kaže: "Ako pokrajine nisu protiv Srbije, onda nisu ni potrebne".

*ZAPAD PROMOVIŠE MILOŠEVIĆA*

Suzan Vudvord, profesor sa američkog univerziteta Prinston, u knjizi „Balkanska tragedija, haos i raspad“ piše da je na promociju Slobodana Miloševića uticalo držanje Međunarodnog monetarnog fonda, zapadnih banaka i vlade SAD. – To, pre svega, zbog toga što je viđen kao ekonomski liberal i politički konzervativac koji bi imao autoriteta da implementira reforme koje su oni zahtevali – navela je Vudvordova.
Na scenu stupa Međunarodni monetarni fond i traži od Jugoslavije promenu ustavnog sistema kao preduslov modernim reformama u privredi, finansijama i tržišnoj ekonomiji. Uz drugi stend-baj aranžman MMF traži da se veto republika na saveznom nivou ukine, i to se posebno spominje apsurdnost prava veta pokrajina unutar Srbije.

Posle više od dve godine jalovih rasprava između branilaca postojećeg stanja i reformatora, pod ogromnim pritiskom MMF, Predsedništvo CK SKJ predložilo je republikama i Saveznoj skupštini 21. januara 1987. godine preko 120 amandmana na Ustav SFRJ iz 1974. Ključni amandmani su predviđali i veća prava Srbije nad pokrajinama. Sve ono što je pre deset godina odbacio Josip Broz Tito. Ipak, to će, za one koji se sećaju, biti tek početak dramatične završnice.

Dužnička klopka u koju je zapala Titova „obećana zemlja“ primorala je MMF da traži neophodne ustavne promene, posebno uskraćivanje prava veta, koje je paralizovalo saveznu vladu, ali i Srbiju, kao preduslov za privrednu reformu. Međutim, to je izazvalo burnu reakciju republičkih i pokrajinskih lidera.

Da li je neophodno prebrojavati koliko je Jugoslavija imala šansi da opstane. Koliko su puta to onemogućavali Josip Broz, Edvard Kardelj i njihovi sledbenici, među njima mnogi i iz Srbije.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
Последно уредено:
Член од
22 јули 2011
Мислења
1.054
Поени од реакции
1.176
Tito (ne samo on) je imao logiku slaba Srbija - jaka Jugoslavija. Zapamćena je i jedna izjava tog vremena (iz pisma koje je potpisao Dolanc) koja kaže: "Ako pokrajine nisu protiv Srbije, onda nisu ni potrebne".

*ZAPAD PROMOVIŠE MILOŠEVIĆA*

Suzan Vudvord, profesor sa američkog univerziteta Prinston, u knjizi „Balkanska tragedija, haos i raspad“ piše da je na promociju Slobodana Miloševića uticalo držanje Međunarodnog monetarnog fonda, zapadnih banaka i vlade SAD. – To, pre svega, zbog toga što je viđen kao ekonomski liberal i politički konzervativac koji bi imao autoriteta da implementira reforme koje su oni zahtevali – navela je Vudvordova.
Na scenu stupa Međunarodni monetarni fond i traži od Jugoslavije promenu ustavnog sistema kao preduslov modernim reformama u privredi, finansijama i tržišnoj ekonomiji. Uz drugi stend-baj aranžman MMF traži da se veto republika na saveznom nivou ukine, i to se posebno spominje apsurdnost prava veta pokrajina unutar Srbije.

Posle više od dve godine jalovih rasprava između branilaca postojećeg stanja i reformatora, pod ogromnim pritiskom MMF, Predsedništvo CK SKJ predložilo je republikama i Saveznoj skupštini 21. januara 1987. godine preko 120 amandmana na Ustav SFRJ iz 1974. Ključni amandmani su predviđali i veća prava Srbije nad pokrajinama. Sve ono što je pre deset godina odbacio Josip Broz Tito. Ipak, to će, za one koji se sećaju, biti tek početak dramatične završnice.

Dužnička klopka u koju je zapala Titova „obećana zemlja“ primorala je MMF da traži neophodne ustavne promene, posebno uskraćivanje prava veta, koje je paralizovalo saveznu vladu, ali i Srbiju, kao preduslov za privrednu reformu. Međutim, to je izazvalo burnu reakciju republičkih i pokrajinskih lidera.

Da li je neophodno prebrojavati koliko je Jugoslavija imala šansi da opstane. Koliko su puta to onemogućavali Josip Broz, Edvard Kardelj i njihovi sledbenici, među njima mnogi i iz Srbije.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока

Тоа е, во рамките на СФРЈ сојузната република Србија беше осакатена и парализирана бидејќи немаше никакво влијание и контрола на работите во автономните покраини Војводина и Косово и Метохија, дури двете покраини имаа поголемо влијание на политиките на сојузната република Србија отколку што од Белград имаа влијание врз политиките во Приштина и Нови Сад.

Масовно се вршеше систематски притисок на Српското население во Косово и Метохија, и тамошната полиција беше Албанска и не правеше ништо за да ги штити Србите од теророт на Албанското население.

Се дигнаа во Приштина неколку месеци после смртта на Тито во 1980, но ги дочека ЈНА армијата.

Не е воопшто чудно што подоцна во 1989-1990 во Хрватска им толку многу пречеше присуството на ЈНА армијата иако во таа ЈНА во касарните низ СР Хрватска имаше војници од сите националности, ЈНА колку толку ги штитеше Србите од психолошкиот терор.
 

Partizanen banditen

Психијатриски случај
Член од
24 август 2016
Мислења
5.931
Поени од реакции
17.947
1. Патетикава му говори ке го признае Косово како држава каде и да е и со ова и секој аргумент на овие кои викаат дека не смее да го признае е погазен.

2. Логикава му е глупа, до немај каде. Не сакаат луѓе да живеат ни во Трговиште, ни во Босилеград, ни во Крупањ. Па дали тоа значи дека треба да им се предадат тие места на Македонија, Бугарија, Босна?

3. Ме грижи што генераливе или кој и курац да се позади него ова немо го слушаат и посматраат. Ти ебам луѓе кои гинеле, крвареле и не спиеле поради татковината ова да го слушаат. Треба одма да се расчинат од позициите на кои се наоѓаат.

 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Vučić ni ne krije da je spreman da prizna Kosovo ali pod uslovom da Srbija dobije nešto konkretno, a ne nekakvo članstvo u EU jer to nije toliko popularno u Srbiji. Tipuje na teritoriju i još neke stvari. Danas se oglasio bivši ambasador SAD-a u Srbiji; https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=23&nav_category=78&nav_id=1723144



Vučić je juče u gostovanju na Prvoj Srpskoj TV govoreći o septembarskom susretu u Vašingotnu sa kosovskim predstavnicima i verovatno Donaldom Trampom još jednom ponovio: "Pripremljen sam, ceo život se borim i znam šta možete da očekujete. Ne idete tamo na piknik i na lake razgovore. Albance ne zanim ekonomija, samo statusno rešenje. Nas zanima šta možete da ponudite, a to "priznajte Kosovo i dobićete podršku za EU", to nas ne zanima - istakao je Vučić.
Nadam se da će teme biti ekonomske, pošto mi pregovore o sporazumu o PRIZNANJU vodimo pod okriljem Brisela - rekao je on.
Ima tu, kaže, njihovog rivatiteta - EU i SAD.
- Trudimo se da budemo odgvorni, da nikoga ne naljutimo. Govoriće ispod žita jedni protv drugih sve, javno ne sasvim. Imaćemo pritisak sa obe strane, oko Rusa sve manje, sve više oko Kineza - izjavio je.
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.368
Поени од реакции
84.607
2. Логикава му е глупа, до немај каде. Не сакаат луѓе да живеат ни во Трговиште, ни во Босилеград, ни во Крупањ. Па дали тоа значи дека треба да им се предадат тие места на Македонија, Бугарија, Босна?
Па за Босилеград и Димитровград - да.
Автоматски споено мислење:

1. Патетикава му говори ке го признае Косово како држава каде и да е и со ова и секој аргумент на овие кои викаат дека не смее да го признае е погазен.

2. Логикава му е глупа, до немај каде. Не сакаат луѓе да живеат ни во Трговиште, ни во Босилеград, ни во Крупањ. Па дали тоа значи дека треба да им се предадат тие места на Македонија, Бугарија, Босна?

3. Ме грижи што генераливе или кој и курац да се позади него ова немо го слушаат и посматраат. Ти ебам луѓе кои гинеле, крвареле и не спиеле поради татковината ова да го слушаат. Треба одма да се расчинат од позициите на кои се наоѓаат.

не верувам дека така би го признал Косово, без територијални отстапки
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Па за Босилеград и Димитровград - да.
Автоматски споено мислење:


не верувам дека така би го признал Косово, без територијални отстапки
Da je tako hteo i mogao već bi pre par godina to uradio. Ja se plašim da se nećemo skoro "otarasiti" kosovskog problema.
 

PIRATIC

diplomiran klozetar
Член од
26 јануари 2012
Мислења
7.854
Поени од реакции
6.497
Vucic nema magicno stapce da go resi Kosovskiot problem. Onoj/onie koi sto gi kreirale granicite na seste Jugoslovenski republiki i dvete Srpski pokraini (od koi ednata proglasi nezavisnost vo 2008) napravile katastrofalni greski, tie greski se izvor za mnogu vojni i krvoprolevanja. Osven Slovenija site drugi pet JU republiki bile multietnicki, no komunistite samo Srbija ja podelile na tri dela centralen del so mnozinsko Srpsko naselenie i dvete pokraini severnata pokraina Vojvodina so mesovito naselenie sostaveno od nekolku etnicki grupi i juznata pokraina Kosovo so dominantno Albansko naselenie. E sega poentata mi e zosto i drugite Jugoslovenski republiki koi isto taka bile multietnicki kako i Srbija ne bile podeleni na istiot takov princip so avtonomni pokraini, kamo pokraini vo Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, bidejki i ovie drzavi neli isto taka bile/se multietnicki. Sudejki po ovaa moja analiza komunistite najmnogu ja kaznile i ja osakatile teritorijalno kako i populaciono Srbija, od edna strana dva miliona Srbi zapadno od rekata Drina ostaveni bez nikakvi prava i bez svoi avtonomni pokraini, a od druga strana pa samata drzava Srbija podelena na tri dela (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo) i sega ovie problemi nikoj ne moze da gi resi bidejki ako Srbija go priznae Kosovo togas treba taa izgubena svoja teritorija da se kompenzira so nesto drugo, so nekoja druga teritorija na pr. so Republika Srpska ili pa so Crna Gora ?! Realno vaka bi trebalo da bide !
 
Член од
22 јули 2011
Мислења
1.054
Поени од реакции
1.176
Vucic nema magicno stapce da go resi Kosovskiot problem. Onoj/onie koi sto gi kreirale granicite na seste Jugoslovenski republiki i dvete Srpski pokraini (od koi ednata proglasi nezavisnost vo 2008) napravile katastrofalni greski, tie greski se izvor za mnogu vojni i krvoprolevanja. Osven Slovenija site drugi pet JU republiki bile multietnicki, no komunistite samo Srbija ja podelile na tri dela centralen del so mnozinsko Srpsko naselenie i dvete pokraini severnata pokraina Vojvodina so mesovito naselenie sostaveno od nekolku etnicki grupi i juznata pokraina Kosovo so dominantno Albansko naselenie. E sega poentata mi e zosto i drugite Jugoslovenski republiki koi isto taka bile multietnicki kako i Srbija ne bile podeleni na istiot takov princip so avtonomni pokraini, kamo pokraini vo Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, bidejki i ovie drzavi neli isto taka bile/se multietnicki. Sudejki po ovaa moja analiza komunistite najmnogu ja kaznile i ja osakatile teritorijalno kako i populaciono Srbija, od edna strana dva miliona Srbi zapadno od rekata Drina ostaveni bez nikakvi prava i bez svoi avtonomni pokraini, a od druga strana pa samata drzava Srbija podelena na tri dela (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo) i sega ovie problemi nikoj ne moze da gi resi bidejki ako Srbija go priznae Kosovo togas treba taa izgubena svoja teritorija da se kompenzira so nesto drugo, so nekoja druga teritorija na pr. so Republika Srpska ili pa so Crna Gora ?! Realno vaka bi trebalo da bide !


Реално е дека е оштетена Србија со тие републички граници во времето на СФРЈ, но малку веројатно дека и ќе биде исправена таа штета во догледно време.

Западот е против да се компензира Србија. Гледаш дека на Република Српска многу надлежности и се одземени, кои и припаѓаа според Дејтонскиот мировен договор, и сега тие надлежности се префрлени на централната власт која ја раководат од Сараево Муслиманите.

Пример единствено позитивно за Србите и Хрватите во БИХ е што пример во армијата која се вика: Оружане снаге БИХ, е во таа воена структура поделбата на вработувања се одвива по клучот на пописот од 1991 година и така земаат поголем процент на вработувања Србите и Хрватите, денеска реално помалку ги има во население во БИХ Србите и Хрватите отколку на тој стар попис од 1991 година.
Тоа го покажа и тој попис спроведен пред неколку години во БИХ, според последен попис Муслиманите се 48% во БИХ а според пописот во 1991 Муслиманите беа 44%.
 
D

Deleted member 12196

Гостин
Vucic nema magicno stapce da go resi Kosovskiot problem. Onoj/onie koi sto gi kreirale granicite na seste Jugoslovenski republiki i dvete Srpski pokraini (od koi ednata proglasi nezavisnost vo 2008) napravile katastrofalni greski, tie greski se izvor za mnogu vojni i krvoprolevanja. Osven Slovenija site drugi pet JU republiki bile multietnicki, no komunistite samo Srbija ja podelile na tri dela centralen del so mnozinsko Srpsko naselenie i dvete pokraini severnata pokraina Vojvodina so mesovito naselenie sostaveno od nekolku etnicki grupi i juznata pokraina Kosovo so dominantno Albansko naselenie. E sega poentata mi e zosto i drugite Jugoslovenski republiki koi isto taka bile multietnicki kako i Srbija ne bile podeleni na istiot takov princip so avtonomni pokraini, kamo pokraini vo Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, bidejki i ovie drzavi neli isto taka bile/se multietnicki. Sudejki po ovaa moja analiza komunistite najmnogu ja kaznile i ja osakatile teritorijalno kako i populaciono Srbija, od edna strana dva miliona Srbi zapadno od rekata Drina ostaveni bez nikakvi prava i bez svoi avtonomni pokraini, a od druga strana pa samata drzava Srbija podelena na tri dela (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo) i sega ovie problemi nikoj ne moze da gi resi bidejki ako Srbija go priznae Kosovo togas treba taa izgubena svoja teritorija da se kompenzira so nesto drugo, so nekoja druga teritorija na pr. so Republika Srpska ili pa so Crna Gora ?! Realno vaka bi trebalo da bide !
Една забелешка:
Пред војната на Космет доминантно население било српското. За време на војната многу Срби морале да побегнат, подоцна со државна уредба не им било дозволено враќање во родноит крај. После војната српското и албанското население биле 50:50.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom