[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]нешто за Далипагич
„Nebeski skakač”[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
Dražen je od 1971. godine Beograđanin, do punoletstva, znači tek sa nepunih 18 godina je došao među obruče, a do tada u rodnom Mostaru igrao je fudbal u „Veležu’’ i rukomet u „Lokomotivi’’, i nadimak Praja dobio je po bivšem centarhalfu mostarskog fudbalskog prvoligaša. Sjajnu, neuporedivu košarkašku karijeru Dalipagić je rastegao na više od dvadeset godina u trouglu Beograd - repezentacija one velike Jugoslavije - Italija. Sa svojih 197 centimetara i izuzetnim odrazom, skokom do neba, silovito je zakucavao, loptu polagao u koš sa nedodirljivih pozicija postigavši u karijeri više od 20.000 poena.
Za gromovita zakucavanja, brzinu ulaza i jedva dodirljiv skok - šut nazvali su ga „nebeski skakač” i „evropski DŽeri Vest”. Proglašen je za najboljeg igrača sveta i Evrope. U privatnom životu ala sa parketa postajao je miran, srdačan, pristupačan i nasmejan momak koji je
za svakog navijača imao vremena da prozbori koju reč.
- Pa šta je trebalo da činim? Košarka je igra u kojoj sam davao čitavog sebe, a sve ostalo je čovek, onakav si kakav jesi i stvarno sam nalazio vreme za priču, pa i čašicu soka sa navijačima - potvrđuje naše konstatacije legendarni igrač. - Vaspitavan sam u porodici da se u dobru ne ponesem, da pomognem onima kojima je moja pomoć potrebna.
Posle Olimpijskih igara u Montrealu 1976. godine pozvan je u kamp moćnog NBA ligaša, šampiona „Boston-Seltiksa’’.
- Da, prišao mi je tada DŽon Havliček, nedodirljiv je bio za moju generaciju taj Havliček. Bio sam ushićen, a tek kada je prozborio „Bićeš moj naslednik” nisam mogao usta da otvorim. Ipak, odlučio sam da ostanem u Evropi. Nisam tada znao engleski, porodica je odluku prepustila meni i odlučio sam: Prajo, igraj tu gde si se već dokazao, zašto ti je potrebna avantura? Otišao sam u „Real Madrid’’ i igrao sa Mirzom Delibašićem u Kupu šampiona za „kraljevski klub”. Eto, možda sam pogrešio, a možda i nisam! Propustio sam priliku da se kao prvi Evropljanin predstavim NBA publici.
Život posle igračke karijere je išao dalje. Želeo je u trenere - u Gorici je po preporuci Bogdana Tanjevića započeo karijeru na klupi.
- Licenca je bila problem, nisam se uklapao u italijanski sistem dobijanja dozvola za trenerski rad pa sam otišao u druge - menadžerske vode.
Karijeru od zlata, kako su je nazivali novinari širom sveta, nije okončao u voljenom Partizanu, već se oprostio na parketu u dresu ljutog rivala „Crvene zvezde’’.
- I to je život, kažu da sam nekad govorio „Više mrzim ’Zvezdu’ nego što volim ’Partizan’ - parafrazirajući reči Moke Slavnića, ali u suprotnom smeru. A, Moka je igrao za „crno-bele”, ja sam poneo „crveno-beli” dres „Zvezde’’ i ostadosmo živi i Moka i ja. Moka je često umeo da tumači i moje reči, pa bi valjalo upitati i njega. Naravno, nikada nisam nikoga mrzio, naprotiv samo sam voleo, nekoga više, a nekoga manje. „Partizan’’ i moja porodica su u samom vrhu mojih pozitivnih emocija.
Jovan Tanurdžić[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Porodica oslonac[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
- Porodica mi je oduvek bila oslonac u karijeri i životu. Supruga Sonja (rođena Požeg) bila je teniserka, prvak države, ćerka Sanja i sin Davor su sjajna deca. Davor igra košarku i oboje su završili fakultete - ponosan je otac i suprug Dražen.[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]Praja kroz brojke[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
8.278 poena za deset sezona u „Partizanu’’
7.993 poena za Veneciju, „Udine’’ i „Veronu’’ u sedam italijanskih sezona
1.646 poena u dresu reprezentacije Jugoslavije
243 reprezentativne utakmice, drugi u istoriji „plavih’’, iza Krešimira Ćosića (303). U kolekciji reprezentativnih nastupa ima šest evropskih šampionata - tri zlatne medalje, četiri svetska prvenstva - zlato, srebro i dve bronze i tri olimpijska turnira - zlato, srebro i bronza.
15 puta ubacio je u karijeri više od 50 poena, i tu je svetski rekorder, bar kada je reč o najprestižnijim ligama.[/FONT]