Лоша компарација, уште полош пример :helou:Joey напиша:Не сум бил ни јас во таква положба,треба да правиш муабет со баба ми,таа пие по 2 лексиуми дневно :pos2::pos2:
Депресијата не е да ни биде сеедно, малку погрешно сум се изразила.Мислам дека не може да трае цел живот, во тој случај нашиот живот би немал смисла. За да дојде до таква ситуација мора нешто силно да не разочарало...
А тогаш ваљда, да, би поминало во депресија...
Добро објаснување, што мене ми налага други прашања, како штом се ни е сеедно, зарем не сме дошле до точката од која нема враќање и + зарем не е токму оваа состојба причина за најдрастичниот чекор, самоубиство?,,Да ти е се сеедно, не може да ти стане туку-така. Значи мора нешто ,,битно,, да се случило, некаков неуспех, загуба, нешто што те разочарало, па доаѓаш во некоја состојба која пак нема да ја дефинирам како ,,се ти е сеедно,, туку како едноставно, работите што ти биле важни не ги гледаш со истите очи, го немаат интензитетот на приоритетност за тебе во тие моменти и почнуваш да мислиш дека ти е сеедно. Меѓутоа апсолутно сеедно не може да ти биде во никој случај. Некаде во потсвеста остануваат проблемите и дилемите. Инаку ваквата состојба оди рамо до рамо со депресијата и не може да се дефинира како рамнодушност во никој случај, секогаш е последица на некаков внатрешен дисбаланс.
Повеќе можни варијанти имаш за да дојде до тој акт, еве и зошто:Во врска со самоубиството. Тој акт е сепак предизвикан од длабока емотивна нестабилност и ужасно ниско ниво на самоувереност, чија присутност постои во онаква димензија доволна само да ја охрабри личноста да го заврши својот живот. Значи ако си во таква состојба да ти е сеедно поради икс причини, како загуба, разочарување и слично (не дека верувам дека тоа постои - често баш таквиот стадиум значи не друго туку потиснување на чувствата коишто го предизвикале истиот), твојот ум и тело вегетираат и, како што кажа Kvendolin, едноставно приоритетите се измешале и изгубиле во тој процес на се поинтензивно бледнеење на чувствата и интензитетот на истите. Додека за самоубиство е потребно итекако да работат умот и душата, што во овој случај е кажано во многу негативна конотација.
Во ваква ситуација би ти било сеедно и да не се убиеш, значи ситуацијата е апстрактна и не опишува личност која е во состојба да донесе некаква одлука или да размислува. Ако нешто направи оваа личност, а да има врска со себеповредување или самоубиство тогаш тоа би го направила несвесно. Оти на психолошки здрава личност не можат да и бидат неважни работите кои ги споменуваш, ова само во случај на некаква тешка депресија, ама тука и не сум толку стручна.Додека мојата солуција:
2.Се ти е сеедно, не ти е грижа дали јадеш, дали спиеш, дали љубиш, дали вегетираш ... дали живееш.
И тогаш клучниот момент е кога одлучуваш дека би ти било и сеедно да се убиеш.
Ќе земеме конкретен тип на персона:Во ваква ситуација би ти било сеедно и да не се убиеш, значи ситуацијата е апстрактна и не опишува личност која е во состојба да донесе некаква одлука или да размислува. Ако нешто направи оваа личност, а да има врска со себеповредување или самоубиство тогаш тоа би го направила несвесно. Оти на психолошки здрава личност не можат да и бидат неважни работите кои ги споменуваш, ова само во случај на некаква тешка депресија, ама тука и не сум толку стручна.
Сепак нелогично ми е дека кај личност склона кон самоубиство не се присутни емоции како депресија и сл. И како шо кажав претходно, не верувам дека воопшто постои таква состојба (и затоа упорно неможам да го сметам самоубиството како можен исход од она што не верувам дека постои) бидејќи истата мора да биде предизвикана од претходно разочарување, неуспех или шо ти јас знам, кои сами со себе носат и такви чувства кои создаваат бариера меѓу слободното изразување на душата и, наспроти неа, неможноста да се средат чувствата и прогласување на состојба наречена "не ми е гајле".Ќе земеме конкретен тип на персона:
Тип: емоционална дисфункционалност, потреба од емоции!
Состојба: рамнодушност кон светот
Кога таков тип на личност ќе дојде до точка се да биде просто сеедно, многу е полесно, поедноставно само да си го ставиш пиштолот на слепоочница и да пукаш.
Луѓето кои кон се гледаат како на рамниште без земја, се им е повеќе од јасно и свесно направено!
А за психолошки здрава личност не би го имале овој разговор!:wink: