Zoshto???
Zoshto zivotot e tolku surov???
Zoshto minuvam niz seto ova???
Dali jas sum vinovna za se sho mi se slucuva vo momentot???
Koga ke pogledam zad sebe dlaboko vo minatoto gledam samo edno srekjno devojce koe bezgrizno si igrashe, trcashe, se smeeshe. Devojcheto koe ne znaeshe za negativata, za bolkata. Toa beshe ispolneto so ljubov I srekja. Radost. Ahh taa detska radost. Neshto sho go ispolnuva sekoj eden covek. Detskata radost I smea. Toa beshe malo I skromno devojche. Nikogas ne barashe mnogu. Beshe zadovolno so se shto I nudeshe zivotot, so toa shto go imashe I toa shto mozese da I go ovozmozat nejzinite roditeli. Iako imashe dosta igracki nejzinata najomilena igra I beshe igrata vo kalta. Uzivashe dodeka sedeshe na pesokta i neumorno pravejkji figuri od kalta. Isto taka mnogu sakase da cita I pishuva. Koga trgna v ucilishte samo taa znaeshe da cita I pishuva. Godinite I minuvaa brzo no ubavo. Imashe dosta drugarki, no samo edna vistinska. Nejzinite roditeli bea gordi na nea. Beshe dobro devojce I dobra ucenicka. Ushte od mala ja naucija da ne se srame od toa shto e. Koga napolni 10 godini taa pocna da ja svakja smislata na zivotot. Imashe samo edna zelba. Da ne bide kako drugite. Uspea. Taa imashe sovoj hobija I interesi. Nikogash ne go praveshe toa shto go pravat drugite devojcinja na nejzina vozrast. Najmnogu od se sakase da bide srekjna. Uspea I vo toa. Uspea da go ispolni nejziniot zivot so se shto ja pravi srekjna. Nesakase mnogu. So tek na vreme vo nea se rodi mal umetnik. Prva ljubov I beshe crtanjeto. Sekoj sloboden moment go mineshe so molivot I blokot. Obozavase da crta sama vo sobata slushajkji tivka muzika. Pocna so slobodni crtezi potoa premina vo grafiti. Sekoja crta ostavena od nea beshe srekja. Potoa minekji denovi I meseci taa vo sebe pronajde umetnik. Sloboden um. Svoeto mislenje go pishuvashe na bel list. Sekoj nejzin tazen ili srekjen moment go pisheshe na list I go cuvashe samo za nea. Beshe roden umetnik.
Taka minea godinite. Taa porasna. Stana devojche koe e spremno da odlucuva samo za sebe. Pa zatoa shto misleshe deka e dosta golema dozvoli ljubvta da ja nadvaldee. No toa ne beshe ljubov kon pishenjeto, crtanjeto ili pak muzikata. Toa beshe ljubov kon sprotivniot pol. Neshto za koe ni samata ne veruvashe. Od pocetokot izgledashe se mnogu ubavo. Se osekjase kako na sedmo nebo. Prv pat vo zivotot oseti peperutki vo nejziniot stomak. Misleshe deka beshe spremna da odi na povekje iako site I vikaa da se povlece, deka e seushte mala. Taa ne gi slushashe. Samovolno prodolzi. Taa vekje beshe luda po nego. Mu veruvashe mnogu. Ne ni pomisluvashe shto se moze da se sluci eden den. Pomina godina. Tie seushte bea zaedno. Sega kako pozrela licnot pocna podobro da razmisluva. Go gledashe od sekoj mozen aspekt, no beshe kasno. Beshe kasno da se otkaze od toa shto go zapocna. Prodolzi. No togash za prv pat vo nejziniot zivot oseti bolka. No ne obicna bolka, ljubovna bolka. Za prv pat niz nejzinite obrazi se proleea nekolki kapki solzi. Beshe skrshena. Neznaeshe shto da pravi. Nemashe sila da prodolzi ponatamu , no ne mozese ni da se otkaze od nego. Go sakase. Go sakase premnogu. Toj neznaeshe dali svesno ili nesvesno ja povreduvashe. No ne znaeshe ni dali e svesen za toa kolku taa pati. Taa pati, a toj a ostavi. Ja ostavi bez da se zavrte nazad I da pogledne, da vide dali taa e dobro, dali place, dali se smee. No taa ne se otkazuvashe. Taa prodolzuvashe so nadezda deka eden den ke bidat pak zaedno. Site bea do nea so nadez deka ke I pomognat da go zaboravi I da prodolzi ponatamu, no taa ne se otkazuvashe. Pominuvashe mnogu neprospani nokji, a koga sonceto ke se pojaveshe taa ocekuvashe negov povik ili poraka. No, nego go nemashe. Placeshe. No dojde denot koga taa se nasmea. Denot koga tie dvajca se smirija. Iako znaeshe deka pak ke bide kako porano taa se smeeshe. Beshe najsrekjnoto devojce na zemjata. Nasmevkata nikako ne I se simnuvashe od lice. Go cekase sekoj nov den so netrpenie za da go vidi. Taka minuvaa godini. Tie bea najsrekjni. Izgledashe kako nishto da ne se slucilo. No ete. Nabrgu dojde povtorno toj koben den. Denot koga solzite povtoro se pojavia na toa malo nesrekjno devojche. Povtorno beshe otfrlena od nego. Od nejzinata vechna ljubov. Boleshe. Boleshe da ja gledash takva. No , toj beshe laden. Toj ne sakase ni da misli na nea. Nitu pak za nea. Nejzinoto zdravje se vloshuvashe nekoj den. No, zoshto? Dali zatoa shto taa sakase taka?? Ili pak zatoa shto beshe premnogu tazna I mnogu povredena?? Dali zatoa shto so mesheci placeshe, ili pak zaradi nevozvratenata ljubov??? Ahh taa ljubov. Zoshto toa da I se slucuva samo nea. Zarem taa ne zasluzuva ubav den kako shto gi imashe dodeka beshe mala. Zoshto vekje ne se smee I ne se raduva. Dali zatoa shto toj nea ne I veruva ii ne saka da ja usrekji?? Koga bi mozel da ja svati. Da dojde I da ja pregrne. Da I kaze deka samo nea ja saka I da ne taguva, zatoa shto site negovi greshki taa mu gi oprosti I beshe samo taa so nego koga mu beshe najteshko. No toa beshe samo kopnez. Taka I ostana….
Minuvaa denovi, meseci, godini…
Taa placheshe, toj uzivashe…
No dojde denot koga se se smenii…
Dali toj pomislil na toa pred da ja povredi…
Dali pomislis shto moze da se sluci so nea ako ja ostavi…
Sigurno ne…
Ako toj pomislil na nea I na toa shto ke se sluci so nea dokolku go napravi toj cekor, veruvam deka ako vistinski ja sakal nikogash nemase da go napravi toa…
No, koj bi znael…
Dojde denot…Toj strashen, tezok, namurten den. Denot koj nikoj ne bi go posakal. Taa lezese na krevetot polu svesna. Doktorite vleguvaat I izgleguvaat od sobata. Naednash srceto pocna brzo da I cuka. Doktorite se ispashija. Togash vo sobata vleze toj. Toj koj nikoj ne bi go ocekuval. Taa go pogledna. Ladna solza potece niz nejziniot obraz. Nezno mu se nasmvna. Sedna do nea. Ja fati za rakata. Pocna da place. Pa tivko pocna da zboruva.
“Izvini. Izvini za se. Izvini shto zaminav. Zaminav bez da pomislam na tebe. Ne bev svesen kolku me sakas. Ni jas tebe kolku te sakam. Koga se vrativ za da te pobaram I za da ti se izvinam ocekuvav da te pronajdam srekjna nekade so nekoj shto te zasluzuva. No, jas te pronajdiv tuka…zoshto??? Tolku mnogu li me sakase?? Da znaev deka ova ke se sluci nikogash ne bi zaminal. Nikogash ne bi te ostavil. Ke se srede se znam deka ke bidis dobro…”
Togash taa pocna da se gushe. Srceto prestana da I cuka…Dojde krajot…
“Zoshtoo???? Zoshto me ostavi??? Mislev deka ke bidis dobro…Nemoj…Ne nosete ja…Ostavete me pokraj nea…Jas sum kriv za se…Taa ne go zasluzi ova…jas trebashe da bidam na nejzino mesto…zoshto bash taa???...”
…
Zavrshi…zasvrshi se…
Pomina edna nedela po nejzinata smrt koga toj neocekuvano dobi povik oddoktorite. Mu kazaa deka taa pred da umre ostavila pismo do nego I go stavila vo fiokata.
Togash toj otide. Otide I go zema. Vo nego pishuvashe.
“Ljubov…
Ti reshi da me ostavish. Me ostavi. No samo koga bi znael deka toa tvoe zaminuvanje koshta zivot. Koga bi znael deka jas bez tebe nemozam, deka ke umram dali bi zaminal?? Dali bi me ostavil I koga bi znael deka ke me ubiesh. Ne sakase da bidis dobar so mene iako jas bev predobra. Me ostavi za glupost a jas ti oprotiv se. Ne sakam sega da dolzam. Sam se odluci za toa. Samo sega mislam deka svati kolku jas te sakav deka I koga vikav deka jas bez tebe nemozam I deka eden den ke me nema ti ne mi veruvashe. No samo da znaes. Iako jas ne sum do tebe sekogas sum so tebe. Ke te pazam kako shto te pazev koga bev do tebe. Ti posakuvam se najdobro vo tvojot zivot.
Te sakam
Bebo <3
”
Taka…
Taka zavrshi taa ljubovna prikazna za koja nikoj ne bi veuval…
Taka zamina edna osamena I povredena dusha zaradi ljuvota…
Go zrtvuvashe svojot zivot bez da razmisli ….
Dali toa toj bi go napravil za nea…???
