http://mk.wikipedia.org/wiki/Шкрети
Малку повеќе за Синадиновски и Македонците наречени Шкрети.
оваа македонска статија е неточна и мора да се преработи. Авторот ј инсинуира
ексклузивна врска на
shqa со Срби и Црногорци, кога се знае дека албанското
shqa, shkja исто како и романското
шкеи, șchiau имаат основно значење 'Бугарин', а потоа - 'Словен'. -
http://en.wiktionary.org/wiki/shqa ,
http://en.wiktionary.org/wiki/șchiau.
Види:
- Vl. Orel, A Concise Historical Grammar of the Albanian Language, Ledien, 2000, p. 432;
- Л. Милетич', Дако-ром'нитѣ и тѣхната славјанска писменость. Часть II. СбНУНК, Софија, 1896, стр. 9-22: -
Брашов и брашовските б'лгари („шкеи”, bolgárszeg);
И генерално статијата е нецелосна кога нема ни збор, ни референца кон капиталните студии на Селишчев, кој пише за водворуването на алб. јазик во Горна Река, но и за тоа како до 19 в. се уште бил зачуван стариот слов. јазик:
- А. Селиштев, Славјанское население в Албании, Софија, 1931, стр. 11-23:
Албанизација Горној Реки. ... Двујазычие. Славјанские слова в албанском јазыке горно-реканцев. ... Албанскиј террор в Пологе:
(Помјанник дебрского монастырја Иоанна Бигорского заклјучает в себе много имен поклонников из горно-реканских сел. ... Напр., из с.
Беличица:
Цветке, Милица, Ело, Стрёзо, Доико, Стојно, Спасён', Цвето, Змејко, Новак')
- А. Селиштев, Полог и его болгарское население, Софија, 1929, стр. 36:
Дольныј (Дольниј) и Горныј (Горниј) Полог:
(В 30-х и 40-х г. г. XIX в. в Г. Реке была еште в обиходе славјанскаја речь. Из г.-реканскаго села
Нивишта был
Герасим Бочоич, бывшиј в течение некоторого времени игуменом монастырја на Менике около г.-реканского села
Врбен. Он был последним игуменом здесь. Вынужденныј покинуть этот монастырь, он удалилсја в Марков монастырь к југу от Скопьја ... В 1831 г. он был уже в этом монастыре, как указывает Кирил Пејчинович своим списком вспомоштествователеј изданија
Утѣшенија грѣшным ...
Из Г. Реки были подкрепители и других болгарских изданиј в 40-х и 50-х г. г. XIX в. [2] Из села
Стразимир —
Атанàсïј Јѡвáнов' (один из подкрепителеј изданија книжки „Первоначална наѹка за дóлжностите на человѣ’ка Франчıска Соабıа. . . В' Цариградѣ. 1844). Из села
Врбен —
Сïлѧн' (Первон. наѹка),
Терпо (Первон. наѹка и Хазрети Авраамин'. 1845). Из села
Сенце —
Зѡсимá Лазáрев' (Первон. наѹка и Хазр. Авраамин'),
Пет'р' X. Билби́лев' (Первон. наѹка). Из села
Беличица —
Димѝтрïј Оу̑ков' (Хазр. Авраам.),
Поп' Христо (Житıе свѧтаго Григóрïа А῀рхïепíскопа О῀мирѝтскаго... В' Бѣлыј Град'. 1852).)