За што најчесто се расправате по дома?

  • Креатор на темата Креатор на темата bibika
  • Време на започнување Време на започнување
non stop si na kompjuter na sto lici toa!!!!
samo koga ti trebat pari se sekavas oti imas roditeli a vaka se deres: ne me zamari pisam na skype!!!
zemi raboti a ne samo setane i na kompjuter sedene preteruvas!!!


a so sestra mi samo za kompjuter za nisto drugo ama i toa e veke se poretko :back:
 
со татко ми не се карам ама со мајка ми за се...секој муабет мора да да заврши со кавга...порано многу се нервирав ама сега сеедно ми е...се помирив со тоа дека мајка ми не ме сака и научив како да живеам со тоа. Ќе наполнам 18 и си одам од дома...помирна ке сум...:(
 
со татко ми не се карам ама со мајка ми за се...секој муабет мора да да заврши со кавга...порано многу се нервирав ама сега сеедно ми е...се помирив со тоа дека мајка ми не ме сака и научив како да живеам со тоа. Ќе наполнам 18 и си одам од дома...помирна ке сум...:(

исто и јас со мајака ми/.........
 
Се карам со мајка ми само се нешто и смета.Бог да чува е.Доста седиш на компјутер ова она...
 
зависи колку е мама нервозна
за компјутерот, за излегување, за обврски...за се и сешто
 
Често се карам со моите последниве години. Им пречи значи се и сешто. А недај боже па ако се нервозни...:kesa: Мислам дека не знаат да се понашаат со деца на оваа возраст како мене :toe: тоа ќе да е... Не викам дека сум совршена, ама не знаат да ценат што имаат дете ко мене [под ова мислев непроблематична, не пушам, не пијам (а има доста на моја возраст кои го прават тоа), со школото од никогаш си немам проблеми - напротив...].
Али ајде ќе пројде и овој период па ваљда се ќе се среди :toe:
Иако сум пробувала и сега ама некако не иде...
Али сепак тоа не е постојано така да се изрджува и многу си ги сакам моите :back:
 
Оти каснам за на работа.... :jaj:аААААаааааааа:tapp:
Душата ми ја изеде:nerv:
 
Со мајка ми,не ме остава на компјутер :nerv::nerv::nerv:
 
За ситници...Ако некој не види од страна ке рече дека се однесуваме ко мали деца..
 
Кога бев мала ми викаа зашто многу читав, чекав да заспијат тие за да ја вклучам ноќната ламба кај мене во соба и да читам, така и ги уништив очите. На сите деца им викаа за да читаат, мене обратно.

А сега...
За компјутерот не се караме веќе, навикнаа постојано да ме гледаат пред него. Некогаш знаат да префрлат по нешто, ама ништо сериозно. Само криво им е што легнувам во 4-5 сабајле и станувам во 14:00 и кај што не фаќам ништо по дома и мајка ми не може за да не ме разбуди од сабајле кога ќе чисти.
Со неа најчесто ми се караме за мојот стил на облекување, за тоа дека многу спуштени сум ги носела панталоните и дека веќе крајно време било да се променам. Многу сум избрзувала, сум мислела дека секогаш сум во право и многу сум зборувала.
Со татко ми се карам за ситници, најчесто ја поддржува мајка ми ама сличен карактер имам со него ептен и многу често се караме за глупости.
За излегување, до колку, како, со кого, што никогаш не префрлувале ниту ми досадувале по телефон да прашуваат кога ќе се вратам и слично.

Знам дека за многу нешта се во право, ама сепак изгледа не знам да ценам доволно.
 
значи секој ден се карам зш седам на компјутер цело време.. и ако се навикнаа сепак знае мама у 5 сабајле да ми дојде и ми зборува.. ама џабе не успешни се сите нејзини обиди...
се караме за се и сешто.. таа мисли дека зане се јас мислам дека знам сее и така дел тен бам бум тралалалала :tapp:
 
Скоро сите кавги дома ми произлегуваат од чудовиштево наречено брат.
Али тоа е.. така ми доделил животот моите да го сакаат повеќе, па јас да сум дежурен кривец за се. За несредената соба, за големата сметка на телефон, за излегување (имаме исто време за излез иако он е 2 год помал), дури и ја сум виновна што он закаснил на тренинг. Ете за тоа се караме...
Се надевам ќе порасне за брзо време.
 
хмм.. цитирам
тато: го преспавте животот вие ( со оглед на то шо станвам во 3-4 поручек)
мама: ( после некоја расправија во која сме се карале на равна нога) како смејш така да ми речиш? јас: а ти мене како смејш? мама: јас сум мајка ти си ќерка , ти имат фурни лебој да јајш...
баба: катерино мор, бар ти јадеше пипреки , заш бабе не јајш сеа? ( ко ќе имат пиперки а несакам да јадам зш не ми одговарет да ги комбинирам со останатото јадење)
дедо: ( ќе ме карат нешо ќе ме поучвит пола сат ...) јас: убо бе дедо добро, сватив. дедо: како добро, не е добро , ич не е добро...
тато: ( ко ќе видит нешо паднато на земја во собава) на шо личит ова.. ај објасни ми те молам зш ова да е наземја? зш? јас: убо де тато, ми падна на несакање ( и
ќе го кренам..) тато: ( ќе видит уш нешо друго паднато) и ова на несакање? и ова? и ова? тебе нешо ти фалит во мозокот, јас ти кажвам...
братон: ој катке донеси ми ..(некоја Х работа) јас: лелее , мака ми е , ој зеј си ...
утредента: еј филип како беше... ( некое Х прашање) филип: ти мене не ми донесе Х, јас тебе ќе ти кажвам. и така едно недела до две...
и на крајот нешо шо нејмногу ме нервират е то шо сите чекет на мене да одам да видам кој ѕвонит на врата, кој ѕвонит на телефон и во последно време се изучија и мобилнине ко ќе му ѕвонет во некоја соба, а тие да се во друга јас да трчам да им ги зеам.
е ова се воглавном стварите за кој се караме
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom