„Џабе работи-џабе не седи“ vs „Не излегувам од дома за ХХХХ денари“

  • Креатор на темата Креатор на темата YoucancallmeV
  • Време на започнување Време на започнување

„Џабе работи-џабе не седи“ vs „Не излегувам од дома за ХХХХ денари“

  • Џабе работи-џабе не седи

    Гласови: 57 57,6%
  • Не излегувам од дома за ХХХХ денари

    Гласови: 41 41,4%
  • Немам мислење

    Гласови: 10 10,1%

  • Вкупно гласачи
    99
Вредиш на пазарот само онолку колку што некој во моментот одлучил да те плаќа. Ни помалце, ни повеќе.

Тие приказни јас колку мислам дека вредам и мојот труд, се за по дома муабет. Ако некој проценил дека твојата работа и задачите вредат толку, тогаш е толку. Никој не те тера да прифаќаш помалку од тоа што ти мислиш дека треба, поготово ако си способен за повеќе, тогаш чекај си подобра прилика или работи ја истата привремено. Е сега иам и во блиска фамилија особа што мисли дека за 300 евра ќе бил роб, а тој појма нема од животот, што и да работи во иднина (ако одлучи ем тоа) и тие 300 му се многу.
Во глобала е така, посебно кога почнуваш во некоја фирма на одредена позиција. Работодавачот проценил дека за "тоа и тоа" што ќе го работиш, треба да си платен "толку и толку". Но неретко, знаат да ти ставаат онака спонтано и пополека уште нешто на грбот. Демек "Абе, а можеш ли и ова да го завршиш само. Не е многу, треба само во понеделник и среда", па за месец дена ќе има нешто и во петок, па месец дена после тоа ќе има нешто еднаш месечно само што се прави, итн итн..

И сега, посебно деца и почетници, нормално дека ќе прифатат се, со цел да покажат дека се прилагодливи, учат брзо, бла бла бла.. Арно ама никој не им дава ништо плус за тие нови задачи кои ги работат. Доаѓа момент да збориш за покачување и ти викаат нешто во смисла, толку можеме во моментов, и некои слични глупости. И од тука излегуваат тие фрустрации и муабети "мојот труд вреди повеќе од ова". Пошто толку треба да биде платен некој спроед тоа што му пишува во договор, а не според тоа што уствари го работи. Значи разочарувањето и муабетот се сосема легитимни. Кога даваш нешто, очекуваш да ти се врати.
 
Иначе многу свртивте вие одма со ИКТ секторот тука :D работи за искуство. ОК, ама процентуално на светско, па и МКД ниво колку се тие работници ? Испод 1% ?
 
Иначе многу свртивте вие одма со ИКТ секторот тука :D работи за искуство. ОК, ама процентуално на светско, па и МКД ниво колку се тие работници ? Испод 1% ?
Аа не гине ова и тука! Секаде кај за работа се збори се претвара во муабет за нив! Тренд!
 
Во глобала е така, посебно кога почнуваш во некоја фирма на одредена позиција. Работодавачот проценил дека за "тоа и тоа" што ќе го работиш, треба да си платен "толку и толку". Но неретко, знаат да ти ставаат онака спонтано и пополека уште нешто на грбот. Демек "Абе, а можеш ли и ова да го завршиш само. Не е многу, треба само во понеделник и среда", па за месец дена ќе има нешто и во петок, па месец дена после тоа ќе има нешто еднаш месечно само што се прави, итн итн..

И сега, посебно деца и почетници, нормално дека ќе прифатат се, со цел да покажат дека се прилагодливи, учат брзо, бла бла бла.. Арно ама никој не им дава ништо плус за тие нови задачи кои ги работат. Доаѓа момент да збориш за покачување и ти викаат нешто во смисла, толку можеме во моментов, и некои слични глупости. И од тука излегуваат тие фрустрации и муабети "мојот труд вреди повеќе од ова". Пошто толку треба да биде платен некој спроед тоа што му пишува во договор, а не според тоа што уствари го работи. Значи разочарувањето и муабетот се сосема легитимни. Кога даваш нешто, очекуваш да ти се врати.

Многу јасно. Затоа ако првично почнеш со таа плата и понатаму гледаш дека работиш повеќе за истата, редно е да размислиш дали ќе си бараш нова, подобро платена работа, кога веќе имаш искуство.
Пред се, постот ми беше наменет за почетници, кои немаат искуство со никаква работа, а се испод одредена, нивна замислена сума им е премалку.
 
Значи во МКД твојата блиска особа вреди 300€ , во Африка 200$, во Белгија 2300€.
Везе нема муабетов реално, платите се базирани на ГДПто и економијата на државата во која работиш.
Да, ама и тие 2300 во Белгија ќе ти ги покријат само киријата/сметките и храната, немој да мислиш дека таму ќе возиш кола од 100к евра ако работиш за минималец (за основни работи и таму нема да земаш 2300, а исто ни тука 300, т.е соодносот би бил на 2300 таму околу 450-500 тука).
Пазарот е диригиран од понуда и побарувачка. Ако на пазарот има илјадници како тебе, тогаш лесно си заменлив и ќе се земе оној што за најмал трошок нуди најголема продуктивност.
 
гледано, треба ли да се прифаќа (македонска) минималната плата без оглед на вештини.

Во повеќекето фирми (И скоро што сум бил на интервју на иста позиција во фирма, дечкото си рече Со оглед на твоето 6 годишно искуство + XXX сума ќе добиеш.


Што сакам да кажам неможе некој што нема никакво искуство за X позиција и јас со 6-7 годишно искуство да земаме иста плата.
 
Според мене многу мења како се твоите ситуирани. Како и за све у животот, ако немаш било каков левериџ, ако си очаен, луѓе ќе го искористат тоа. Не е секое искуство добро искуство.

Ја не би сакал пример моите деца да бидат паразити, ама се надевам ќе имам доволно пари да не дозволам да ги дупат у здрав мозок ко ја коа прв пат барав работа. Вака коа ќе размислам, од моја генерација, па и нема некое правило дека тие што седеа дома полошо се снајдоа понатака.
 
Се гледа дека си дете од побогато семејство и не си запознаен со некои работи.
По што се гледа? По тоа што берев праски како средношколец или по тоа што влегов за преквалификација каде ги извршувам само процедуралните обврски?

Треба да се цениш самиот себе, но треба да ги цениш и оние кои ќе те издржуваат ако не работиш.

Не, моето семејство припаѓа на средната класа (средна-средна), сите кои работат се со просечни плати. :)
 
По што се гледа? По тоа што берев праски како средношколец или по тоа што влегов за преквалификација каде ги извршувам само процедуралните обврски?

Треба да се цениш самиот себе, но треба да ги цениш и оние кои ќе те издржуваат ако не работиш.

Не, моето семејство припаѓа на средната класа (средна-средна), сите кои работат се со просечни плати. :)
Тоа мислев кога реков побогато. Не ме сфаќај погрешно, не го реков тоа во негативна смисла, туку едноставно помалку си се среќавал со некои работи и не ги зема во обзир. :D
 
Според мене многу мења како се твоите ситуирани. Како и за све у животот, ако немаш било каков левериџ, ако си очаен, луѓе ќе го искористат тоа. Не е секое искуство добро искуство.

Ја не би сакал пример моите деца да бидат паразити, ама се надевам ќе имам доволно пари да не дозволам да ги дупат у здрав мозок ко ја коа прв пат барав работа. Вака коа ќе размислам, од моја генерација, па и нема некое правило дека тие што седеа дома полошо се снајдоа понатака.

Верувај ми, паметно ке биде да го искусат тоа на своја кожа, барем на краток рок, за да знаат дека светот е брутален и дека не е се мед и млеко. Дур ја работев таа работа од 9000 денари што ја спомнав во претходниот пост, длабоко во себе си ветив дека никогаш во животот нема да дозволам да се вратам на нешто слично.
 
Сега е барем лесно, откако пола луѓе ја напуштија државава....ако си дупе и немаш никакво школо отиди плочкар биди. Ќе фугираш и мешаш лепак година дена и ако ти фаќа црпката ќе почнеш да лепиш за тоа време сам. За две три год. би требало да стигнеш до 40 бона. Плус може и нешто на страна да фатиш и плус има што да работиш на Запад.
 
odlicna tema, i dobro nivo na diskusija do sega.

kje pisam moe viduvanje i iskustvo na temata.

da pretpostavime deka zboruvame za licnost so kakvi-takvi kvalifikacii
(fakultet, sredno strucno, nekoj zanaet, obuka vo barana oblast i slicno)

sekoj so studiral fakultet i zavrsil, i pocnal da raboti vo "svojata struka" e svesen
kolkava e razlikata od toa sto ucel i toa sto treba da raboti.
realno e deka pocetniot period novopeceniot rabotnik ne pridonesuva ni za taa minimalna plata,
tuku e vo period kade treba da se prilagodi na firmata i da si go najde mestoto.

generalno vrabotuvanjeto na mlad kadar e investicija - zatoa i gazdata treba da bide svesen.
za zal, mal del od mkd kompanii gledaat taka na procedurata i/ili se vo moznost za toa.

zatoa kaj mladite vo mkd se stvara eden vid odbivnost kon rabota (mi se slucilo i mene).
ti si ucel fakultet (ili ostanatite obuki so gi nabrojav), si vlozil pari vreme trud, i znaes deka vredis,
a dobivas nekoj minimalec i ne najkorekten odnos, a od druga strana gledas nekoe trajce so osmo-g,
vraboten drzavno, za nisto rabota, mele dobra do odlicna plata.
moe mislenje e deka sistemot kaj nas ja stvara ovaa situacija, i go formira mislenjeto na mladite.

za zal, ne sme mokjna ekonomija i sekoja sporedba so amerika zapadna evropa e samo gubenje vreme.
skoro site studenti vo svedska, imaat moznost za rabota od koja komotno si gi pokrivaat site trosoci i imaat dobar zivot.
skoro razbrav deka od 15-16 godini imaat pravo da rabotat i da otvorat biznis (so nekoi ogranicuvanja)

jas zavrsiv masinski fakultet skopje. do togas edinstvena rabota mi bese minimalno pomaganje na moite
okolu nivite sto gi imame. kako prihodi imav stipendija vo sredno i na fakultet, sto pomagaa za osnovni trosoci,
i da imas pari vo dzeb.

za vreme na studii, imav dve kratki praksi vo hidro-elektrani neplateni.
vo posledna godina na studii, imav praksa letoto vo johnson matthey, kade togas plakjaa 200e mesecno
na praktikantite.

prva plata mi bese 250e, vo mala semejna firma.
vtora rabota vo edna od stranskite fabriki vo mkd, 400e so noknji smeni i saboti.
treta rabota vo gradezna firma, za fiksna 300e plata.

vidov deka se vrtime vo krug samo, i generalno toa e rangot za masinski inzeneri,
pa po tretata firma, resiv da zaminam od mkd.

bi sumiral deka e preretko koga trudot i strucnosta e realno platen tuka. megjutoa sekoj so zaminal da raboti
nastrana e svesen deka odgovornosta na rabota sekade e pogolema. taka da, rabota za mala plata do X suma,
edinstveno e dobro za iskustvo i referenca za nekoj transfer vo idnina.
 
Верувај ми, паметно ке биде да го искусат тоа на своја кожа, барем на краток рок, за да знаат дека светот е брутален и дека не е се мед и млеко. Дур ја работев таа работа од 9000 денари што ја спомнав во претходниот пост, длабоко во себе си ветив дека никогаш во животот нема да дозволам да се вратам на нешто слично.
Јас праев све бај д бук, и очекував и наградата да биде таква. Завршив електро во рок, со пракса секое лето дури и во странство. Почнав со 200еу месец дена по дипломирање, за да не седам дома. Пола година покасно, најдов работа за речиси 3 пати повеќе. Од прват работа не научив ништо технички, пак се продадов врз база на знаење од факултет и праксата во странство. И да седев дома ќе ја добиев работата.
Главно искуство ми е дека беше лошо, и поише да ја ценам новата работа. Другиве деца што доаѓаат сега свежо дипломирани се поразгалени да речам. Ама па и тоа си има негативни страни, сега па ми е поише страв да сменам знаејки како моеш да наебеш, а времето си проаѓа.

Некој не осетија никакви потешкотии и веројатно цел живот ќе тераат така. Значи океј луѓе, желни за работа, едноставно тоа мало потурнување им скрати доста нервози во важна фаза од живот. За млади легачи и ја мислам дека треба едно огнено крштевање.
Автоматски споено мислење:

generalno vrabotuvanjeto na mlad kadar e investicija - zatoa i gazdata treba da bide svesen.
za zal, mal del od mkd kompanii gledaat taka na procedurata i/ili se vo moznost za toa.
Ова е точно, млад кадар е инвестиција. А 1-2 месеци загуба е ништо за добра инвестиција. Од досегашно искуство барем кај мене, младите полесно се приспособувале, па тој 1 месец не ти значи ништо ако ти седи долго вработениот. Ама кај нас фирмите ретко која знае да те интегрира за месец, и ретко која знае да те задржи поише од 6 месеци. Затоа гледаат одма да си ги "извадат" парите :)
 
Последно уредено:
Оваа територија треба да биде благодарна на Германија што ги подотвори портите за нискоквалификувана работна сила за овој агол европско гето, паралелно со стотиците илјади новокомпонирани бугари кои што со т.н „европски пасош“ предвреме влегоја „у ЕУ“. Оти не така одамна беа времињата кога книжевме проценти на невработеност од 25% па нагоре и сегашните муабети за „џабе работи-џабе не седи“ беа буквални за тие што работеа, а моментот не излагам од дома без Х плата не беше прашање на избор, по што истиот и го немаше.
 
Jaс сум многу благодарен што работев година дена за 9.000 денари плата на 19 години. Прво работно искуство ми беше тоа. Кога почнав да заработувам подобро, секогаш знаев колку тешко се прават пари, и едноставно, научив да ги ценам парите.

Секогаш сум за да се работи, дур се бара нешто повеќе платено. Стекнуваш круг на луѓе, ти доаѓаат информации, и ако си малку паметен, ке идеш многу повисоко, многу брзо. Денес во Македонија тешко се наоѓа квалитетен кадар.
И кога ќе видиш дека ти се потиш за 9000 ден, а некој се лади под сенка пиејќи кафе со 100 ден земени од мама и тато.
Нели они не стануваат рано сабајле за тие пари да работат.

Не се криви тие, туку оние што така ги научиле. Премногу се разглалени и со се задоволени и нормално дека нема да работат.
Мрзеливи деца створија многу родители. Не само за работа во фирма, туку и за работа по дома. Само спиење, кафе, јадење, кафе, спиење. Се така во круг.

Некои мислат дека само за пари се оди на работа. ОК може најбитни се и сите сакаме повеќе, ама работата носи и други работи кои ги имаш пишано и дома нема да ги добијат.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom