Да бидам искрен, отидов да го гледам не очекувајќи многу и ми се исполнија очекувањата. Типичен (накај троа лош?) crowd-pleaser. Имаше (пре)многу клише сцени и уште поклише дијалози и тоа ми го уби филмот. Замислата е интересна, ама реализацијата не ме бендиса. Знам, да, музиката во филмот е убава. Да, наежува и трогнува. Ете, му давам плус за тоа, ама не може цел филм да се потпре на тоа. :\ Тоа е само еден елемент. (Не се прави кафе само со вода и шеќер
![Зелен :D :D](/styles/default/xenforo/smilies/biggrin.png)
) Всушност, ако само музиката го диктира чувството што ти се појавува додека гледаш одредена сцена, а не и самата сцена, тогаш тука има голем пропуст. Филмов, за жал, изобилува со такви сцени. Убеден сум дека, да ја немаше музиката, а сценариото да беше малку поуверливо, темава ќе немаше 30 страни, а јас денес ќе седев во полупразно кино како кога отидов да го гледам „Мајки“.
Забава за саат и пол, но за жал, толку. Не ми е убаво да мрчам, се вложил труд да се направи ваков филм кој во основа е многу сериозен, тажен и битен, ама резултатот е каков што е.