Македонија ќе ги одбие сите имиња на Нимиц
Државниот врв ќе рече „не“ и за промената на новото име на аеродромот
Од нашиот дописник
Слободанка Јовановска
Брисел - Државниот врв не сака Македонија да биде ниту „независна“ ниту „демократска“, иако тие два предлога на Метју Нимиц во политичките изјави и во јавноста беа оценети како единствено прифатливи за компромис околу спорот за името со Грција. Таквиот став преговарачот Никола Димитров в петок, на новата рунда преговори за името во Њујорк, ќе му го пренесе на медијаторот на Обединетите нации.
Државниот врв не е подготвен ни да се откаже од преименувањето на аеродромот „Александар Велики“, а Димитров ќе се „вооружи“ и со други одбивања на предлозите на Нимиц, иако генерално ќе го пренесе ставот дека Македонија и натаму ќе преговара и разговара.
Ова, според високи официјални извори, било договорено на средбата на лидерите на политичките партии, сосема спротивно на впечатокот во јавноста дека се бара основа за безболен компромис околу спорот за името со Грција. Притоа, како што се дознава, двете најголеми партии од власта и од опозицијата, ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ, застанале на иста позиција, што значи дека Македонија ќе влезе во следната преговарачка рунда со значително потврда политика отколку досега.
Очигледно, преовладеала оцената дека предлогот на Нимиц не дава голема надеж дека ќе се почитува сензитивноста во нашата држава, но дека ќе биде загрозена сосема поканата за НАТО ако се отфрли комплетно последниот предлог, кој беше доживеан како многу понаклонет на Грција отколку на Македонија.
Ваквиот став е и сигнал дека во државниот врв последиците од евентуалното менување на името се проценуваат многу подраматично од последиците од немањето покана за НАТО, иако е јасно дека сугестиите и притисоците однадвор одат токму во спротивна насока, т.е. дека членството во Алијансата е многу поважно од евентуалниот компромис околу спорот за името на земјата.
Меѓу одбивањата, сепак, нема да биде контроверзниот член за употребата на зборовите „Македонија“ и „македонски“, според кој ниту една од земјите нема да има ексклузивно право да ги употребува, бидејќи погрешно се толкува во јавноста, а не е нов и нашиот државен врв веќе го прифати еднаш.
Македонското лидерство не сака да преземе ризик, е толкувањето на ваквата одлука на партиските и државните лидери. Според нив, иако Македонија сака процесот да продолжи, со олку одбивања е прашање дали ќе има простор воопшто за преговори. Притоа, се негира дека во Њујорк нашиот преговарач ќе замине со алтернативно име наспроти петте предложени, кое го најавија и објавија вчера како неофицијална информација грчките медиуми.
Вчера еврофункционерот Хавиер Солана ја искористи средбата со претседателот Бранко Црвенковски да ни порача дека се надева на решение во Њујорк и дека преговорите ќе бидат конструктивни и позитивни. Тој нагласи неколкупати дека е пријател на претседателот и се смета за пријател на Македонија, сакајќи да стави до знаење дека тоа што го вели е добронамерен совет на некого што и' мисли добро на земјата.
„Не сакам вето. Знам дека наскоро ќе се одржи нов состанок во Њујорк, дека тој ќе биде конструктивен и позитивен и се надевам многу дека ќе се најде решение“, изјави телеграфски Солана. Тој притоа нагласи дека Македонија има многу добри билатерални односи со ЕУ и дека очекува тие да се движат напред. На прашање од новинарите дали има временска рамка за преговорите, за кои Грција инсистира да завршат пред министерскиот состанок на НАТО на 6 март, претседателот Црвенковски одговори: „Преговорите за спорот почнаа врз основа на два принципа. Дека нема да има наметнување решение и дека нема да има временски лимит“.
Тој ги отфрли сугестиите дека спорот за името станува безбедносно прашање за НАТО и за ЕУ, оценувајќи дека тој може да се стави во многу контексти, но не и во ваков. Тоа е билатерално прашање кое не е проблем ниту за ЕУ, ниту за НАТО, ниту, пак, за меѓународната заедница. И на ниеден начин тоа не може да се стави во контекст на безбедноста, па некој да сака да го решава така“, изјави Црвенковски на прес-конференцијата со Солана во Брисел.
И тој и Солана беа крајно воздржани во одговорите околу ова прашање, но фактот дека поминаа заедно еден и пол час и дека не зрачеа со оптимизам кога се појавија на прес-конференцијата сугерираше дека причина за тоа не е само состојбата околу Косово туку нешто повеќе, со оглед на тоа дека претседателот го уверил еврофункционерот за ставот на Македонија да ја следи позицијата на мнозинството земји-членки на ЕУ околу декларацијата на Приштина.
Попладнето претседателот требаше да го чуе ставот околу истото прашање од генералниот секретар на Алијансата, Јап де Хоп Шефер, но од НАТО не беа расположени тој да се појави на прес-конференција. По се' изгледа, Шефер сака да остане тивок до министерскиот состанок во март, на кој ќе се решава ќе има ли покана или не за Македонија, па и повеќе од тоа, ќе има ли покана за Македонија и за Албанија на самитот за проширување, кој ќе остане исто така без име ако преговорите околу името влезат во криза место да се решат.