Шизофренија е братот да го блокираш и уценуваш!
Во моментов и неоходност. Кога братот пцуе, вреѓа, се заканува, лаже, си измислува работи и пати од стокхолмски синдром на сметка на другиот брат. Да се навратиме на еден цитат од таткото на нацијата Стојан Новаковиќ
Стојан Новаковић пише министру просвете Краљевине Србије 1886. године, следеће: „Будући да бугарска идеја, као што нам је свима добро познато, захвта дубоке корене у Македонији, мислим да је скоро немогуће да она буде уништена ако јој се супротстави само српска идеја. Сумњам, да ова идеја (српска) може да потисне бугарску, ако остане чисто и голо супротстављање. Зато велику корист би имала од свог савезника, оштро супротстављен бугаризму (бугарштини) садржећи елементе који ће привући народ и који ће бити близу својим осећањима- они сами ће се одвојити од бугаризма. Као таквог савезника ја видим македонизам, али у одређеним промишљеним границама- тактичко неговање македонског дијалекта и македонских специфичности. Ништа не може бити толико супротстављено бугарским тенденцијама, с ничим Бугари не могу да се доведу у позицију македонизма.“ Новаковић је у истом писму истакао и да “Македонизам какав такав нема са чим да се одржи, он нема елементе за развој и по природном току ствари, оног часа када се бугаризам одвоји, помогао би му (македонизму) србизам и са истим би се помешао…“
Новаковића дипломатска активност у Цариграду играла значајну улогу за реализацију ових идеја, нарочито кроз оснивање Друштва Србо-Македонаца. Он је послат као српски изасланик у главни град Османског царства, што се сматрало једним од најважнијих позиција у том периоду.
Међутим док је Тајни комитет полако бивао откривен у Софији и забрањен, у Београду 23. фебруара 1885. године био одржан први
„Збор Србо-Македонаца и Старо-Србијанаца”, што је био увод у сварање организације која ће носити име
Друштво Србо-Македонци. Исте године у фебруару и марту ће у Београду, Врању и Нишу бити држани јавни зборови Србо-Македонаца и Старо-Србијанаца као и састанак Београдских великошколаца са темама о бугарским тежњама на Македонију.
Као и стара организација (Тајни македонски комитет) и
Друштво Србо-Македонци је имало свој програм:
1. У Цариграду да се штампа македонски весник на македонским говорима и дијалектима како би се исти неговали,
2. Одбацивање и борба против Бугарске егзархије,
3. Обнова Охридске архиепископије,
4. Доказивање македонском становништву да нису Бугари по националности,
5. Протеривање бугарских владика, свештеника, и учитеља из Македоније и постављање својих свештеника и учитеља.
Године 1888.
Друштво Србо-Македонци је штампало и издало за школе
Македонски буквар. Буквар је био бесплатан и распрострањен у Битољском и Косовском (Скопском ) вилајету. Буквар је писан на македонском говору из кога су избачене све бугарске речи и изрази који су се одомаћили бугаризацијом. Аутор овог буквара је био Милојко Веселиновић.