Во просторија или по пат сеедно... Во Битола има една изрека, ако видиш некој да зборува по пат сам, или е нездрав, или гради куќа. Трето нема.
Назад на топикот. До сега не сум зборувал, но затоа кога ке се замислам (да не речам прам филмчиња што како ке биде) едноставно се исклучувам одредено време
Не, никогаш не ми се случило. Знам да се контролирам и некако ми е глупаво си зборувам со самата себе. Единствено може да се случи да се смеам кога седам пред компјутер и ништо повеќе од тоа.
Кога нешто многу убаво ми се случило имам навика да си се радувам дома да си скокам и сл. Нешто можеби ќе речам ама не правам муабет. Ама многу често ми се случува да си пејам по пат кога одам мислејќи дека нема никој, и кога ке ми излезе некој пред очи пропаѓам од срам.:kesa:
Ухуууууу си зборувам сам со себе, не толку често порано повеќе си зборував на глас ми се има десено да одам по улица и туку од еднаш да приметам дека зборувам сега повеќе си зборувам во себе и зборувам со предметите на пример со компјутерот, книгите.......
Не дека зборувам на глас ама си зборувам во главата и си правам филмчиња и да ви кажам ама во тој момент абе шо сака нека биде ја ништо не слушам најискрено.
Porano zboruvam mnogu. Koga bev mal. Posle toa prestanav skroz i dolgo vreme ne si zborev(me) voopsto. U poslednive godini si zboram ama u sebe.
Glasno si zboram samo koga presmetuvam, pari najcesto i koa planiram finansiski raboti.
Pcuenje, derenje, vikanje po sam sebe ne go smetam za zborenje sam sebe.
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.