Креационизам наспроти еволуционизам

Ipsissimus

P.I.
Член од
23 јули 2010
Мислења
15.582
Поени од реакции
12.949
Библијата не остава простор за никакво симболично или алегориско толкување на тоа.
Впрочем и современите генетски истражувања покажаа дека сите луѓе на планетава поттекнуваат од еден маж и една жена.
Чорбаџи, стварно неможам да сватам како така ноншалантно и упорно пласираш невистини! Твоето тврдење е најобично извртување на вистината, проектот на кој се повикуваш се вика "Geneticist Searches for DNA of "Adam," the First Human" и ги лоцира гените на поединецот чии гени ги има денес во секој од нас! Тоа воопшто незначи дека пред него немало други луѓе, ниту дека бил единствен, туку дека единствено неговите гени успеле да бидат пренесени на денешните луѓе.
 

MIKI1

Поставувач на неодговорени прашања.
Член од
10 јануари 2008
Мислења
20.396
Поени од реакции
3.397
Благодарам. Добро те нашол.

--- надополнето ---

Another example, is Sickle cell disease which is a blood disorder in which the body produces an abnormal type of the oxygen-carrying substance hemoglobin in the red blood cells. One-third of all indigenous inhabitants of Sub-Saharan Africa carry the gene,[41] because in areas where malaria is common, there is a survival value in carrying only a single sickle-cell gene (sickle cell trait).[42] Those with only one of the two alleles of the sickle-cell disease are more resistant to malaria, since the infestation of the malaria plasmodium is halted by the sickling of the cells which it infests.
Мачките никогаш нема да ти еволуираат бидејќи нема селективен притискот од средината и многу генерации требаат.
Изразот „..нема селективен притосок од средината...„ е типичен „ad hoc" сциентисктички израз, кој треба да ја замагли ионака магловитата еволуционистичка магла. Дај посочи ми/ни една очигледна еволуцонистичка последица, ама да не е во стилот „...еволуцијата мнооогу долго трае...„. Значи, барам една (не две) очигледни еволутивни последици, па нека биде тоа или „напредок„ или „назадок„, разбираш...

--- надополнето ---

Еволуцијата трае милијарди години и се одвива на цела површина на земјата.
Во цел тој процес раѓањето на твоите мачки е зрно на прашина на зрно на прашина на зрно на прашина негде на монт еверест од зрниња прашинки. Китовите денес имаат закржлавени карлични коски и закржлавени ножни коски, исто и змиите, внатре во нив постојат закржлавени коски од нозе, некогаш се движеле со нозе па со тек на милиони години се сменале или условите или околината или исхраната.... и тие станале беспотребни. Еволуирале.

Механнизмите на еволуцијата не се толку сложени и неразбирливи пролистај малце.
Види сеа, и мене ми е полесно да ти кажам „...еве ти ја целата моја библиотека па ти листај...„. Овде, на форумов, треба да бидеме кратки, јасни и разбирливи. Таман работа ако листам по цел ден...

Да, точно е тоа дека змиите имаат во своите долги тела и коски од екстремитети. Тоа го потврдува и монахот Клеопа Илие, но тој вели дека таа закржлавеност не е де-еволуција, туку последица од анатемата Божја кон змијата како род, па затоа змиите се движат без „нозе„.

Тоа дека китовите имале карлични, вакви и такви коски, кои џоа треба да асоцираат на нивното „копнено„ потекло, ме постетува на скиците од Хекел, во кои на извитоперен начин е прикажана „еволуцијата„ на човековиот ембрион, кој, наводно, ги минува сите фази: од водоземец до цицач.

На пример, децата сеуште учат за наводното мајмунско потекло и бесцелност од нашето слепо црево, иако е барем 30 г. по ред јасно дека тоа „слепецот„ има своја улога во нашите „мевои„.
 

Let 3

The Nipple Erector
Член од
13 јули 2008
Мислења
30.896
Поени од реакции
31.276
Да, точно е тоа дека змиите имаат во своите долги тела и коски од екстремитети. Тоа го потврдува и монахот Клеопа Илие, но тој вели дека таа закржлавеност не е де-еволуција, туку последица од анатемата Божја кон змијата како род, па затоа змиите се движат без „нозе„.

Тоа дека китовите имале карлични, вакви и такви коски, кои џоа треба да асоцираат на нивното „копнено„ потекло, ме постетува на скиците од Хекел, во кои на извитоперен начин е прикажана „еволуцијата„ на човековиот ембрион, кој, наводно, ги минува сите фази: од водоземец до цицач.

На пример, децата сеуште учат за наводното мајмунско потекло и бесцелност од нашето слепо црево, иако е барем 30 г. по ред јасно дека тоа „слепецот„ има своја улога во нашите „мевои„.
Да бог му ги одзел нозете на змија (али не можел скроз па останале закржавени делови) а Ева ја казнил со менструација од сад па на даље и убудуќе...
Децата не учат за мајмунско потекло на луѓето, толку знаат деца кои бегаат од часови или ако ги подучува црквата, имено кога во 18 век Хаксли излегол со нади дека анатомската градба помеѓу луѓето и мајмуните е со минимални разлики и дека мозокот е многу слчен свештеникот од Вобстер извикал “Потомци на мајмуните! Господе да се надеваме дека ова не е вистина, а ако е вистина, да се помолиме да не стани општо познато“
ДНК разликата на човек и шимпанзо е помала од ДНК разлика Коњ - Магаре или глушец - стаорец или кокошка - мисирка. Значи поблиски сме сродствено со шимпанзите отколку наведените (толку слични) животни меѓусебе.
 

MIKI1

Поставувач на неодговорени прашања.
Член од
10 јануари 2008
Мислења
20.396
Поени од реакции
3.397
Полека, полека....

Ево, ти се повикуваш на извесен свештеник Вобстер (немам поим за кого се работе...) и сега ја батка, би требало да се повикам на Фрањо Асишки (ха-ха-ха!). Како што би рекол еден мој професор: „Од погрешни претпоставки, се донесуваат погрешни заклучоци„. Така, ако се повикувам на, на пример, отец Александар Мењ, би требало да бидам отпадник од верата православна.

Тоа што сите живи битија имаат некоја меѓусебна сличност, не мора веднаш да ме наведе на заклучок дека посложените битија настанале од своите поедноставни преходници-може тоа да биде и поинаков заклучок.

Но, да се вратиме на еволуционистичките процеси.

Јасно е дека ДНК е клучот за пренос на особините од одреден род/вид на своите наследници-несомнено. Јасно е дека тој запис (генотип) го условува појавниот облик од породот (фенотип). Ако генотиоп го условува фенотипот, тогаш, „некаде„ во тој генерациски пренос на информации, мора да има курцшлус! Ако генотипот го услови фенотипот од породот, тогаш промената на информациите во ДНК морала да настане кај родителот и генетски да се пренесе ка породот, така? Ако е така, тогаш и самиот родител, како носител на генотипската промена, и самиот би бил „променет„ ради промената на записот во своите гени, така? (И оп-еве логички апсурд!!!). Но, преносот на информации од една генерација на друга е 100%-но непосреден, преку ДНК и преку зачнувањето на родителите, така да ДНК целосно се пренесува од родителите на породот, така? Тогаш, каде настанува таа генотипска промена во генетскиот запис? Лично, не гледам „луфта„ меѓу две генерации од битија, па затоа породот е сличен на своие родители, или, како веќе напишав, моите мачки раѓаат мачки, исто како што луѓето раќаат други луѓе, а не „нешта„ кои се барем за синапово зрно поинакви од своите претходници....

Значи, дека е проблемо, како се јавува и каде се јавува промената на генетската информација при нејзниот трансфер од родител на пород, кога е повеќе од јасно дека меѓу родителите и породот нема вакуум постор, туку родителите (било кој жив род/вид) непосредно раѓаат пород, без никаква можност за „посредништво„, каде „посредникот „би можел насилно да „вметне“ поинаква инфромациа во ДНК од родителот и со таа интервенција, породот да биде за милиметар поразличен од родителите?
 

Стефус-Рефус

Jesus Loves Macedonia
Член од
30 август 2009
Мислења
3.452
Поени од реакции
1.209
Благодарам. Добро те нашол.

--- надополнето ---



Изразот „..нема селективен притосок од средината...„ е типичен „ad hoc" сциентисктички израз, кој треба да ја замагли ионака магловитата еволуционистичка магла. Дај посочи ми/ни една очигледна еволуцонистичка последица, ама да не е во стилот „...еволуцијата мнооогу долго трае...„. Значи, барам една (не две) очигледни еволутивни последици, па нека биде тоа или „напредок„ или „назадок„, разбираш...

.

Нема селекционен притисок и доволно генерации :toe:
The changes have been driven by the colossal growth in the human population -- from a few million to 6.5 billion in the past 10,000 years -- with people moving into new environments to which they needed to adapt, added Henry Harpending, a University of Utah anthropologist.

"The central finding is that human evolution is happening very fast -- faster than any of us thought," Harpending said in a telephone interview.

"Most of the acceleration is in the last 10,000 years, basically corresponding to population growth after agriculture is invented,"
Beneficial genetic changes have appeared at a rate roughly 100 times higher in the past 5,000 years than at any previous period of human evolution, the researchers determined. They added that about 7 percent of human genes are undergoing rapid, relatively recent evolution.

Брзината зависи од популацијата :toe:

--- надополнето ---

Полека, полека....

Ево, ти се повикуваш на извесен свештеник Вобстер (немам поим за кого се работе...) и сега ја батка, би требало да се повикам на Фрањо Асишки (ха-ха-ха!). Како што би рекол еден мој професор: „Од погрешни претпоставки, се донесуваат погрешни заклучоци„. Така, ако се повикувам на, на пример, отец Александар Мењ, би требало да бидам отпадник од верата православна.

Тоа што сите живи битија имаат некоја меѓусебна сличност, не мора веднаш да ме наведе на заклучок дека посложените битија настанале од своите поедноставни преходници-може тоа да биде и поинаков заклучок.

Но, да се вратиме на еволуционтичките процеси.

Јасно е дека ДНК е клучот за пренос на особините од одреден род/вид на своите наследници-несомнено. Јасно е дека тој запис (генотип) го условува појавниот облик од породот (фенотип). Ако генотиоп го условува фенотипот, тогаш, „некаде„ во тој генерациски пренос на информации, мора да има курцшлус! Ако генотипот го услови фенотипот од породот, тогаш промената на информациите во ДНК морала да настане кај родителот и генетски да се пренесе ка породот, така? Ако е така, тогаш и самиот родител, како носител на генотипската промена, и самиот би бил „променет„ ради промената на записот во своите гени, така? (И оп-еве логички апсурд!!!). Но, преносот на информации од една генрација на друга е 100%-но непосреден, преку ДНК и преку зачнувањето на родителите, така да ДНК целосно се пренесува од родителите на породот, така? Тогаш, каде настанува таа генотипска промена во генетскиот запис? Лично, не гледам „луфта„ меѓу две генерации од битија, па затоа породот е сличен на своие родители, или, како веќе напишав, моите мачки раѓаат мачки, исто како што луѓето раќаат други луѓе, а не „нешта„ кои се барем за синапово зрно поинакви од своите претходници....

Значи, дека е проблемо, како се јавува и каде се јавува промената на генетската информација при нејзниот трансфер од родител на пород, кога е повеќе од јасно дека меѓу родителите и породот нема вакуум постор, туку родителите (било кој жив род/вид) непосредно раѓаат пород, без никаква можност за „посредништво„, каде „посредникот „би можел насилно да „вметне“ поинаква инфромациа во ДНК од родителот и со таа интервенција, породот да биде за милиметар поразличен од родителите?
In 1993, Theodore Garland, Jr. and colleagues started a long-term experiment that involves selective breeding for high voluntary activity levels on running wheels.[5] This experiment also continues to this day (> 50 generations). Mice from the four replicate "High Runner" lines evolved to run 3 times as many running-wheel revolutions per day as compared with the four unselected control mice groups, mainly by running faster than the control mice rather than running for more minutes/day.
^ Keeney, B. K.; D. A. Raichlen, T. H. Meek, R. S. Wijeratne, K. M. Middleton, G. L. Gerdeman, and T. Garland, Jr. (2008). "Differential response to a selective cannabinoid receptor antagonist (SR141716: rimonabant) in female mice from lines selectively bred for high voluntary wheel-running behavior". Behavioural Pharmacology 19 (8): 812–820. doi:10.1097/FBP.0b013e32831c3b6b. PMID 19020416.
 

MIKI1

Поставувач на неодговорени прашања.
Член од
10 јануари 2008
Мислења
20.396
Поени од реакции
3.397
„Се зависи„.

Ова е мојот омилен Марфиев закон, разбираш...(ха-ха-ха!).

Пак ќе речам-од деловите (од молекуларните процеси) кои некој ги нарекува „микро еволуција„, не можеме да „скокнеме„ во целината, во видливи процеси, кои ептен доооооооолго траат, а кои се наречени „макро еволуција„. Што има помеѓу микро и макро еволуцијата?

Мора ли секоја новотарија да ја ставиме во функција на еволуционистичките предрасуди или има и алтернативен одговор?
 

Let 3

The Nipple Erector
Член од
13 јули 2008
Мислења
30.896
Поени од реакции
31.276
ДНК е мошне долга молекула изградена од две испреплетени нишки (хемиски таа е нуклеинска киселина). По должината на секоја нишка е распоредена низа од четири помали молекуларни градбени блокови- нуклеотиди, кои ги обележуваме (вообичаено) со А, Ц, Г и Т (како иницијали на аденин, гванин, цитозин и тимин). Нуклеотидната молекула е изградена од атоми во вид на прстен (или два прстена) Гванинот за пример е двојнопрстенест и составен од 5 јаглеродни,5 водородни, 5 азотни и 1 кислороден атом. Во секоја наша клетка има скоро милијарда гванини ( и сприближно толку аденини, цитозини и тимини) Долж спротивната нишка се протега идентична низа само каде во првата стои нуклеотидот А, таму е Т, каде е Г таму е Ц и обратно. Или на пример
АТГ ААГ ТЦГ АТ....
ТАЦ ТТЦ АГЦ ТА.....
Во внатрешноста на молекулата сместени се детални упатства (во два примероци) упатства за градење на сложена молекуларна структура. Во секоја клетка од нашето тело содржи збирка на упатства за тоа како да бидеме создадени. Некои низи се за самата ДНК, некои се упатства за редоследот на аминокиселините кои учествуваат во градба на протеинските структурни алатки кои управуваат со животот на клетката, некои помагаат во пренос на молекуларни или алектрични пораки о клетка до клетка...Таква нишка има и секој жив створ, шимпанзо, јагула, крап, старорц, орел, жаба....... (секако различни помеѓу себе редоследно) но сепак сличностите и истоветностите на некои од низи помеѓу различни животни не носи назат кон заеднички претци. Да ги оставиме приматите на страна и за пример да ги земиме “лекредите“ (еден вид на јагули) кои имаат крв во своите вени. Низата на А Т Ц Г која кај тие јагули е одговорна за создавање на протеинот фибриноген е сосема ист и кај човекот. (фибриногенот е значаен за коагулацијата на крвта) и не поврзува со заедничкиот предок на човекот и јагулата. При копирањето на нишката, можно е при одредени услови (зрачење, УВ светлина, температура, хемикалии) а некогаш и при самиот процес на репликација (колку и да е прецизна апаратурата не е совршена) да дојде до грешка. На пример на местото на Г ќе се вметни А. Тие се случуваат постојано, и покрај контрола на контролираното. Некои од тие грешки (мутации) се само “пелтечења“ (повторување на низата), некои се појавуваат бо безкорисните нетранскибираните низи (помеѓу СТАРТ и СТОП секвенците на нишката) - само 3% од АЦТГ низата кај човекот е употреблива, 97% од неа е бескорисна. 3% од ДНК-та не прави она што сме. Постоји цела молекуларна индустрија која поправа или заменува оштетената ДНК. секоја секунда се проверуваат стотици нуклеотиди, се “поправаат“ со тимови на ензими кои ја отсекуваат погрешната нишка и вметнуваат исправна на крај се проверува поправката. Но сепак и при таква ригорозна контрола во просек останува по една грешка на секоја милијардита копија. Од друга страна пак мутација на гените кои се одговорни за поправка и замена на оштетените нишки доведуваат до брза и честа мутација на организмот. Ако се оштети генот за ензимот ДНК полимераза (која е протеин составен ос аминокиселини) кој е одговорен за точно копирање на ДНК ќе дојди и до побрзо зголемување на број на мутации
 

Ipsissimus

P.I.
Член од
23 јули 2010
Мислења
15.582
Поени од реакции
12.949
Дај посочи ми/ни една очигледна еволуцонистичка последица, ама да не е во стилот „...еволуцијата мнооогу долго трае...„. Значи, барам една (не две) очигледни еволутивни последици, па нека биде тоа или „напредок„ или „назадок„, разбираш...

Кога некој несака да гледа, џабе му е посочувањето! Или имаш кратка меморија или тоа што не ти одговара не го помниш, еве да те потсетам на предходни "посочувања"
http://forum.kajgana.com/showthread.php?30360-Креационизам-наспроти-еволуционизам&p=3857680&viewfull=1#post3857680
 
Член од
24 октомври 2010
Мислења
2.434
Поени од реакции
244
ДНК е мошне долга молекула изградена од две испреплетени нишки (хемиски таа е нуклеинска киселина). По должината на секоја нишка е распоредена низа од четири помали молекуларни градбени блокови- нуклеотиди, кои ги обележуваме (вообичаено) со А, Ц, Г и Т (како иницијали на аденин, гванин, цитозин и тимин). Нуклеотидната молекула е изградена од атоми во вид на прстен (или два прстена) Гванинот за пример е двојнопрстенест и составен од 5 јаглеродни,5 водородни, 5 азотни и 1 кислороден атом. Во секоја наша клетка има скоро милијарда гванини ( и сприближно толку аденини, цитозини и тимини) Долж спротивната нишка се протега идентична низа само каде во првата стои нуклеотидот А, таму е Т, каде е Г таму е Ц и обратно. Или на пример
АТГ ААГ ТЦГ АТ....
ТАЦ ТТЦ АГЦ ТА.....
Во внатрешноста на молекулата сместени се детални упатства (во два примероци) упатства за градење на сложена молекуларна структура. Во секоја клетка од нашето тело содржи збирка на упатства за тоа како да бидеме создадени. Некои низи се за самата ДНК, некои се упатства за редоследот на аминокиселините кои учествуваат во градба на протеинските структурни алатки кои управуваат со животот на клетката, некои помагаат во пренос на молекуларни или алектрични пораки о клетка до клетка...Таква нишка има и секој жив створ, шимпанзо, јагула, крап, старорц, орел, жаба....... (секако различни помеѓу себе редоследно) но сепак сличностите и истоветностите на некои од низи помеѓу различни животни не носи назат кон заеднички претци. Да ги оставиме приматите на страна и за пример да ги земиме “лекредите“ (еден вид на јагули) кои имаат крв во своите вени. Низата на А Т Ц Г која кај тие јагули е одговорна за создавање на протеинот фибриноген е сосема ист и кај човекот. (фибриногенот е значаен за коагулацијата на крвта) и не поврзува со заедничкиот предок на човекот и јагулата. При копирањето на нишката, можно е при одредени услови (зрачење, УВ светлина, температура, хемикалии) а некогаш и при самиот процес на репликација (колку и да е прецизна апаратурата не е совршена) да дојде до грешка. На пример на местото на Г ќе се вметни А. Тие се случуваат постојано, и покрај контрола на контролираното. Некои од тие грешки (мутации) се само “пелтечења“ (повторување на низата), некои се појавуваат бо безкорисните нетранскибираните низи (помеѓу СТАРТ и СТОП секвенците на нишката) - само 3% од АЦТГ низата кај човекот е употреблива, 97% од неа е бескорисна. 3% од ДНК-та не прави она што сме. Постоји цела молекуларна индустрија која поправа или заменува оштетената ДНК. секоја секунда се проверуваат стотици нуклеотиди, се “поправаат“ со тимови на ензими кои ја отсекуваат погрешната нишка и вметнуваат исправна на крај се проверува поправката. Но сепак и при таква ригорозна контрола во просек останува по една грешка на секоја милијардита копија. Од друга страна пак мутација на гените кои се одговорни за поправка и замена на оштетените нишки доведуваат до брза и честа мутација на организмот. Ако се оштети генот за ензимот ДНК полимераза (која е протеин составен ос аминокиселини) кој е одговорен за точно копирање на ДНК ќе дојди и до побрзо зголемување на број на мутации
Освен оваа случајна(несвесна) еволуција имаш и една друга-свесна.
http://video.google.com/videoplay?docid=-8506668136396723343#
Јас може не се разбирам многу од генетика и слични дисциплини ама човеков има некоја диплома по се изгледа.
 
S

smart ass

Гостин
Абе каква диплома денес ова треба од општа култура да се знае...дипломата е уствари и ограничено знаење бидејќи одиш кон една сфера,но вака проучувајќи повеќе теми,науки подобро ти се сложува сложувалката:)

Дипломата е хартија..која ај порано вредела ама денес..НИКАКО-оти сум сведок на апла препишувања и насилно давање дипломи на идиоти.
 

Human

Explorer
Член од
10 октомври 2009
Мислења
12.260
Поени од реакции
4.863
Токму заради ваквиот copy-paste начин на дискутирање не ми се дебатира овде. Замисли сега јас да ти реплицирај копирајќи некој километарски текст на англиски јазик, потоа ти ми "вратиш" со уште еден поголем, па јас тебе со уште поголем, па ти мене youtube линк, јас тебе youtube линк итн. И што добиваме? Спамови, паралелни монолози, а себе си се ставаме како посредници меѓу спротиставени веб сајтови кои меѓусебно "дебатираат".

Затоа ти велам Stefus-Refus, преведи го горниот текст и слични на него, научи ги на памет и повели на дебата во живо па да видиме чии научни аргументи држат вода, дали на паметните и саркастични еволуционисти или пак на "ретардираните" креационисти. Истата покана важи и за било кој друг "фраер зад монитор".
Хаха, а ти кога копираш од тие религиските сајтчиња, се е во ред а? Хаха... Фраерче зад монитор а?

--- надополнето ---

Toa се вика еволуција. Прилагодување на живвите организми на околината и условите за живот.
Всушност, тоа е адаптација, која е дел од еволуцијата.
Се уште.... адаптацијата може да објасни промената на бојата на кожата (иако временскиот рок е релативно кус), но никако не може да објасни и некои други карактеристики кои преочигледно се дело на еволуцијата. Пример, широкиот нос и поразвиената вилица кај црнците.
 

Стефус-Рефус

Jesus Loves Macedonia
Член од
30 август 2009
Мислења
3.452
Поени од реакции
1.209
„Се зависи„.

Ова е мојот омилен Марфиев закон, разбираш...(ха-ха-ха!).

Пак ќе речам-од деловите (од молекуларните процеси) кои некој ги нарекува „микро еволуција„, не можеме да „скокнеме„ во целината, во видливи процеси, кои ептен доооооооолго траат, а кои се наречени „макро еволуција„. Што има помеѓу микро и макро еволуцијата?

Мора ли секоја новотарија да ја ставиме во функција на еволуционистичките предрасуди или има и алтернативен одговор?
To test the hypothesis that population subdivision into small demes promotes both rapid speciation and evolutionary changes in gene arrangement by inbreeding and drift, we estimated rates of speciation and rates of chromosomal evolution in 225 genera of vertebrates. Rates of speciation were estimated by considering the number of living species in each genus and the fossil record of each genus as well as information about extinction rates. Speciation rate was strongly correlated with rate of chromosomal evolution and average rates of speciation in lower vertebrate genera were one-fifth those in mammalian genera. Genera with high karyotypic diversity and rapid speciation rates may generally have small effective population size (Ne), whereas large Ne values may be associated with karyotypically uniform genera and slow rates of speciation. Speciation and chromosomal evolution seem fastest in those genera with species organized into clans or harems (e.g., some primates and horses) or with limited adult vagility and juvenile dispersal, patchy distribution, and strong individual territoriality (e.g., some rodents). This is consistent with the above hypothesis regarding the evolutionary importance of demes.
Во превод посложените видови (Цицачите) или оние што се поделени во мали изолирани популации побрзо еволуираат.
Пази го ова:
Within the Modern Synthesis school of thought, macroevolution is thought of as the compounded effects of microevolution.[6] Thus, the distinction between micro- and macroevolution is not a fundamental one – the only difference between them is of time and scale. As Ernst W. Mayr observes, "transspecific evolution is nothing but an extrapolation and magnification of the events that take place within populations and species...it is misleading to make a distinction between the causes of micro- and macroevolution”.[6] However, time is not a necessary distinguishing factor – macroevolution can happen without gradual compounding of small changes; whole-genome duplication can result in speciation occurring over a single generation - this is especially common in plants.[7]
Changes in the genes regulating development have also been proposed as being important in producing speciation through large and relatively sudden changes in animals' morphology.[8][9]
Some examples of subjects whose study falls within the realm of macroevolution:
Adaptive radiations such as The Cambrian Explosion.
Changes in biodiversity through time.
Genomic evolution, like horizontal gene transfer, genome fusions in endosymbioses, and adaptive changes in genome size.
Mass extinctions.
Speciation and extinction rates.
The debate between punctuated equilibrium and gradualism.
The role of development in shaping evolution, particularly such topics as heterochrony and phenotypic plasticity.

--- надополнето ---

Like the formation of animal species, plant speciation is characterized by the evolution of barriers to genetic exchange between previously interbreeding populations. Prezygotic barriers, which impede mating or fertilization between species, typically contribute more to total reproductive isolation in plants than do postzygotic barriers, in which hybrid offspring are selected against. Adaptive divergence in response to ecological factors such as pollinators and habitat commonly drives the evolution of prezygotic barriers, but the evolutionary forces responsible for the development of intrinsic postzygotic barriers are virtually unknown and frequently result in polymorphism of incompatibility factors within species. Polyploid speciation, in which the entire genome is duplicated, is particularly frequent in plants, perhaps because polyploid plants often exhibit ecological differentiation, local dispersal, high fecundity, perennial life history, and self-fertilization or asexual reproduction. Finally, species richness in plants is correlated with many biological and geohistorical factors, most of which increase ecological opportunities.
Инаку полипоидија настанува со дуплирање на генетскиот материја и потребни се само една генерација. Но, ова е повеќе се случува само кај растенија и некои инсекти кај цицачи нема такви работи. Така да кумулација на мали мутации не е единствен метод за спецификација иако е најчест. Работите не се толку едноставни како што ги прикажуваш. Но, основниот принцип пак е ист. Природна селекција врз база на подобра еколошка адаптација.
 

MIKI1

Поставувач на неодговорени прашања.
Член од
10 јануари 2008
Мислења
20.396
Поени од реакции
3.397
Кога некој несака да гледа, џабе му е посочувањето! Или имаш кратка меморија или тоа што не ти одговара не го помниш, еве да те потсетам на предходни "посочувања"
http://forum.kajgana.com/showthread.php?30360-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&p=3857680&viewfull=1#post3857680
А бе ептен ме убеди дека то бакеријата еволуирала оти почнала да јаде најлон. И сега, што треба да сторам за да еволуирам, оти ептен сум незадоволен од мојот постоечки степен ана еволураност? Да јадам најлон? Ха-ха-ха!

Тоа што таквите, еднокелиските и релатино едноставни организми, кои живеат во отворена средина (не паразитираат на некој домаќин), стекнале способност да користат нежива (но сеуште органска) материја, не е ништо чудно, оти едноставните организми токму тоа и го прават: земаат материја од својата околина и од неа живеат. Ајде сега, земи едно посложено/повеќекелиско битие, и обиди се на го „нахраниш„ со најлон па јави ни што ќе се случи со него.

Сложените битија користат „преработена„ храна за свое опстојување, како што ние, човеците, користиме веќе подготвена храна од растително и животинско потекло, но не користиме нежива материја за да преживееме.

--- надополнето ---

ДНК е мошне долга молекула изградена од две испреплетени нишки (хемиски таа е нуклеинска киселина). По должината на секоја нишка е распоредена низа од четири помали молекуларни градбени блокови- нуклеотиди, кои ги обележуваме (вообичаено) со А, Ц, Г и Т (како иницијали на аденин, гванин, цитозин и тимин). Нуклеотидната молекула е изградена од атоми во вид на прстен (или два прстена) Гванинот за пример е двојнопрстенест и составен од 5 јаглеродни,5 водородни, 5 азотни и 1 кислороден атом. Во секоја наша клетка има скоро милијарда гванини ( и сприближно толку аденини, цитозини и тимини) Долж спротивната нишка се протега идентична низа само каде во првата стои нуклеотидот А, таму е Т, каде е Г таму е Ц и обратно. Или на пример
АТГ ААГ ТЦГ АТ....
ТАЦ ТТЦ АГЦ ТА.....
Во внатрешноста на молекулата сместени се детални упатства (во два примероци) упатства за градење на сложена молекуларна структура. Во секоја клетка од нашето тело содржи збирка на упатства за тоа како да бидеме создадени. Некои низи се за самата ДНК, некои се упатства за редоследот на аминокиселините кои учествуваат во градба на протеинските структурни алатки кои управуваат со животот на клетката, некои помагаат во пренос на молекуларни или алектрични пораки о клетка до клетка...Таква нишка има и секој жив створ, шимпанзо, јагула, крап, старорц, орел, жаба....... (секако различни помеѓу себе редоследно) но сепак сличностите и истоветностите на некои од низи помеѓу различни животни не носи назат кон заеднички претци. Да ги оставиме приматите на страна и за пример да ги земиме “лекредите“ (еден вид на јагули) кои имаат крв во своите вени. Низата на А Т Ц Г која кај тие јагули е одговорна за создавање на протеинот фибриноген е сосема ист и кај човекот. (фибриногенот е значаен за коагулацијата на крвта) и не поврзува со заедничкиот предок на човекот и јагулата. При копирањето на нишката, можно е при одредени услови (зрачење, УВ светлина, температура, хемикалии) а некогаш и при самиот процес на репликација (колку и да е прецизна апаратурата не е совршена) да дојде до грешка. На пример на местото на Г ќе се вметни А. Тие се случуваат постојано, и покрај контрола на контролираното. Некои од тие грешки (мутации) се само “пелтечења“ (повторување на низата), некои се појавуваат бо безкорисните нетранскибираните низи (помеѓу СТАРТ и СТОП секвенците на нишката) - само 3% од АЦТГ низата кај човекот е употреблива, 97% од неа е бескорисна. 3% од ДНК-та не прави она што сме. Постоји цела молекуларна индустрија која поправа или заменува оштетената ДНК. секоја секунда се проверуваат стотици нуклеотиди, се “поправаат“ со тимови на ензими кои ја отсекуваат погрешната нишка и вметнуваат исправна на крај се проверува поправката. Но сепак и при таква ригорозна контрола во просек останува по една грешка на секоја милијардита копија. Од друга страна пак мутација на гените кои се одговорни за поправка и замена на оштетените нишки доведуваат до брза и честа мутација на организмот. Ако се оштети генот за ензимот ДНК полимераза (која е протеин составен ос аминокиселини) кој е одговорен за точно копирање на ДНК ќе дојди и до побрзо зголемување на број на мутации
Let3, дури и јас ја познавам основната структура од ДНК, дури и јас знам кои се влијанијата кои можат да ја пореметат градбата од киселината. Оне фактори, кои самиот ги наведуваш, се фактори кои се изразито деструктивни, и тоа неповратно деструктивни, што значи, еднаш оштететната ДНК не може сама од себе да се „поправи„. И сега, кога самиот велиш дека тие и тие фактори ја оштетуваат ДНК, тогаш, каде е можноста за бесконечното усовршување на родовите, ако ДНК им е оштетена? И како може да се одвива тоа џоа бесконечно усовршување на родовите, кога секаде наоколу, на ниво до Вселена, одамна е забележана општата деструкција на системите, од молекуларно па до галактичко ниво? Или, за то еволуцијата, не важат очигледните физички процеси, туку еволутивните процеси се приказна сама за себе, дека еволуцијата се одвива по некои само за неа важечки закони, излоирани од физичкиов Свет?
 

Ipsissimus

P.I.
Член од
23 јули 2010
Мислења
15.582
Поени од реакции
12.949
А бе ептен ме убеди дека то бакеријата еволуирала оти почнала да јаде најлон. И сега, што треба да сторам за да еволуирам, оти ептен сум незадоволен од мојот постоечки степен ана еволураност? Да јадам најлон? Ха-ха-ха!

Тоа што таквите, еднокелиските и релатино едноставни организми, кои живеат во отворена средина (не паразитираат на некој домаќин), стекнале способност да користат нежива (но сеуште органска) материја, не е ништо чудно, оти едноставните организми токму тоа и го прават: земаат материја од својата околина и од неа живеат. Ајде сега, земи едно посложено/повеќекелиско битие, и обиди се на го „нахраниш„ со најлон па јави ни што ќе се случи со него.

Сложените битија користат „преработена„ храна за свое опстојување, како што ние, човеците, користиме веќе подготвена храна од растително и животинско потекло, но не користиме нежива материја за да преживееме.
:tapp::tapp::tapp: А бре Мики Мики! Да не е за жалење ова што го напиша, тогаш дефинитивно ќе беше за смеење! Реков јас дека за џабе е на луѓе како тебе да им изнесуваш факти! Што требало да сториш ти за да еволуираш!? Дали да јадеш најлон!:kesa:
Има една поговорка која вели на човек со сила можеш само да му земеш а не да му дадеш!.....посебно памет!
Мики легендо, колку и да си ги затвораш очите, доказите за еволуцијата се насекаде околу тебе! Од разните хибридни видови во земјоделието, па се до домашните миленичиња кој постојат во најразлични раси и видови! Еволуирани со интервенција на човекот! Така да ти слободно држи си ги очите затворени, и верувај во твоите прикаски за дедо боже! :uvo:
 

Kajgana Shop

На врв Bottom