- Член од
- 28 декември 2015
- Мислења
- 4.081
- Поени од реакции
- 6.569
Сигурица брат, одвај чекале, посебно Финска или Романија, да направеле референдум има да се потепале како битката кај Суомусалми (купови мртви руси таму) а главен гласноговорник ќе бил Симо Хајха !Мене интересен ми е насловот на википедија
List of territories occupied by Imperial Japan
повеќето се нечии колонии, а за колонии вели:
Unlike a puppet state or satellite state, a colony has no independent international representation, and its top-level administration is under direct control of the metropolitan state.
Автоматски споено мислење:
Секоја држава си имала про-советска влада, тие влади одлучиле нивните држави да станат членки на СССР.
Ја не знам како го гледаш страшно тоа кога го прави СССР, а кога го прават западните држави со про-западни влади не ти пречи.
Ете, ние на пример не сме членка на ЕУ, ниту на САД, ама нашата влада мора да ги слуша америчките амбасадори и амбасадорите на ЕУ членки(останатите западни држави).
Плус преку референдум одлучивме за влез у НАТО, не знам дали СССР спровел референдуми у тие држави, да им текнело сигурен сум дека ќе биле со 99% за влез.
Исто и Естонија, Латвија, Литванија, Тану-Тува или Полска!
И пољациве многу емотивно, со пушка во рака и јуриш на совјетски тенкови со молотови коктели, само да им се даде можност да живнат во работничко-селанскиот рај на Стаљин
Дајте бе дечки читнете нешто, видел наслов на вики и сега ајде, не за друго да не правам досетки како оваа за Симо Хајха, не ме бидува за духовитост многу.
Напротив, јас сум за реалнистична оцена на збиднувањата, пример некој да спомене дека ЊЊ-2 не се решавала на источен фронт би бил веднаш корегиран од мене дека СССР беше одлучувачки фактор за слом на Рајхот (заедно со америчка индустрија, која неправедно е запоставена). Нема бегање од факти и нема потреба да се крие, како што пола век ради мир у куќи правеле многу историчари.Дали еден максимум двајца се на истото ниво на емотивност кон Русија со твоето контра неа! Најинтересно е што нив засега не ги гледам на оваа тема
Тебе проблемот ти е што во сите кои не го делат твоето мнение, ти гледаш непријатели и симпатизери на СССР и Русија. Кога би поотворил очите, би видел дека никој не го брани СССР, туку ти вика дека и други фактори има зошто Стаљин одиграл така, како што одиграл! И дека твоите Фр и ВБ се тешки педери!
Али јбг, прави се Црногорците со нивната "Нема горег турчина од потурице"
Нема никакви мои Франција и Британија, и нивната улога треба да се утврди фактички и аргументирано (што беше предмет на одлична дебата меѓу мене и Берик) тие изгирале улога какво што изиграле, пример, не може да се одрече дека прва земја која се бореше вс. фашизмот беше Шпанија (републиканците) и дека Франција одигра чесна улога со праќање доброволци, оружје и застанување на страна на Републиката. Но затоа се усра со Виши и нивната улога подоцна.
Британската улога во Шпанија е скоро срамна, но затоа никој не може да одрече дека од Јули 1940 до Јуни 1941 Британија сама се бори со Оската, со минимална помош од изолационистичките САД , тоа барем што стигнувало и не било потопено од волчјите чопори. За тоа време СССР е во удобна прегратка на Рајхот и не помислува да помогне на Британија или на било кој for that matter...
Таа психолошка матрица луѓе да се вознемират кога Русија/СССР се спомене во негативно светло сум ја среќавал цел живот и никогаш не ми била јасна. Дали се работи за ментален проблем?!
Има луѓе кои слично реагираат ако САД се спомене така, но тие се во мнгу помал број.
Ова со потурица не знам, торбеш си или?
Ние од Валахија сме рисјани иначе

Автоматски споено мислење:
Дрезден е воен злостор без сомнение, но како што кажал британскиот командант на Бомбардерската команда на РАФ Артур "Бомбер" Харис = посеавте ветар ќе пожнеете бура. (ова после варварското немачко бомбардирање на Ковентри 1940).Западниве држави не правеле зулуми на германска територија.
![]()
Bombing of Dresden in World War II - Wikipedia
en.wikipedia.org
Зошто толку време чекале да клаат споменици од РАФ
![]()
RAF Bomber Command Memorial - Wikipedia
en.wikipedia.org
Последно уредено: