Se soglasuvam so boldot potpolno.
E sega, pari davam da mi kazhesh kako i/ili kade gi ima ovie raboti vo Shvedska denes.
Zdravstvo - dodeka ne vlegov vo firma koga plakja privatno zdravstvo, specijalist ni na google ne mozesh da najdesh. So privatnoto, Gospod zdravje da im dade na DKV, mozhe da zboruvame.
Obrazovanie - rabotev nekoi 6-7 godini na fakultet, i ushte odrzhuvam kontakti. Skoroto bea po site vesti za korupcija i zloupotreba na drzhavni pari fondovi i grantovi. Studentite dali 10% zasluzhuvaa realno da pominat ispiti sho imavme (master nivo).
Sigurnost - seriozno? Ozbilno ???
Vo WTC rabotam, rotacionite i sirenite mi zhiveat rent free vo glavata, nema den pod 5. Vo Vasteras isto, vo nekoj centralen / eliten del na gradot, tuku rechi isto.
Finansiite sho bea dobri ok Sverige, i toa vo sloboden pad - troshoci rastat nemaat gajle, platite kolku za adet.
Edno e kade e Shvedska a kade Makedonija denes (i drugi zemji diskutirani tuka), a drugo e dinamika na promeni, i koi od ovie raboti bi mozhele da se podobrat.
Pak, pari davam, nekoj da me sedne i dami objasni kako EU Shvedska Germanija i site drugi po red, od ovaa momentalna situacija, mozhe da se podobrat vo bliska idnina. Period na izbori e neli, zivi cirkuzi se.
Сум имала негативни искуства Шведска, ама не може по никаков критериум да се споредува ништо што напиша досега.
Да тргнам од здравство, зимото на син ми го фати тешка настинка, а бевме во упм Шведска, рурални услови. Болница на изволте, имаш ургентно, имаш тријажа, те внесуваат во сопствена соба, можам да сум со него цело време. Сестра доаѓа зема крв, носи во лабораторија, никој не ме замара оди слези долу на шалтер па лево, па тропни на лаб да ја испитаат крвта. Доколку болницата не може да се справи со случајот поради недостаток на ресурси, од било каква природа, а ситуацијата е итна, имаш хеликоптер што те носи до најблискиот центар.
Е сеа недај боже да те натера патот да посетиш педијатриско одделение во Охрид ( реотворено, може едно 10 години одделението работеше од 8-16 часот, најголемиот туристички центар во МК иначе ). Пред тоа итни случаи се носеа во Струга, а од таму за Скопје. И тоа беше во приватна режија, пошто немаше ни персонал ни услови да те однесат со амбулантно возило. Замисли да возиш во 2 часот навечер, Охрид-Скопје со критично и болно дете на задно седиште. Доколку не може да го замислиш сценариово, можам да ти дадам контакт од наши пријатели бидејќи ова го искусија.
Нејсе, нема услови, нема персонал, доколку детето треба да прима инфузија, го земаат и ти како родител немаш дозвола да влезиш со него. Јас како мајка треба да чекам пред влез на одделение и да слушам како детето ми корне од плачење и да слушам како го превиваат на раце и нозе за да не им се оттргне. Наместо нели, човечки да се викне еден од родителите да биде заедно со детето. Во способности/спремност на болницата/технички ресурси не ни навлегувам, тоа е страшно.
Понатака, грижа за стари лица/палијативна нега? Мајка ми е врзана да ја чува баба ми, која е со деменција. Нема апсолутно никаков центар за згрижување на лица со ваква дијагноза, нема сестра да дојде дома, нема ни на приватно да си платиш некој да ти помогне. Лица со МС, или било каков друг инвалидитет се осудени да седат меѓу 4 ѕида и да чекаат да умрат, бидејќи нема апсолутно никаква нега. А цел товар е оставен на семејството.
Тука барем, знаеш и ти дека овие работи се средени.
Се чека долго за преглед да, но доколку е итно, мое искуство е дека секогаш сум добила внимание и помош во разумно време.
Можам да зборам за градинки, за школо е рано. Ама без проблем добивме место, односот на воспитувачки и деца е 1:5, децата имаат активности, секој ден се излезени надвор, доколку се разболи можам без проблем да земам платено отсуство, доколку одиме на рутински преглед можам без проблем да земам платено отсуство, можам сеуште да користам породилно ( иако има 3 години ), можам законски да намалам работни саати итн.
Не те разбирам за сирените, тука спаѓа и амбуланта и полиција и пожарна. Јас во Охрид живеам до Брза Помош па цело време слушам сирени, некако така ми испаѓа еквивалентов.
За мои 8 години живот тука сум немала некаква ситуација каде безбедноста ми била загрозена, или па да сум се чувствувала небезбедно.
Стресно ми е сега кога одам во Мк на посета, бидејќи нема кај да го пуштам детето да повози точак или да се истрча, а да не сум на штрек дека нема да налета некој со моторче. Стресно ми е кога треба да поминам улица со него, пошто пред две лета ќе ме собереше еден на пешачки, и тоа со количката.
Тие работи ми се стресни.