Кое е твоето контроверзно мислење? (Тема 52: Тотална забрана за продажба и употреба на алкохол освен за медицински потреби и религиозни обреди)

се сеќавам на времето 2012та-14та. Кои идеализам имаа мажите во МК за жената, пишуваа поезија онлајн и беа многу популарни, имаше поетски дешавки. Сега магично жените се трансформираа у феминистички и материјалистички задоени особи, и тоа реално е мислење кое секој маж го дели, освен оние што менструираат.
Има и такви мажи и сега само не се кажуваат заради всквите коментари и стереотипи.
 
Има и такви мажи и сега само не се кажуваат заради всквите коментари и стереотипи.

па знаат дека ги дупите. Ви пишуваат поезија ви изразуваат љубов а вие ги третирате ко ѓубре. Затоа нема пејачи ко Владо Јаневски веќе да пеат за љубов и романтика. Вие ја погребавте. Нема инспирација за мажот веќе. И се љутите кога слушате текстови, спушти се доле, и каде ве викаат кучки.
 
Последно уредено:
Зар сеа го откри животот. Некој луѓе се раѓаат со поголема привилегија - пари, памет, убавина. Се е тоа чиста среќа. И некој ќе живеат богато и без да работат дур ти црнчиш, некој ќе му доаѓаат жени ко сидни свини сами а тебе не.

Тоа не значи дека остнатите треба да се утепаме.
Повеќето луѓе не живеат во овие екстреми и не треба многу за да влезеш во посакуваната категорија. Нормално, треба и да си го знаеш местото.
Автоматски споено мислење:


у кој свет имало вакви дешавки. Во ренесансата, каква 2012та.
Zarem ti ne gledas deka mojot post e reply na postot na @Con Artist ukazuvajki deka negovoto tvrdenje ne e tocno.

Bas e ubavo koga ke vidam ubava devojka so ubav tip u par, ama se zgrozuva covek koga ubava devojka prima od sekoj sto ke i dade pari, glumela ona ljubov ili ne, ke si go primi posteno.

A mozebi i "ubavite" i "bogatite" ja snosat najgolemata vina za pregolemite standardi na devojkite denes.

A i taa ubavina trae do 40, pa posle mazot ke bara poubava=pomlada, a zenata ke prai razno razni operacii, negirajki go faktot na prirordata=stareenje.
 
Последно уредено:
Ментиљ бил бебенце во 2012 кога Лешоски пишуваше статуси и поезија и пола Македонија го следеше. Исто така еден куп други покрај него. Па шерање љубовни песни со текстови на фб. Тоа беше едно романтично време.

Али не беа наградени за тоа. Џабе трудот. Сакаат да им ласкаш и ги третираш како кралици но да те дупат. Затоа ја сакам да ме гледаат како султан Сулејман или никако другчије.
 
Секој може од ронче да стане Стројно момче.

Народно значење
: Се користи во секојдневниот говор за да се опише машко лице со уреден и достоинствен изглед.
 
Секој може од ронче да стане Стројно момче.

Народно значење
: Се користи во секојдневниот говор за да се опише машко лице со уреден и достоинствен изглед.
Sto znae bre ovoj narod ovde za dostoinstvo? Seljaci i prostaci cel narod, eben od bugarski i germanski oficiri (dostoinstveni, bogati, sredeni) ama surovi i siledzii.
Do pred samo vek bil eben od turci pet veka unazad, pa bog znae uste od koj ti ne, a ti zboris za dostoinstvo.
Taa zamisla za uglednost ni e prifatena od site stranski opstestva, koi steknale "ugled" so pljackanje, ubivanje i siluvanje drugi narodi.

Ne postoi dostoinstven bogatas u ovaa vukojebina, opljackaa od komunizmot i usput gi pcueja komunistite, a sega ovie ziveat na kredit i glumat gospoda, a se samo ufircani seljacista prosti.
 
Ментиљ бил бебенце во 2012 кога Лешоски пишуваше статуси и поезија и пола Македонија го следеше. Исто така еден куп други покрај него. Па шерање љубовни песни со текстови на фб. Тоа беше едно романтично време.

Али не беа наградени за тоа. Џабе трудот. Сакаат да им ласкаш и ги третираш како кралици но да те дупат. Затоа ја сакам да ме гледаат како султан Сулејман или никако другчије.
Ти си многу разочаран од љубовта Ронче. Не чини тоа.
 
Секој може од ронче да стане Стројно момче.

Народно значење
: Се користи во секојдневниот говор за да се опише машко лице со уреден и достоинствен изглед.

Брате, или сестро да те речам, вака штроен ми делуваш :kafence:
 
Има и такви мажи и сега само не се кажуваат заради всквите коментари и стереотипи.
Какви мажи пишуваат поезија?
Само силно напатен човек може да си го жртвува здравјето да си ја сврти душата наопаку и да твори поезија.
Ама поезија за дунда пишуваат само тие што патат од јака суша и жуљеви на десанка. А и благодаение на тоа што вие џенските го апнавте мамецот на феминизам, видоа машките дека не оди возот натаму, па пополека си слегоа од тој карусел.
 
Kolku samo ne si u pravo. Nekoi od raganje imaat mnogu mnogu poveke od nekoi drugi, ima i takvi koi od nisto sozdale nestoo, ene na pr Kristijano Ronalso cigsnot nemal leb da jade, a sega e bogatas. Ama mal procent se takvi.

A koga velam deka nekoi imaat mnogu poveke od drugi, ne mislsm samo na materijalno, ima lugje so od raganje nitu roditeli nemaat, ima invalidi, ima sekakvi, i site tie imaat potreba od ljubov kako site nas ostanati.

Зар сеа го откри животот. Некој луѓе се раѓаат со поголема привилегија - пари, памет, убавина. Се е тоа чиста среќа. И некој ќе живеат богато и без да работат дур ти црнчиш, некој ќе му доаѓаат жени ко сидни свини сами а тебе не.

Тоа не значи дека остнатите треба да се утепаме.
Повеќето луѓе не живеат во овие екстреми и не треба многу за да влезеш во посакуваната категорија. Нормално, треба и да си го знаеш местото.
Се согласувам со двете точки, точно се поставени. Само би додал дека мојот фокус не е на исклучоците, туку на мнозинството. За повеќето луѓе, патот до семејно богатство не е преку една голема победа, туку преку долгорочна работа, дисциплина и размислување низ генерации.

Има една изрека: "My goal is to work so hard that what is a ceiling for me becomes the floor for my children."

или на македонски би звучела: „Работам толку напорно што мојот плафон ќе стане подот од кој ќе тргнат моите деца.“

Сите се фокусираат на неколкуте исклучоци, како Роналдо, Опра, Лари Елисон и слични приказни за спектакуларен успех. Но речиси никој не зборува за мнозинството, за средината. Тоа се семејствата што напорно работат со години за нивните деца да имаат подобар живот од нивниот. Во реалноста, вистинското богатство најчесто не се создава преку една генерација. Потребни се две или три генерации дисциплина, труд и жртви за да се изгради сериозен капитал.

А потоа, многу често доаѓа четвртата генерација, која растела во изобилство и не ја почувствувала тежината на создавањето на тоа богатство. Тогаш лесно може да се случи сe што било градено со децении да биде потрошено или изгубено за релативно кратко време.
 
Какви мажи пишуваат поезија?
Само силно напатен човек може да си го жртвува здравјето да си ја сврти душата наопаку и да твори поезија.
Ама поезија за дунда пишуваат само тие што патат од јака суша и жуљеви на десанка. А и благодаение на тоа што вие џенските го апнавте мамецот на феминизам, видоа машките дека не оди возот натаму, па пополека си слегоа од тој карусел.
Па добро, што е погрешно во тоа да си ги искажеш емоциите во стихови? Не е убаво кога тагата е инспирација зад тие зборови, но најубавите уметнички дела се создадени во моменти на длабока меланхолија. На тој човек можеби баш тоа му е начин да си го канализира стресот. Инаку сите сме биле некогаш напатени, и психички уништени, но не сите сме седнале да пишуваме поезија. Пишувањето поезија бара емоционален капацитет и талент што многу луѓе го немаат. Не ја потценувајте уметноста.
 
Се согласувам со двете точки, точно се поставени. Само би додал дека мојот фокус не е на исклучоците, туку на мнозинството. За повеќето луѓе, патот до семејно богатство не е преку една голема победа, туку преку долгорочна работа, дисциплина и размислување низ генерации.

Има една изрека: "My goal is to work so hard that what is a ceiling for me becomes the floor for my children."

или на македонски би звучела: „Работам толку напорно што мојот плафон ќе стане подот од кој ќе тргнат моите деца.“

Сите се фокусираат на неколкуте исклучоци, како Роналдо, Опра, Лари Елисон и слични приказни за спектакуларен успех. Но речиси никој не зборува за мнозинството, за средината. Тоа се семејствата што напорно работат со години за нивните деца да имаат подобар живот од нивниот. Во реалноста, вистинското богатство најчесто не се создава преку една генерација. Потребни се две или три генерации дисциплина, труд и жртви за да се изгради сериозен капитал.

А потоа, многу често доаѓа четвртата генерација, која растела во изобилство и не ја почувствувала тежината на создавањето на тоа богатство. Тогаш лесно може да се случи сe што било градено со децении да биде потрошено или изгубено за релативно кратко време.
Интересен осврт на Роналдо и другите.
И не мора да ни кажуваш на нас, децата од работничка класа, впрочем сите ние овде бевме у Социјалистичка Југославија, ете кога имало "средна класа."
Се збогатија тие што испокрадоа по нејзиниот распад.
Тоа е реалноста у Македонија.
Тие што не можат да се збогатат, а сепак имаат амбиција да бидат богати, се коцкаат, земаат кредити брзи, спори, легални, нелегални, ризикуваат и глава и семејства, за да на крај купат некоја скапа кола и слични материјални работи за курчење.
А има и такви коишто прифатиле да останат просек и се задоволни со тоа, иако секогаш може подобро.

Богаташите од Македонија за богаташите од странство се обични голтари.
Богаташите од странство се тие кои го создале глобалниот бизнис со увоз и извоз, откако намалиле и затскриле пљачкање ресурси и робовладетелство.

Ние овде сме ништо. Секој бизнисмен попрво ќе увезе (прошверца) од Браткса Бугарија било што, ама на македонски производител нема да му даде ниту денар повеќе. Секој политичар ќе земе мито и ќе довлечка странстка инвестиција и ќе стави граница на минимална плата.
Секој "газда" овде е само обичен директор на некое претставништво за коешто одел таму и кукал да го отворат овде у Македонија.

Практиките, мантрите и другите лајфкоучинг булшит можеби важат таму на Запад, ама за нашата држава не важат.
Сите овде знаеме дека никој од оние не успеал поради зголемена мотивација читајќи туѓи изреки, него успеал прво со предавство, крадење, искористување, улизување, шверцање, приватизација итн...
 
Back
На врв Bottom