Dolphin
Pirate of the Caribbean
- Член од
- 3 март 2005
- Мислења
- 1.296
- Поени од реакции
- 57
Отворив посебна тема за ова...
А сега еден муабет за Принц.
Имав девојка, ни беше убаво, не ни раскинавме класично (и двајцата мораше да се отселиме у други држави), ама јас се вратив од Америка. Потоа се слушавме, она си фатила нов дечко, ама викаше дека чека знак од мене за да бидеме заедно. Се видовме неколку пати за викенди, си помиавме супер, ама она бараше да имаме врска на далечина. Супер ми беше со неа, ама и реков дека сме мали за тоа. Кога напунивме 26, и се јавив и и кажав дека сум спремен да идам на годишен одмор со неа, и дека ако ни е таму убаво, дека може да имаме врска. Она ме информира дека неможе да ме чека цел живот мене и дека се мажи у август (муабетот беше јуни). Неколку години мислев дека можно е она да ми биде сопруга, ама кога ми го кажа тоа, иако ми беше тешко малку, не дека не... сфатив дека ЈАС сум направил лоша проценка. И посакав да е среќна.
Е сеа, во ноември (2003 иначе беше) ми се јавува ми плаче дека направила глупост, дека се омажила од страв да не остаре сама, да не ја заебам јас, и пази што ми вика... Јас сега би се развела, само ти кажи... Те молам да се договориме да се видиме. Е, иако ми беше голема љубов, мене сега ми дојде смешно. Ама ептен смешно... И ден денес се јавува. Ама е свесна дека си ја пропушти можноста, колку и да не и беше сигурно со мене!
А сега еден муабет за Принц.
Имав девојка, ни беше убаво, не ни раскинавме класично (и двајцата мораше да се отселиме у други држави), ама јас се вратив од Америка. Потоа се слушавме, она си фатила нов дечко, ама викаше дека чека знак од мене за да бидеме заедно. Се видовме неколку пати за викенди, си помиавме супер, ама она бараше да имаме врска на далечина. Супер ми беше со неа, ама и реков дека сме мали за тоа. Кога напунивме 26, и се јавив и и кажав дека сум спремен да идам на годишен одмор со неа, и дека ако ни е таму убаво, дека може да имаме врска. Она ме информира дека неможе да ме чека цел живот мене и дека се мажи у август (муабетот беше јуни). Неколку години мислев дека можно е она да ми биде сопруга, ама кога ми го кажа тоа, иако ми беше тешко малку, не дека не... сфатив дека ЈАС сум направил лоша проценка. И посакав да е среќна.
Е сеа, во ноември (2003 иначе беше) ми се јавува ми плаче дека направила глупост, дека се омажила од страв да не остаре сама, да не ја заебам јас, и пази што ми вика... Јас сега би се развела, само ти кажи... Те молам да се договориме да се видиме. Е, иако ми беше голема љубов, мене сега ми дојде смешно. Ама ептен смешно... И ден денес се јавува. Ама е свесна дека си ја пропушти можноста, колку и да не и беше сигурно со мене!