Одамна неам напишано нешто во врска со љубовта...
Дали поради тоа што можеби веке не постои или не ми дал некој причина за да напишам нешто.
Најверојатно ке е второто.
Едноставно немам зборови со кој би искажала како се чувствувам.
Де не можам да те поднесам, де ми фалиш...чудно...
Дали е до мене или е до тебе!???
Ауф нека помине периодов побрзо. Се нервирам што со ништо не се замарам.
Те мачам, знам. Те малтретирам.
Ја убаво правам. Да те оттргнам од мене ке ти биде многу поубаво, само ти не ми веруваш. Не е злато се што сјае ( само финтата е што знаеш оти ја не сум злато, па затоа сјаам )

Нема веза тресам зелени.
Можеби те сакам, а може и не. Ај у пичку матер, ама сериозно не знам.
Само знам дека сега во моментов сакам да си лежиме еден до друг ( no sex, no drogs) да уживаме. Кај тебе на кревет поширок е. Кај мене знаеш дека брат ми е дома

Сакам да ме галиш како последниот пат, така цела одоздола до горе. Не, не ме пали тоа...уживам мило. Премногу..ах...:воздишка:
Дај те молам пробај и ти да уживаш малце, без разлика што не сум со тебе! Може не сум у моментов, ама кога сакаш сум!
Биди малце ко мене ке видиш, знае да биде убаво тоа!
Ми недостигаат времињата кога беше се океј. Барем така изгледаше...
