Александар Вучиќ - најголемиот диктатор на Балканот по падот на комунизмот?

Член од
26 април 2020
Мислења
53
Поени од реакции
73
Старац Гаврило Многострадални (1990-их)


Блиска будућност
Старац Гаврило је позивао народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због мно-
гих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији
Тада ће у земљи бити глади, муке, болести ће неке харати, умираће народ таквом брзином да неће стићи свештеници да га сахрањују. Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима.
Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“
„Биће тада и велико отпадништво. Ко год не буде примио срцем веру православну, повероваће разним обманама и вероваће лоповима и лажовима,вероваће лажним обећањма страних владара, а од тога ништа имати неће.Многи ће тражити своја огњишта, али неће моћи од корова да препознају које је њихово двориште било и имање. Благо тад онима који су научили скромно да живе, а они који су научили у раскоши, неће моћи лако немаштину и глад да прихвате. Ништа им њихове паре неће помоћи. Тада, кад се то све буде дешавало, чувајте семена свега, житарица и поврћа, да имате шта посијати, јер неће имати где да се купи семе ко ово сад, па да имате да посејете и да се прехраните…“
Старац је још рекао: „Видео сам градовe све у сивилу и беди, нема више
благослова. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У граду народ много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе
скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе…. Рекао је да„види колоне људи [како иду] из градoвa, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу.
Зато, децо, немојте веровати ни странкама ни политичарима да ће неко добро ни напретка донети, нити било чијим обећањима, то су лажи.Стављају себе у улогу Бога, а не знају да Бог руководи корацима и главом човека. Бог им неће дати да господаре
БЛАГОСЛОВ МОЖЕ САМО СА НЕБА СИЋИ
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Јас почнав процедура за стекнување државјанство на Република Србија, и добив во амбасадата на Србија во Скопје лист документ во кој пишува дека ми е одобрен прием во државјанство на Србија, и вработените во амбасада ми кажаа со тој документ после 1 Август да одам во Белград во една општина се водам таму и во таа општина да уплатам 20-тина евра во динарска противвредност за административни такси, и тогаш во таа општина ќе го издадат уверението за државјанство на Србија, и после со тоа уверение можам да одам и да пријавувам адреса за престојувалиште или пребивалиште на Српски, и откако ќе пријавам адреса за престојувалиште во некоја општина и МВР на Србија, одам натаму со процедура за вадење лична карта и пасош на Србија.


Но не отидов во Србија после 1 Август, мислев да одам во Септември, но сега ќе почекам со оваа ситуацијата со тие ПЦР тестови на корона како ќе биде, ќе размислам кога ќе одам во Србија да терам процедурата.
Вработената во амбасадата ми кажа дека нема временски рок до кога можам тој документ да го употребам, имал неограничено времетрање.

Слободно прашај што те интересира. Државјанство на Србија, процедурата се почнува во амбасадата во Скопје.

ПС: на тој Хрватски форум.хр може да се пишува освен на Хрватски јазик, гледам има одредени теми на тој форум каде луѓе од Србија си пишуваат на Српски јазик, секако на латиница, но се гледа дека пишуваат на екавица а не користат ијекавица која е во употреба во Хрватска, и никој не ги чепка за тоа што користат екавица.
Hvala na iscrpnom odgovoru i na opuštenosti i pristupačnosti. Crnogorski, bošnjački, hrvatski i srpski su jedan isti jezik. Ja ga zovem srpsko-hrvatski.
 
Член од
22 јули 2011
Мислења
1.054
Поени од реакции
1.176
Hvala na iscrpnom odgovoru i na opuštenosti i pristupačnosti. Crnogorski, bošnjački, hrvatski i srpski su jedan isti jezik. Ja ga zovem srpsko-hrvatski.
Моментално имаат сличности во сите овие држави говорите и јазиците кои се користат.
Да, таа литературна верзија на јазик кој е кодифициран и се користи во Србија е слична со онаа кодифицирана верзија на јазик кој се користи во Хрватска.

Но има големи разлики во говорот кој се користи пример во Јужна Србија со оној говор кој се употребува во Загорје во Хрватска, тоа е територијата над градот Загреб накај границата меѓу Хрватска и Словенија.

Секако во иднина за 50 или 100 години ќе има поголеми разлики и меѓу тие кодифицирани стандардизирани верзии на Српскиот и Хрватскиот јазик.
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Моментално имаат сличности во сите овие држави говорите и јазиците кои се користат.
Да, таа литературна верзија на јазик кој е кодифициран и се користи во Србија е слична со онаа кодифицирана верзија на јазик кој се користи во Хрватска.

Но има големи разлики во говорот кој се користи пример во Јужна Србија со оној говор кој се употребува во Загорје во Хрватска, тоа е територијата над градот Загреб накај границата меѓу Хрватска и Словенија.

Секако во иднина за 50 или 100 години ќе има поголеми разлики и меѓу тие кодифицирани стандардизирани верзии на Српскиот и Хрватскиот јазик.
Ništa lakše neće razumeti neki čovek iz zapadne ili severne Srbije (štokavskog narečja) čoveka sa juga Srbije iz torlačkog govornog područja (prizrensko-timočki dijalekat). Taj govor severno od Zagreba uopšte nije štokavskog narečja nego kajkavskog, pored njih postoji još i čakavski, i on se sa kajkavskim malo razlikuje od standardnog hrvatskog i srpskog (štokavštine). I u Srbiji i u Hrvatskoj je zvanično u upotrebi jezik štokavskog narečja. Srpski jezik ima 3 zvanična izgovora, a mislim da je tako i sa hrvatskim: ekavicu (priča se u gorespomenutom Zagorju i Međimurju i u Sremu i Baranji uz Dunav i granicu sa Srbijom, celoj Sloveniji i dobrom delu Srbije pa i Makedoniji ako hoćete), ikavicu i ijekavicu. Ijekavicom se sigurno koristi barem trećina Srba, a ikavica se priča kod Bunjevaca na severu Srbije na relaciji Sombor-Subotica. Ja živim u geografskom Sremu i mnogo nam je bliži govor ljudi iz Slavonije ili hrvatskog dela Srema/Srijema nego govor (uz to i kultura/običaji, kuhinja, muzika) ljudi sa juga ili istoka Srbije ali to su sve dijalekti i bogatstva jednog jezika.
 
Последно уредено:
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Ništa lakše neće razumeti neki čovek iz zapadne ili severne Srbije (štokavskog narečja) čoveka sa juga Srbije iz torlačkog govornog područja (prizrensko-timočki dijalekat). Taj govor severno od Zagreba uopšte nije štokavskog narečja nego kajkavskog, pored njih postoji još i čakavski, i on se sa kajkavskim malo razlikuje od standardnog hrvatskog i srpskog (štokavštine). I u Srbiji i u Hrvatskoj je zvanično u upotrebi jezik štokavskog narečja. Srpski jezik ima 3 zvanična izgovora, a mislim da je tako i sa hrvatskim: ekavicu (priča se u gorespomenutom Zagorju i Međimurju i u Sremu i Baranji uz Dunav i granicu sa Srbijom, celoj Sloveniji i dobrom delu Srbije pa i Makedoniji ako hoćete), ikavicu i ijekavicu. Ijekavicom se sigurno koristi barem trećina Srba, a ikavica se priča kod Bunjevaca na severu Srbije na relaciji Sombor-Subotica. Ja živim u geografskom Sremu i mnogo nam je bliži govor ljudi iz Slavonije ili hrvatskog dela Srema/Srijema nego govor (uz to i kultura/običaji, kuhinja, muzika) ljudi sa juga ili istoka Srbije ali to su sve dijalekti i bogatstva jednog jezika.
Još nešto, nije reč o sličnim jezicima kao što ste rekli već o potpuno istom jeziku. Bošnajčki, crnogorski, srpski i hrvatski se i zvanično naučno smatraju istim, srpsko-hrvatskim jezikom. Za bugarski, makedonski ili slovenački bi se moglo reći da su slični srpsko-hrvatskom jeziku.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
 
Член од
29 декември 2007
Мислења
582
Поени од реакции
1.363
Još nešto, nije reč o sličnim jezicima kao što ste rekli već o potpuno istom jeziku. Bošnajčki, crnogorski, srpski i hrvatski se i zvanično naučno smatraju istim, srpsko-hrvatskim jezikom. Za bugarski, makedonski ili slovenački bi se moglo reći da su slični srpsko-hrvatskom jeziku.

Послато са SM-A520F помоћу Тапатока
Исти се заради политичка историја. Во рани 19 век, Илирски покрет , Вук Караџиќ итн. За централниот диалект/ литературен јазик кај Хрватите и Србите е изабран херцеговачкиот дијалект. Причините за тоа се политички- идеолошки.
Да беше нешто друго, нпр Србија да изабра Нишки дијалект а книжевен хрватски да се заснова на загорски говори, ќе беше поголема разлика од бугарски и македонски, на пример.
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Исти се заради политичка историја. Во рани 19 век, Илирски покрет , Вук Караџиќ итн. За централниот диалект/ литературен јазик кај Хрватите и Србите е изабран херцеговачкиот дијалект. Причините за тоа се политички- идеолошки.
Да беше нешто друго, нпр Србија да изабра Нишки дијалект а книжевен хрватски да се заснова на загорски говори, ќе беше поголема разлика од бугарски и македонски, на пример.
Tako je kako je. Iz današnje perspektive uzimanje istočnohercegovačkog i vojvođansko-šumadijskog dijalekta za standard srpskog jezika bila je ispravna i dalekovida odluka. To je bila državnička vizija. Hercegovina je istorijski izvor našeg naroda. Srpski korpus je time ojačan i jedinstveniji kroz prizmu homogenizacije jezičkih i kulturnih karakteristika sa obe strane Drine, a srpsko-hrvatskim jezikom se služi i govori ga oko 25-30 miliona ljudi u svetu.
 
Последно уредено:
Член од
29 декември 2007
Мислења
582
Поени од реакции
1.363
Tako je kako je. Iz današnje perspektive uzimanje istočnohercegovačkog i vojvođansko-šumadijskog dijalekta za standard srpskog jezika bila je ispravna i dalekovida odluka. To je bila državnička vizija. Hercegovina je istorijski izvor našeg naroda. Srpski korpus je time ojačan i jedinstveniji kroz prizmu homogenizacije jezičkih i kulturnih karakteristika sa obe strane Drine, a srpsko-hrvatskim jezikom se služi i govori ga oko 25-30 miliona ljudi u svetu.
Врз основа на што е "ispravna i dalekovida odluka"? Речиси да нема Срби во Хрватска, Хрвати и Бошњаци не сакаат да имаат ништо со вас, без разлика на истиот јазик. Како е тоа добар исход? Воколку нпр Српскиот имаше поголема тежина на југоисточните диалекти, кој знае,
"Југославија "всушност ќе беше пред се православниот дел, т.е. Србија, Бугарија и Македонија. Тоа ќе имаше повеќе смисол, во културно-историски-религијски смисол, Византија, турска окупација, православие, слични јазици итн. Албанците , Грците, и Турците немаа толку да се курчат (како према кој, if you catch my drift)
 
D

Deleted member 12196

Гостин
Врз основа на што е "ispravna i dalekovida odluka"? Речиси да нема Срби во Хрватска, Хрвати и Бошњаци не сакаат да имаат ништо со вас, без разлика на истиот јазик. Како е тоа добар исход? Воколку нпр Српскиот имаше поголема тежина на југоисточните диалекти, кој знае,
"Југославија "всушност ќе беше пред се православниот дел, т.е. Србија, Бугарија и Македонија. Тоа ќе имаше повеќе смисол, во културно-историски-религијски смисол, Византија, турска окупација, православие, слични јазици итн. Албанците , Грците, и Турците немаа толку да се курчат (како према кој, if you catch my drift)
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
 
Член од
23 ноември 2011
Мислења
14.322
Поени од реакции
32.864
Па Хрват бил, очекувано е дека ја избрал Истра.
 
Член од
16 декември 2009
Мислења
1.324
Поени од реакции
1.167
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
Тито не бил ни блиску таков фактор да може тоа да го избира.
Тито можел да бира дали ќе биде сталинов сојузник.
Тој го рекол историското НЕ (на што ние бевме толку горди)и тука завршила секоја приказна за Егеј и Пирин.
Награда за тоа НЕ следела од Америка со давање на некое парче од Италија.
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Врз основа на што е "ispravna i dalekovida odluka"? Речиси да нема Срби во Хрватска, Хрвати и Бошњаци не сакаат да имаат ништо со вас, без разлика на истиот јазик. Како е тоа добар исход? Воколку нпр Српскиот имаше поголема тежина на југоисточните диалекти, кој знае,
"Југославија "всушност ќе беше пред се православниот дел, т.е. Србија, Бугарија и Македонија. Тоа ќе имаше повеќе смисол, во културно-историски-религијски смисол, Византија, турска окупација, православие, слични јазици итн. Албанците , Грците, и Турците немаа толку да се курчат (како према кој, if you catch my drift)
Posmatraš stvari crno-belo. Čuj Hrvati i Bošnjaci neće da imaju ništa sa nama? Pa šta bi to trebalo da imaju i ko ih tera. Ja i jesam za razilaženje ali to ne opovrgava činjenicu da govorimo potpuno istim jezikom. Konkretno ti Bošnjaci malo malo dolaze zbog posla, više mogućnosti i boljeg života u Beograd. Ne znam nikog da se iz Srbije preselio u Federaciju, a par ljudi znam koji su otišli iz Srbije u Srpsku republiku i to konkretno u Bijeljinu, Trebinje i Banja Luku iako je pravilo obrnuto. Sasvim dovoljno i sad sarađujemo. Srba nema u Hrvatskoj u broju kao pre zato što govorimo istim jezikom ili zbog genocida, koncetracionih logora, jama i etničkog čišćenja u Drugom svetskom ratu i dogovorenog rata 1991-1995? A i ti Srbi što su izbegli iz RSK-a u Srbiji su se većinski i planski naselili u etnički mešovitim mestima na severu i severozapadu Srbije i time debelo podigli broj Srba i dali nam značajan demografski špric. Gde su Bošnjaci u Srpskoj? Gde su Hrvati u Posavini? Nestali zbog istog jezika ili? Pa koliko su samo ratovali Hrvati i Bošnjaci jedni protiv drugih u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini. Jugoslaviju većina Srba ne želi i ne pati za njom. Šta više, emocije su prilično strastveno negativne naročito prema komunjarskoj Jugi naročito kod omladine. Hvala Bogu pa se raspala. Na kraju su Srbi i Srbija prilično dobro prošli jer Srbi sad dejure imaju 49% Bosne i Hercegovine, a defakto 60% (kada uključiš sprske opštine u federaciji Glamoč, Grahovo, Petrovac i Drvar), država u državi u punom smislu. Pogledaj u Crnoj Gori kako raste broj Srba iz popisa u popis, gotovo eksponencijalno u odnosu na komunističku eru kada je zvanično bilo samo 4-5% Srba u Crnoj Gori, a sada je etničkih Srba jedna trećina i srpskim jezikom govori 70% ukupnog stanovništa Crne Gore (ovih ostalih 30% su uglavnom manjine) jer se budi srpska svest. Pogledaj samo litije u tako maloj državi koliko su masovne i to u svim mestima. U Srbiji ne mogu da zamislim tako nešto kao što su litije u Crnoj Gori. Srbi u Srbiji su "najumrtvljeniji", naročito u Beogradu.
Što se tiče izabiranja istočnohercegovačkog i vojvođansko-šumadijskog dijalekta za standard srpskog jezika, ne znam samo kako mislite da bi moglo i bilo pametnije drugačije. Da se izabere neki dijalekat iz Pčinje ili Toplice koji ne govori prirodno ni pola miliona Srba? Srba južno od današnje srpsko-makedonske granice (Preševa i Tabanovaca) teško da ima više od 50 000. Beznačajan broj. I to se desilo upravo zbog tih Turaka koje spominješ. Kako su okupirali deo po deo Srbije do 1459. godine, Srbi su bežali od turske okupacije na sever i zapad, često i organizovanim masovnim seobama. To je ispraznilo jug. Spominjete Bugare, ne znam uopšte kako vam to može pasti na pamet ako poznajete srpsku stvar i istoriju. Pa nama su Bugari 10 puta veći krvnici kroz istoriju bili od Hrvata. Sa Hrvatima do 20. veka problema nismo imali, šta više. Sa Bugarima se koljemo od ranog srednjeg veka pa do Drugog svetskog rata. Bukvalno niste mogli izabrati goru naciju za pravljenje savezništva sa Srbima i Srbijom od Bugara i Bugarske. Većina Srba nema pozitivne, čak ni neutralne, stavove o Bugarima. Vizantija je bila neprijatelj i jedno vreme okupator srednjovekovne Srbije. Koliko je samo desetina hiljada ljudi poginulo u srpsko-vizantijskim ratovima. Vizantija je bila okupator kao i Turci što su bili. Srba u Bugarskoj zvanično nema ni 1000 i zaista ne znam kakva ludost bi bila praviti državu sa njima i na kakvim to osnovama. Maksimum što može to je kvadriterala nazvana Krajovska grupa i to fino funkcioniše. Saradnja da, prijateljstvo ne. Bugari nam jesu blizak i sličan narod ali im ne verujemo i ne smatramo ih za prijateljski i dobronameran narod kao ni oni nas, barem ne do sad. Tako će, mislim, i ostati što ne znači da ne treba sarađivati gde se interesi poklapaju, a ima mnogo takvih stvari. Pre bismo mogli, i to mnogo pre, da pravimo zajedničku državu sa Rumunima nego sa Bugarima.

https://en.wikipedia.org/wiki/Craiova_Group Nastala po ugledu na Višegradsku grupu.
 
Последно уредено:
D

Deleted member 12196

Гостин
Тито не бил ни блиску таков фактор да може тоа да го избира.
Тито можел да бира дали ќе биде сталинов сојузник.
Тој го рекол историското НЕ (на што ние бевме толку горди)и тука завршила секоја приказна за Егеј и Пирин.
Награда за тоа НЕ следела од Америка со давање на некое парче од Италија.
Баш можел да бира!
Тоа му било понудено, негово било да избере.
 
Член од
28 април 2020
Мислења
237
Поени од реакции
321
Posmatraš stvari crno-belo. Čuj Hrvati i Bošnjaci neće da imaju ništa sa nama? Pa šta bi to trebalo da imaju i ko ih tera. Ja i jesam za razilaženje ali to ne opovrgava činjenicu da govorimo potpuno istim jezikom. Konkretno ti Bošnjaci malo malo dolaze zbog posla, više mogućnosti i boljeg života u Beograd. Ne znam nikog da se iz Srbije preselio u Federaciju, a par ljudi znam koji su otišli iz Srbije u Srpsku republiku i to konkretno u Bijeljinu, Trebinje i Banja Luku iako je pravilo obrnuto. Sasvim dovoljno i sad sarađujemo. Srba nema u Hrvatskoj u broju kao pre zato što govorimo istim jezikom ili zbog genocida, koncetracionih logora, jama i etničkog čišćenja u Drugom svetskom ratu i dogovorenog rata 1991-1995? A i ti Srbi što su izbegli iz RSK-a u Srbiji su se većinski i planski naselili u etnički mešovitim mestima na severu i severozapadu Srbije i time debelo podigli broj Srba i dali nam značajan demografski špric. Gde su Bošnjaci u Srpskoj? Gde su Hrvati u Posavini? Nestali zbog istog jezika ili? Pa koliko su samo ratovali Hrvati i Bošnjaci jedni protiv drugih u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini. Jugoslaviju većina Srba ne želi i ne pati za njom. Šta više, emocije su prilično strastveno negativne naročito prema komunjarskoj Jugi naročito kod omladine. Hvala Bogu pa se raspala. Na kraju su Srbi i Srbija prilično dobro prošli jer Srbi sad dejure imaju 49% Bosne i Hercegovine, a defakto 60% (kada uključiš sprske opštine u federaciji Glamoč, Grahovo, Petrovac i Drvar), država u državi u punom smislu. Pogledaj u Crnoj Gori kako raste broj Srba iz popisa u popis, gotovo eksponencijalno u odnosu na komunističku eru kada je zvanično bilo samo 4-5% Srba u Crnoj Gori, a sada je etničkih Srba jedna trećina i srpskim jezikom govori 70% ukupnog stanovništa Crne Gore (ovih ostalih 30% su uglavnom manjine) jer se budi srpska svest. Pogledaj samo litije u tako maloj državi koliko su masovne i to u svim mestima. U Srbiji ne mogu da zamislim tako nešto kao što su litije u Crnoj Gori. Srbi u Srbiji su "najumrtvljeniji", naročito u Beogradu.
Što se tiče izabiranja istočnohercegovačkog i vojvođansko-šumadijskog dijalekta za standard srpskog jezika, ne znam samo kako mislite da bi moglo i bilo pametnije drugačije. Da se izabere neki dijalekat iz Pčinje ili Toplice koji ne govori prirodno ni pola miliona Srba? Srba južno od današnje srpsko-makedonske granice (Preševa i Tabanovaca) teško da ima više od 50 000. Beznačajan broj. I to se desilo upravo zbog tih Turaka koje spominješ. Kako su okupirali deo po deo Srbije do 1459. godine, Srbi su bežali od turske okupacije na sever i zapad, često i organizovanim masovnim seobama. To je ispraznilo jug. Spominjete Bugare, ne znam uopšte kako vam to može pasti na pamet ako poznajete srpsku stvar i istoriju. Pa nama su Bugari 10 puta veći krvnici kroz istoriju bili od Hrvata. Sa Hrvatima do 20. veka problema nismo imali, šta više. Sa Bugarima se koljemo od ranog srednjeg veka pa do Drugog svetskog rata. Bukvalno niste mogli izabrati goru naciju za pravljenje savezništva sa Srbima i Srbijom od Bugara i Bugarske. Većina Srba nema pozitivne, čak ni neutralne, stavove o Bugarima. Vizantija je bila neprijatelj i jedno vreme okupator srednjovekovne Srbije. Koliko je samo desetina hiljada ljudi poginulo u srpsko-vizantijskim ratovima. Vizantija je bila okupator kao i Turci što su bili. Srba u Bugarskoj zvanično nema ni 1000 i zaista ne znam kakva ludost bi bila praviti državu sa njima i na kakvim to osnovama. Maksimum što može to je kvadriterala nazvana Krajovska grupa i to fino funkcioniše. Saradnja da, prijateljstvo ne. Bugari nam jesu blizak i sličan narod ali im ne verujemo i ne smatramo ih za prijateljski i dobronameran narod kao ni oni nas, barem ne do sad. Tako će, mislim, i ostati što ne znači da ne treba sarađivati gde se interesi poklapaju, a ima mnogo takvih stvari. Pre bismo mogli, i to mnogo pre, da pravimo zajedničku državu sa Rumunima nego sa Bugarima.

https://en.wikipedia.org/wiki/Craiova_Group Nastala po ugledu na Višegradsku grupu.
A i ti Srbi iz pčinjske i topličke oblasti su svi mahom poreklom iz Hercegovine i Crne Gore.
 
Член од
8 мај 2013
Мислења
11.885
Поени од реакции
36.939
Тито во 1945 имал можност да бира:
Цела Македонија (заедно со Егеј и Пирин) и Бугарија, ама на запад од Дрина да не помислува или поранешната Југославија плус Истра со Трст. Тој го избрал второто.
Никогаш не му бил понуден таков избор на Тито. Грција била од страна на сојузниците и во тоа време во Солун и Егејска Македонија се стационирани илјадници сојузнички војници. Работата со Бугарија да влезе во Југославија пропаѓа поради историското НЕ на Сталин.

Имаше објаснување и од наши историчари дека тоа сценарио не било можно од причина што Грција била сојузник и стратешки партнер на земјите од Антантата.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom