Во врска со љубовта: Сакам да ти кажам дека...

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување
Сега од кога си замина (сепак си уште тука ама на некој начин веќе те нема), сватив дека ми значеше многу повеќе. Да, беше вистинско и премногу кратко, беше прекрасно ама невозможно. Не поради мене, за мене невозможното не постои можеш само да не сакаш, а не да не можеш... Јас пак ќе си се глупирам ко некоја будала од сабајле, секогаш и еве вечерва пак дежурен, се враќам на старото, без тебе... тешко ама сум преживеал и полоши работи.

За некои работи лажев и свесна си за то, едноставно тогаш не ти верував толку за да ти кажам, се плашев од некои работи, а зборам премногу. Мислев дека нема да е толку зезната работата, ќе биде нешто ради реда, ама не. Уште ми фали мирисот на твојата коса со некојси шампон со пиво, ми беше гајле за пивото и за шампонот, туку косата. Парфемот и твојата глава на моето лево рамо, гушнати вкревет. Очите во затемнетава вампирска соба, се осеќаше толку сигурна ама се плашеше, се познаваше дека се плашеше од нешто. Дали од другиот јас или незнам точно од што. Направив грешки, shit is custom и се каам многу за тие грешки ама не се враќа така времето назад.
Рече дека ќе ме смениш, и стварно ти успеваше, бев преокупиран со тебе, не заради што морав туку што сакав така. Почнав дури и нормално да спијам за чудо, претходно пробав многу пати и неможев од кога дојде ми направи толкава забуна што не знаев кој сум и што сум веќе. По цел ден лежевме а сепак се осеќав толку уморно, не ме уморуваше нити заморуваше, само ми го исполнуваше денот на најдобар можен начин. Уште мислам на тебе, иако пак секој ден те гледам, ќе дојдеш барем на 10 минути, несакам да те пуштам, осетив нешто посебно покрај тебе, нешто што одамна го немав, мислев дека исчезнало...


п.с. можам да си го тинтарам овдека цел ден, за кого, за џабе...
 
Љубовта има многу лица. Љубовта е топла прегратка. Љубовта е бакнеж кој не ти ги топли само усните туку у срцето. Љубовта е искрена насмевка во тешките моменти. Љубовта е надеж. Љубовта е исполнетост. Љубовта е страдање. Љубовта е болка. Љубовта е илузија. Љубовта е она што ние сакаме да биде. Дали постои? Можеби. Но и да постои, толку е нереална што не можеш ниту да ја сфатиш, ниту да ја опишеш.
Понекогаш сакаш некој, а љубовта ти е невозвратена. Понекогаш некој те сака, а не можеш да му возвратиш. А понекогаш, сакаш некој, тој те сака тебе, но едноставно не е речено да се случи. Можеби е вистинското нешто во погрешно време. Можеби е погрешно нешто што изгледа како вистинско. Можеби не е ниту вистинско, ниту погрешно, туку едноставно убаво. Како и да е, не е се во љубовта. Понекогаш едноставно мораш да и го свртиш грбот. Боли. Ама мораш да го направиш тоа. Тоа е и најтешкото, да знаеш дека љубовта ти чука на вратата, а да не и дадеш шанса да влезе. А токму таквите љубови, обично најдолго се паметат. Толку блиски, а толку далечни. Постоечки, а сепак апстрактни. И кој знае, можеби воопшто и не биле толку силни, ама толку тоа „можеби“ цел живот ќе те прогонува, ќе те тера да се запрашаш „Што ќе беше ако...?“. Ќе се убедуваш себеси дека си го направил вистинскиот избор. На моменти дури и самиот ќе поверуваш дека е така. И подоцна, еден ден, пак ќе се запрашаш „Што ќе беше ако...?“ И се така во круг....
И после љубовта била ваква,онаква, не знам каква.
Љубовта е никаква, само ти го комплицира животот.
И на крајот на краиштата, што ќе ми е љубов додека постои вино? :rolleyes:
 
Имзади!
Се сторив со чизмичките а црвеното ф‘станче брзо ќе ми го сошијат.Ти закажи за тетоважите и спремна сум за пред матичар.:vozbud:
 
Штета што не ме послуша и со тоа неуспеа да го издржиш пеколното темпо.
 
Иако уште не ми е јасно како што заврши таа 2012 завршивме и ние... „Ние“.. .дали некогаш воопшто и постоеше тоа ние... Двајца будали во затемнета соба... ми фалат тие моменти, пред се ми фалиш ти. Секој ден е година без тебе, очекувам од некаде дека ќе ти го чујам гласот, а неам храброст да ти се јавам, не за друго туку несакам да сум досаден. Нема да се видиме скоро месец дена, многу многу многу лошо... И уште ме прогонуваат тие неколку збора од таа вечер, нема да ги заборавам, сега се правдаш дека „можда“ биле лага ама знам, сигурна беше во тоа, најмалку што требаше е да оставиш да си тече... Ќе имаше подобри денови за нас, а сега, јас со мојата лудачка нестабилност незнам колку ќе издржам, сум издржал тешки денови ама ова ќе биде интересно...
 
Тука си, до мене... нежно ме бакнуваш и ми посакуваш среќна нова додека бавно се луламе на тивката мелодија. Те гушкам и те чувствувам до мене... си помислувам...дали е возможно некого толку да сакаш. Шест години со тебе а сепак успевам со секој здив да те сакам се повеќе и повеќе.
Во полумрачната просторија ги барам твоите очи и забележувам искра на среќа во нив, припиена до тебе го слушам твоето срце кое чука за мене...момент на чиста среќа...
Колку е тешко за се препознае совршениот момент, да се фати и да се проживее со секое делче од твоето постоење....сега знам....ако некогаш посакам да се врати времето, тогаш ќе барам овој миг.
 
Заљубен сум...:love: Само што неможам на никаков начин да те најдам... ти го имаш мојот број, ама јас твојот не... ќе чекам, можеби ќе собереш храброст да се јавиш, ако не...
тогаш ти посакувам се најубаво во животот како што си ти така убава, необична и прекрасна...:love: Ама ако... песнава е со посвета до тебе...:pipi:
 
Дај бе идете у курац и двајцата,да не ви ебам стопанката.Излуден сум не се заебавајте
 
Ponekogas mi se javuva zelbata da te pobaram,da se nasmeam na tvoite kazuvanja, ili ednostavno da ti go susnam glasot....No, neli toa povece ne e mozno, znam deka me zaboravi,znam deka ne postojam povece...a znam deka i ne gi citas ovie moi kazuvanja vo vrska so tebe...Znam deka te povrediv so oa sto pobarav da me zaboravis, vsusnost ti go povrediv egoto, no morase taka da bide..sega mozam slobodno da pisuvam za moite custva, bidjci TI nikogas nema da gi procitas....Me izbegnuvas..a kolku e toa slatko, sega znam sigurno deka ja prevrte novata stranica na tvojot zivot izbrisana od minatoto...Vo ovie momenti posakuvam da si domene, posakuvam mirno da lezam vo tvojata pregratka i da zaboravam na se sto bilo..posakuvam da ti go baknuvam dlankite,nezno da te miluvam, posakuvam da ja spodelis tvojata bolka so mene....Koga bi mozela da te dopram, nezno da te mluvam, da ti sepotam tivko za mojata ljubov kon tebe, bi sakal da mozam da ti pomognam da gi resis site enigmi vo tvojot zivot, ednostavno sakam da si beskrajno srecen...Utrovo koga bi mozela bi se pretvorila vo nezna sina roza na tvojata pernica, vo tivko vetre sto bi gi doprelo tvoite usni...bi bila nezna mesecinka vo tvoite oci ili bi bila temnina sto ce go obvitka tvoeto telo..Mnogu mi nedostasuvas, sekogas ce bides delot od moeto srce sto nemozam da go najdam,.....bi bila beskarajno srecna, barem koga bi mozela samo na moment da te vidam....No znam deka zasekogas ce bides kopnez,bolka i strast na mojata dusa...TE LJUBAM MIL MOJ
 
Вчера баш си ме изнервирал и треба да знаеш дека за глупости не плачам и не сум типично женско кое гледа романтични филмови и плаче, ама вчера стварно го претера и солзите сами си потекоа. Уште повеќе ме изнервира кога одбиваше да се извиниш и се правеше силен пред очите на другите, требаше да не остават сами за ти да собереш сила едвај и да ме прашаш зошто плачам, па и да се вадиш на тоа дека сите женски плачат без врска. Не сум било која, драг мој. Нема да ти дозволам уште еднаш да ми викаш за глупост, нема потреба од викање, можеме на мирен, културен и цивилизиран начин да ги разрешиме нејасните работи.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom