Ќе се полага државен испит во 2-ра и 4-та година (Студентски пленум)

  • Креатор на темата Атомската мравка
  • Време на започнување

da_be_man

Entropy
Член од
17 октомври 2005
Мислења
628
Поени од реакции
126
Абе како да ви ставиме у глава?Значи 90 посто од темава сме студенти и СИТЕ викаме дека треба реформи,ама буквално сите и свесни сме и ние и професорите.Ама коа си имаш работа со неписмена влада,собрание( иста багра се и другите) и кога они ти викаат ваа глупост ќе го подобри образованието,ти се креваат живците.

Значи сумирано: НИ СЕ УЧИ,САКАМЕ РЕФОРМИ АМА НЕ САКАМЕ ДРЖАВЕН ИСПИТ.
pravilno e da barate ama sami da barate. Ne gi vlecete i ostavajte da ve vlecat "profesorite". Tie si pratat svoi interesi (profitabilni i statusni pred se). Ne barajte da ve vlecat za nos profesori koi se del od politikata a ne naukata...sto vo Makedonijaza za zal e sluchaj kako vo nikoja dr. drzava.

Profesorite, kako del od zlatnata tradicionalna trojka vo MK (advokati, profesori i doktori) se zashtiten vid od nekoe vreme. Deka e taka se gleda kvalitetot na kadarot koj izleze od makedonskite fakulteti vo poslednive 20 god. Profesorite za zal si se istite od toa vreme.

Za da ima reformi smenata na profesorite (so iskluchok na poedincite) e edna od najglavnite tochki a ne tie da diktiraat pravila. Reformata treba da bide proces. Na pr. isprati gi najnadeznite na doktorat i habilitacija vo stranstvo i vrati gi posle toa kako direktna i itna zamena so starite politicki oboeni.

Tie profesori kje mozat da predlozat reformi ne deneshnive.
 
Последно уредено:

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
Значи ти бараш се она што беше пред реформите, освен делот практиканти со занает за кој нема услови во мкд.

И немаше завршен испит туку беше дупли писмен и усмен дел.

Останува на крај прашањето ќе прекине ли некој да го реформира образованието?
Па нормално дека го барам тоа. Не треба да се менува процедурата која функционира во цел свет. Тоа е влезно-излезна административна процедура. Зошто да реформираш нешто кое е доволно етаблирано со години и социјално прифатено? Единствено се реформира начинот на кој се предава знаењето, градење на вештините, алатките за работа. А тоа се менува и налага внатре во образовните институции. Има мал милион начини како да се оптимизира, усоврши, да се воведе разновидност во начинот на достигнување до крајната цел (дипломирање/магистрирање). Ама тоа не треба да се случува насила и од надвор. Но, каков калакурник е внатре во образовните институции, не ми се коментира.

Новината за практичните и применетите високи школи се и те како потребни за една економија затоа што произведуваат квалификуван кадар кој е спремен да се нурне во економијата после работа. Ако еден човек интелектуалец не се реализира во првите неколку години од завршувањето на образованието, тој човек губи знаење, ритам, работни навики, професионално искуство. После таков временски период едноставно не може од него да се очекува нешто ново, или квалитетно.

Едит:
Накратко. Јас не би одел со реформи во начинот на администрација на влезот и излезот на студентите. Јас би одел на реформи во научно-наставниот процес внатре во самите високообразовни институции.

[DOUBLEPOST=1419849434][/DOUBLEPOST]
Зошто? Затоа што ако се воведат приемни, средношколците ќе излезат на бунт.
Квотите? Без да го растегаш како локум, треба ниски квоти пропратени со приемни испити. Не знам кој како и што ќе ги дефинира. Тоа е веќе технички аспект на имплементација на правилата. Затоа што во овој момент има околу 60 000 невработени високообразовани во Македонија. (Сметај дека власта има доволно невработени да ги неутрализира овие што протестираат и нема да полагаат државен во знак на протест).

За штрајкот, или штоидае, едноставно се бунтувате, не го окарактеризирам како нешто. Синтакса е во прашање, немам намера да го девалвирам по некаква основа.

За научната дејност на универзитетите, колку е крива државата, толку се криви и ректоратите на универзитетите во Македонија. Ама тоа е друга приказна.
 
Последно уредено:

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
Приемен да, но без матура, која реално гледано е бесмислена ствар.
Матурата си е завршен испит за тој степен на образование. Факултетот е нов циклус на образование. Гледајќи ја ситуацијата во Македонија, јас би одел со два посебни испита. Во многу држави е еден. Да. Ама во многу држави се 2 (првиот за излезен од средно, вториот за влез во високо). Различни држави, различни стандарди.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.877
Поени од реакции
12.410
У ствари на сите силни "промени" и "реформи", излегува стариот систем на прием и образование бил подобар...арно велат, доста не реформираа.
 

da_be_man

Entropy
Член од
17 октомври 2005
Мислења
628
Поени од реакции
126
Приемен да, но без матура, која реално гледано е бесмислена ствар.
matura, opsta i strucna bez priemen ama so numerus clausus na odredeni fakulteti taka da ocenkata od matura bide najvazen faktor dali kje te primat ili ne.

Studiite se dobrovolna rabota, sto znaci: tie sto sakaat da studiraat treba da se pokazat i dokazat so predhotnoto obrazovanie. Taka profesorite na fakultet nema da imaat moznost da manipuliraat so rezultatite na priemen ispit.
 

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
У ствари на сите силни "промени" и "реформи", излегува стариот систем на прием и образование бил подобар...арно велат, доста не реформираа.
Лурц, реков и погоре. Глупаво е да реформираш администрациски процедури. Менување на административни процедури не потпаѓаат под реформи. Тие спаѓаат под менување правила. Јас би ги укинал и пријавување на семестар, собирање потписи, итн. Едноставно плаќаш симболична такса за семестар, и си пријавен за новиот. Би ги ставил под една електронска капа целото менаџирање на студентите, предметите и оценките, дирекно сврзани со платформа за електронско учење.

Вистинските реформи се внатре во училницата.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.877
Поени од реакции
12.410
не го поправај ако не е скршено...
Лурц, реков и погоре. Глупаво е да реформираш администрациски процедури. Менување на административни процедури не потпаѓаат под реформи. .
не те сфатив. Приемните испити и другите услови и начини на студирање ги нарекуваш административни процедури или на нешто друго мислиш. Оти добар дел од она што го наброја приемни, завршни...веќе постоеше во минатиот систем на студирање. Проблеми главно настанаа со промените-т.н. реформи.
matura, opsta i strucna bez priemen ama so numerus clausus na odredeni fakulteti taka da ocenkata od matura bide najvazen faktor dali kje te primat ili ne.

Studiite se dobrovolna rabota, sto znaci: tie sto sakaat da studiraat treba da se pokazat i dokazat so predhotnoto obrazovanie. Taka profesorite na fakultet nema da imaat moznost da manipuliraat so rezultatite na priemen ispit.
дали ќе ме удостоиш со одговори -кој факултет си завршил таму, со колку партиципација, дали си имал приемен и со кое средно школо си примен, дали сте имале ектс систем, колку екстерни испити сте имале, колку семестри вкупно и на колку сте полагале, од што се составени, усмено или писмено и пред кого сте полагале, што се случило со резултатите од тие испити, за што се користеле...
 
Последно уредено:

leandra

Модератор
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.641
Поени од реакции
38.562
Па нормално дека го барам тоа. Не треба да е менува процедурата која функционира во цел свет. Тоа е влезно-излезна административна процедура. Зошто да реформираш нешто кое е доволно етаблирано со години и социјално прифатено? Единствено се реформира начинот на кој се предава знаењето, градење на вештините, алатките за работа. А тоа се менува и налага внатре во образовните институции. Има мал милион начини како да се оптимизира, усоврши, да се воведе разновидност во начинот на достигнување до крајната цел (дипломирање/магистрирање). Ама тоа не треба да се случува насила и од надвор. Но, каков калакурник е внатре во образовните институции, не ми се коментира.

Новината за практичните и применетите високи школи се и те како потребни за една економија затоа што произведуваат квалификуван кадар кој е спремен да се нурне во економијата после работа. Ако еден човек интелектуалец не се реализира во првите неколку години од завршувањето на образованието, тој човек губи знаење, ритам, работни навики, професионално искуство. После таков временски период едноставно не може од него да се очекува нешто ново, или квалитетно.

Значи не бараш реформи, туку ги бараш парите за реформи потрошени изминативе 15 години? Бидејќи првиот бран на реформи удри во 2000/2001 година кога од приемни на некои факултети премина во партиципација со 250 марки.

На секој му е јасно дека е потребно менување на некои стари и тешки навики кои го гушат образованието, пред се мислам на непотизмот во вработување (за пример секогаш го земам ФТУ Охрид кој се нарекува фамилијарен факултет, фамилија Речкоски дала дури четворица свои членови од фамилија за професори брат и сестра и нивните синови, веројатно сега е пораснат и некој асистент). Книгите од кои се студира, начинот на предавања, односот на професор - студент, мито, администрација на факултети па дури и чистачките на факултетите се поглавни од студентите. Тоа не е откривање на топла вода и тоа никој не го спори на темава, зошто е зборено зборено со години и години.

Најлошо од се е големиот јаз кој се создава помеѓу теоретскиот дел и практичниот дел. Она што е кристално јасно е што теоријата нема многу голема примена во пракса, бидејќи ни е еден закон во Македонија во било која струка не важи. Излегуваш на пазар на труд и токму таму треба да биде селекцијата на кадри кои системот ги пропуштил. Бидејќи да се разбереме неможе никој да го искорени врска системот. Што се случува кај нас? Чекај што е тоа пазар на труд, каде е економијата и системот на државата? Значи нема никаков систем надвор од образовниот и кој е крив за тоа професорите?

Ајде нека има првите 2 години теорија, а вторите 2 практична настава ама каде? Каде ќе ги носиме студентиве да работат менаџмент нели за тоа ги образуваме со додипломски и магистерски студии? Во Дрекс на линија? Смешки.
Кога веќе неможеме да им ги обезбедиме тие позиции, зошто средните стручни школи не ги насочиме во таа практична работа за да го намалиме притисокот во факултетите? Или факултет во секое село беше избрзана реформа и сега се каеме. Или избрзана реформа беше укинување на приемни испити? Укинување на квоти? Токму тоа е целта на протестите- стоп за ужасните реформи. Ајде заедно да направиме подобро образование. Застанете доста реформиравте. Велиш тоа не потекнало од професорите еве и они се сега разбудени и спремни за реформа, нека се искористи периодов нека се направи нешто паметно за идните генерации да не ги погрешиме. Сигурно професорите кои се на листа се барем 5 пати попаменти од оние кој не водат. Зошто да не им се даде можност да видиме како они ќе реформираат, владава досега падна на секој испит.
 

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
Како прво и најважно,немаме книги,учам од книги 1982,а секоја наука напредува на годишно ниво а за 25 години да не зборувам,а другото подоцна,полагам од 12.
Да, го забораив тоа, Кемба кажа. Книги бре чоек. На медицински од српско-хрватски учат од шеес-друга, па и на други факултети. Плус и што е со цената на некои учебници? Факинг 2000 денари за учебник Менаџмент на Економски?! Мада, тоа професорите сносат голем дел од кривицата. Негде се океј цените.
Без било каква маска и глуматарење, можам да кажам дека имав чест што ми беше професор, навистина одличен предавач, со големо знаење во неговата област.
Ова е една од каузите за кои вреди да се протестира. Како што реков пред една седмица, има доволно нешта за кои би се протестирало континуирано. Ама зошто не се протестира тоа е друга работа.
 
C

cige

Гостин
Најжално во целава ситуација е што има студенти со заслужени оцени што го поддржуваат пленумот
 

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
Лурц, за мене е техничко-административна работа самиот чин некој да се запише и самиот чин да заврши факултет. Едниот се дефинира со приемен испит, другиот со излезен испит (ова ги сумира разновидните класи на државни, екстерни, клучни квалификации, итн.).
За успешно исполнување на првиот чин е задолжено средното образование. За успешно исполнување на вториот чин е задолжено високото образование. Внатрешните реформи во двата различни типови на образование за подобрување на наставно научниот процес во комбинација со интелектот на самата индивидуа треба да доведат до успешно исполнување на двата чина. Квотите се само дополнителен механизам да ја контролираат инфлацијата на дипломи.

Болдираното е клучното, од кое сите бегаат како ѓавол од темјан. :)[DOUBLEPOST=1419851922][/DOUBLEPOST]
Нормално дека не барам реформи од административен карактер. Тоа е само измислица за привидно подобрување. Ако промениш некоја процедура, не значи дека си ја оптимизирал или реформирал. Тоа значи дека во најдобар случај си ја променил, и може само да се надеваш дека во најдобар случај ќе биде исто толку ефективна како и старата. Во најдобар случај. Ама во пракса не е секогаш така.
Со парите потрошени во реформи на процедури, можеа да го поедностават административниот товар врз студентите. Да ги стават под една капа сите ресурси од сите библиотеки (дигитализирана форма) за лесен достап до материјали на студентите, да воведат еден куп начини за предавање, истражување, практична работа со самите студенти, итн.

Накратко, треба да го променат и усовршат начинот како се создава здрав ’рбет на едно општество. А за тоа сите имаме кривица. Инаку, дај Боже да се разбудени сите.
 
Последно уредено:

da_be_man

Entropy
Член од
17 октомври 2005
Мислења
628
Поени од реакции
126
дали ќе ме удостоиш со одговори -кој факултет си завршил таму, со колку партиципација, дали си имал приемен и со кое средно школо си примен, дали сте имале ектс систем, колку екстерни испити сте имале, од што се составени, усмено или писмено и пред кого сте полагале, што се случило со резултатите од тие испити, за што се користеле...
zavrshiv fizikalna hemija. Participacija beshe 145 evra po semestar i vkluchuvashe benefiti pri gradskiot prevoz vo krug od 90km (reonot na lokalnata prevozna firma) i osiguranje na fakultetot (na pr. vo sluchaj ako pri nekoj eksperiment se sluchi neshto)

eksternite ispiti se vikaa pred-diplomski, na krajot od vtorata godina koga kje se soberat site potvrdi za polozeni ispiti, pominati praktichni raboti i seminari. Od dve grupi na predmeti (od prilika po 5 predmeti po grupa) birash po 2 predmenti. Rokot na polaganje na ovie usni ispiti e najkasno 6 meseci posle poslednata potvrda (Matematika kaj mene).

preddiplomskite ispiti se usni i traat okolu 45 min. Imash edno belo livce pred tebe i molivce bez konkretna tema tuku materijalot koj si go uchel do togash.

Pred tebe sedi profesorot koj ti postavuva prashanja do nego sedi zapisnik od ispitna komisija (treto lice), koj gi dokumentira prashanjata. Na kraj kje ti rechat dobro izleguvaj sega nie da se konsultirame. posle 10tina minuti te vikaat i ti go soopshtuvaat rezultatot.

Diplomskite ispiti se na isti nachin samo se so daden vremenski rok od prviot do posledniot ispit ne smeat povekje od 10 rabotni denovi da pominat. Birash od grupi ama so tezinskata tochka kako moralen predment bidejki toa ti e smerot. Prviot ispit vo ponedelnik, vtoriot vo cetvrtok i taka slednata nedela.

Materijalot e od celite studii...prashanja ne znaesh koi kje dojdat. Od prilika po predmet material od po 3000 stranici (koga bi go stavil vo knigi).

Ako ne gi polozish ovie ispiti, isto vazi za preddiplomskite ne mozesh da prodolzish. Imash pravo ednash da gi poftorish. Posle diplomskite mozesh da pochnes so diplomskata rabota koja e proekt od okolu 6 meseci...prvo praktichen pa potoa teoretski del, pushuvanje na samata.

Ja branish pred dva profesora i pak edno lice od nadvor (taka narechena ispitna komisija).

Eden od profesorite e i tvojot koj te prati pri samata rabota.

literatura; so skriptite koi gi dobivash so sekoe predavanje imash predlozena literatura koja mozesh ama nemorash da ja koristitsh. Generalno profesorite ne gi interesira od koja kniga si uchel i dali si kupil ili si spiel vo biblioteka za da uchish.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.877
Поени од реакции
12.410
Лурц, за мене е техничко-административна работа самиот чин некој да се запише и самиот чин да заврши факултет. Едниот се дефинира со приемен испит, другиот со излезен испит (ова ги сумира разновидните класи на државни, екстерни, клучни квалификации, итн.).
За успешно исполнување на првиот чин е задолжено средното образование. За успешно исполнување на вториот чин е задолжено високото образование. Внатрешните реформи во двата различни типови на образование за подобрување на наставно научниот процес во комбинација со интелектот на самата индивидуа треба да доведат до успешно исполнување на двата чина. Квотите се само дополнителен механизам да ја контролираат инфлацијата на дипломи.

Болдираното е клучното, од кое сите бегаат како ѓавол од темјан. :)
Хм, ако добро се сеќавам ти ги спомена запишувањето и завршувањето и испитите како алтернатива на реформите, овде.
И не само јас што не се сложувам дека е тоа само шминка или техничко административна работа, туку гледам и другите, но и добар дел од професорската фела не се сложува со тебе. Дури и праксата покажува дека (доколку навистина) ако образованието оди во надолна линија (макар што досега не видов ниедна анализа, каде во кој сегмент), тоа се случува откако се изменија овие техничко административни мерки, во спрега со уште неколку. Значи тие и не се обични технички мерки.
Овде не зборуваме за реформи туку за некоиси 2 испити кои се скрапирани од целиот систем во други држави. Истото досега се покажало како неуспешно. Впрочем ај да направам паралела-кои се резултатите од екстерните во средните? Освен исплашени професори, деца под стрес, бес и гнев кое е системското решение се презема од МОН?
 

Благоев

The Spartan General
Член од
8 јануари 2014
Мислења
1.357
Поени од реакции
2.087
Лурц, не разбирам што сакаш да кажеш, што сум спомнал за реформи. Да, таму реков кои нешта (ајде нека бидат реформи) би ги спровел во Македонија. Овој пост на кој што си ме цитирал е само дообјаснување што би биле во идеален случај, ако се спроведе првата и последната точка од тоа што си го ставил во линкот од мојот. Исто, не реков дека не треба да се воведат реформи (промени) во самиот образовен процес во образовните институции во тој или субсеквентните постови.

Инаку, никаде не се скрапирани или отфрлени приемните и завршните испити. Иако професорите во Македонија велат дека е така. Ова ти го зборувам од искуство (за прв и последен пат во оваа тема).
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

На врв Bottom