Vo odnos na boldot: se obiduvam da ucam od tugjute greski, ne od sopstvenite.
A ti ako imas takvo iskustvo spodeli go, ne mora da go dozivuvame istoto kje naucime od tebe.
Miki1976,
Нема што да се учи,празно и осамено место е тоа.
Човек може да верува во бог,но дали бог ќе поверува во тебе.
За да бидете едно и ти во него и тој во тебе.
Враќај се наназад,сега си оформена личност имаш одреден статус меѓу роднините и пријателите,емоциите се тие што ќе те водат,следи ги нив,а не некоја книга.
Врати се до моментот кога си се родил,отфрлај све од тебе она што си го залепил и за тебе сраснало како месо,корни све.
Дел по дел да ти отпаѓа месото(она од овој свет присвоено) додека не остане само скелетот и последното нешто е срцето,оној кого најмногу го сакаш.Извади го, заборави дека некогаш си сакал само тој да биде жив и здрав,не важно дали некогаш повторно ќе го видиш бидно е жив,а ти не си размислувал ниту за својот живот,ниту што ќе речат другите,ниту кариера,ниту иднина.
Ако умреш за еден,си умрел за сите други.
добиваш ново срце,КАМЕН.
Ниту љубов ниту омраза,ниту знаеш кој си.Делуваш како огледало на другите,какви се тие ќе се видат во тебе,а ти не се препознаваш со никого.
Мисли ќе ти доаѓаат сами иако книги нема да читаш.Глава ќе нема каде да потпреш,со кого мисли да споделиш,да не те помислат луд според критериумот на овој свет.
Осаменоста е твое секој ден.
Иако се движиш и функционираш меѓу лугето нормало без да приметат некаква разлика.
Челото ќе те жежи постојано.
Времето стои,ја држиш смрта во рака,се потпираш на нејзината глава (почетокот)
Ќе се чуствуваш празен,темна празнина од која извира "вода" никогаш жеден нема да бидеш(за знаење).
Све што земеш да читаш,не допира до тебе како од едно уво влегува од друго излегува ништо не се задржува во тебе.
Жив мртовец.
Дали е ова по кое трагаат сите ?