Ete vidis kako se ismevate so necija vera i se raduvas na taa pesna. I kako posle da ocekuvame deka ke ziveeme kako zaednica svite nie, vie denes go rasipuvate sozivotot sto bese nekogas tuka kaj nas.
Треба да научиш да препознаваш цинизам, а тој што се обидува да ги препише српските пропаганди и злостори на Македонците е оној што прави обид да го расипе соживотот меѓу нас.
Но, наместо да го осудиш, ти повеќе се идентификуваш со неговата пропагандна цел и сепак дозволуваш да ја оформува твојата перцепција и да ти создава одвратност.
--- надополнето: Jun 3, 2011 8:55 AM ---
Се сложувам, називот Торбеш е навредлив колку што е неточен. Интресон би било да се биди од кад епотекнува.
Туку, што има некаков транзициски криминалец Бранко Црвенковски да ги нарекува Македонците со подруго име од сопственото?!?
И воопшто не е точно дека поголемиот број Македонци со муслиманска вероисповест сакаат да се наречат Торбеши.
Ќе се обидам да ги најдам деловите кои неодамна ги прочитав, имено, на кратко раскажано, називот Торбеши се појавува дури кога дел од Мијаците преминуваат во Ислам, за потоа таа мијачка група да биде нарекувана “Торбеши“ од преостанатите Мијаци.
Тука треба да се земат во предвид настаните во дебарскиот регион, да се проучи историјата на Ѓорѓи Кастриот, кој исто така преминува краткотрајно во Ислам. Многу важно е да се проучат мијачките знамиња, кои се едни од најстарите зачувани знамиња, со македонски симболи вклучувајќи ги и христијанските и муслиманските заедно аплицирани.
Види овде за знамето; http://mk.wikipedia.org/wiki/Мијачко_знаме
Тие овозможиле многу добра насока, врз која Македонците треба да се огледаат, помирувајќи ги своите верски разлики кои ќе им овозможат многу поголема сила да се справат со сите надворешни и внатрешни непријатели.
Во контекст на веќе постираната научна студија од Варшава, ќе повторам некои делови кои заслужуваат целосно внимание:
Local explanations of the practices described above vary depending on the interlocutors’
religious affiliation and their theological knowledge. Christians usually claim that visiting
holy places are connected with respect of Muslims towards Christianity. One of nuns from
monastery in Rajčica says about this:
They respect our churches, especially these, our Muslims [Macedonian
Muslims]. They helped us in building this monastery... monastery was destroyed
during communism, now we rebuilt it. Actually all of bricklayers
were local Muslims, from surrounding villages.
Currently, some of these practices are well noticeable in mixed societies, e.g.
in Debar and in the Reka region. Interlocutors admit that they respect both Muslim and
Christian feasts: ‘We invite them for Easter and they invite us for Bayram’, and exchanging
gifts (eggs and baklava). However, these practices are not called crypto-Christian
or bi-confessional, unlike visiting churches and monasteries by Muslims.
Staying at monasteries, lighting candles, taking consecrated water and ask for prayers are perceived
as crypto-Christian by Christians who want to highlight either similarities between two
religions or to point forced and superficial Islamicisation of their Muslims.
One Muslim theologian used the term kriptohristijani as well in order to depict Macedonian Muslims as not being true Muslims. Nevertheless, the same person admitted he exchanges gifts with
his Christian neighbours as well as visits them for their festivities.
Значи религијата воопшто не мора да е пречка меѓу Македонците, само треба да се игнорираат поединците кои внесуваат раздор за полесно да завладеат со нашите емоции.
„Не викајте ме Торбеш зашто ѕвездите ќе ми изгаснат во очиве и ќе се исцедат како солзи на доенче. Не викајте ме Торбеш зашто ќе ми пресушат потоците во жиливе, а утробава одрана кожа ќе ми се стори“.
- Ова се стихови од песната „Не викајте ме Торбеш“, која наставникот по македонски јазик во Основното училиште „Маршал Тито“ во Жировница, Саме Жерновски, во седумдесеттите години од минатиот век ја објави во поетската книга „Распукани бигори“. Тоа е пораката до сите за да престанат со употреба на зборот Торбеш.
Синонимот Торбеш за жителите на долнореканските села Жировница, Ростуше, Скудриње, Јанче, Велебрдо, Присојница е погрден, навредлив и збор за потсмев. Голем дел од оваа популација се чувствуваат како Македонци со муслиманска вероисповед, а барањето за прогласување етничка заедница Торбеши за нив е несериозно и научно непоткрепено.
„Долнореканци ја примаат со резерва, воздржаност и недоверба иницијативата за создавање заедница Торбеши. Ова име не било прифатливо, бидејќи секогаш го употребувале во негативна и навредлива конотација“, истакнува Мукрем Мехмеди, градоначалник на Општина Маврово-Ростуше. Тој додава дека возобновувањето на оваа стара идеја, пред почетокот на пописот, има за цел политизација, поради фактот што е промовирана од „Румелија“, а поддржана од ПЕИ.
Мемед Нурединоски, 78-годишен интелектуалец од Скопје, роден во Жировница, потврдува дека иницијативата за етничка заедница - Торбеши и намерата за нејзино вградување во Уставот, ја разбранува научната и пошироката општествена јавност, а посебно Македонците со исламска религија. „Ова што се случува последниве години не ме остава рамнодушен. Иницијативата ги повредува моите чувства, чувствата на Македонците со исламска религија. Таа идеја не доаѓа од научно докажани факти, туку од дневнополитички и лични амбиции и интереси на поединци“, категоричен е Нурединоски.
Притоа, тој додава дека во изминатите четири децении на сите пописи голем број на овие граѓани се декларирани како Македонци. „Барањето да се внесе во Уставот посебна етничка група Торбеши го понижува и навредува овој дел на македонскиот народ. Иницијативата на ‘Румелија‘, поддржана од раководството на ПЕИ, сака да ја повтори историјата, кога овој народ присилно беше третиран како Турци, Срби, Бугари, Албанци. Тоа би значело враќање во минатото. Зборот румелија е име на покраина во периодот на владеењето на Османлиската Империја“, објаснува Нурединоски. Неговата порака до актерите инволвирани во иницијативата е да не играат со судбината на овој дел од македонскиот народ. „Доста беа поделби. Вработувањата, поголемата застапеност во политичкиот живот... не се решаваат со формирање посебна посебна етничка група“, смета Нурединоски, според кого е потребно креативно и конструктивно ангажирање од сите надлежни фактори и избраните политичари.
Културно-научните манифестации на Македонците-муслимани израсна во општествена организација, со јасни цели и задачи на планот на културната и националната преродба на исламизираниот дел на македонскиот народ. Стојче Дојчиноски-Росоклија, член на Секретаријатот на оваа асоцијација, потсетува на седумдесеттите години од минатиот век, кога културно-научните манифестации на Македонците-муслимани организирала тематска расправа за меѓунационалните односи. „Уште тогаш било потенцирано дека муслиманите од словенско потекло, со мајчин македонски јазик и други етносоцијални карактеристики се Македонци“, потенцира Дојчиноски.
И покрај конструктивната работа, асоцијациите на Македонците муслимани се соочуваат со огромни тешкотии. Затоа што малцинските партии на Турците и на Албанците по секоја цена настојуваат да го закочат процесот на националната преродба и да ги асимилираат во Турци или во Албанци, со убедување дека Македонците ќе ги покаурат.
„Тоа за муслиманите беше неприфатливо. Мнозина се колебаа да се декларираат како Македонци, а тој процес трае. Дури се наметнуваат и нови варијанти, дека овие не се Македонци, туку дека се Торбеши, како посебна субгрупа, таканаречени румелија“, објаснува Дојчиноски. Според него, тоа нема никаква врска со Торбешите кои научно и во секој поглед се Македонци.
Оваа ситуација почна од пописот во 1971 година. Врежани во меморијата ќе останат зборовите на Мемед од долнореканското село Жировница. „Ние сме ист народ, од еден корен, од едно стебло, ама нашето гранче било калемено насила, спротивно на стопанот. Но, никој не може да не' оддели од коренот македонски“, рече Мемед.