Еве го клучот на сè - аксиомите!
Ќе повторам едно мое мислење: прва и основна аксиома е - сме се родиле.
Дали сте сите вие *сигурни* и свесни дека сте се родиле? Сте биле ли свесни во оние моменти додека сте биле во утробата на мајката? Дали сте се чувствувале како половина човек, сè додека сперматозоидот од таткото и јајце-клетката од мајката се споиле?
Лично вие, не верувам. Вам *ви кажале* дека било така. Милиони случаи на испитување во тие услови дошле до некое сознание дека така настанува човекот, кое плус тоа и не е целосно разјаснето (сè уште има мистерии).
И сега, кога основата на вашето постоење е *аксиома за вас лично* (докажано ви е од страна, од некој друг, кому му верувате, ајде да речеме дека тоа е науката), како можете да барате докази за што и да било друго поврзано со ваиот живот?
Апсолутно сè останато што ви се случува во животот е релативно (не постои апсолутност, зашто самото ваше постоење го прифаќате без доказ), привремено (ќе умрете, некогаш) и променливо (растете, се развивате, учите...). Па која е поентата да се бара некоја фиксна и статична философија, која ќе важи *за сите*?
Ако важи за сите (т.е. ако сите *се договорат* дека тоа е вистина), тоа е веќе наука. А кога се збори за философија, тоа е веќе само гледање на светот со очите на творецот на таа философија и со ниту едни други очи. Што мислите, зошто има толку многу философии во светот? Па затоа што има толку многу луѓе кои размислувале и нешто заклучле. Ниту една не е целосна и прифатлива *за сите*, но за авторите на некоја од нив, таа е сосема добра и тоа *само за нив*, додека за другите тие не се секирале; ја објавиле со надеж дека можеби ќе помогнат, или пак себе да се промовираат - не верувам дека имале за цел да го спасат целиот свет, туку само *оној дел од светот кој го познавале*.
Јасно, секогаш е интересот во прашање. Кому не би му годела славата? Кому не му е мило кога ќе сфати дека она што го збори е прифатено од другите? Тоа е толку нормално и апсолутно секој сака да добие потврда за своите дела и зборови. Тоа е меѓу другото и повратна информација за своите сопствени дела - ако кажам нешто и некој се согласи, значи добро зборам. Ако повеќе се согласат, *многу* добро зборам. Ако некој не се согласува, или ќе се сменам себе си или средината (ќотек на тој што не се согласува, смена на моето сопствено мислење, преселување на место каде има *попријателски настроени* луѓе, итн.)
Значи:
- философијата е лична за секој човек
- таа е обид на човекот да го најде и објасни своето постоење и место во светот
- како таква, таа секогаш че постои и секој човек ќе развије своја философија, која не мора да важи за другите