Влада на Македонија

  • Креатор на темата Креатор на темата Darling
  • Време на започнување Време на започнување
Гледам Европа му ставила жилет под јајцата на Заев за да ја поскапи струјата. И во Србија се случува истото. Со истиот наратив за намалување на загадувањето!

Ова нема врска со инвестициите во зелената енергија. И да има, крајниот корисник тоа не треба да го засега. Најди начин да произведеш повеќе и не увезувај струја. Една од подобрите мерки им беше враќањето на евтината тарифа на струјата. Сега и таа мерка е засенета.

Технолошкиот прогрес служи како алатка за намалување на трошоците, а не за зголемување. Во овој момент, за нас, најевтината алтернатива е и најдобрата алтернатива.

Лани струјата поскапе затоа што електроенергетските компании беа во криза, па удри на граѓаните кои никогаш не се во криза! Нека ги тргнат идиотите од Регулаторната комисија.
Значи ако се грееш на дрва преку зима според ЕУ си прав екологист?Абе кај да е еврепјниве ке ни забранат и колите да си ги возиме пошто не се на струја!Па нели за да се намали загадувањето треба помалку стуја да трошиме???:cautious:
 
Значи ако се грееш на дрва преку зима според ЕУ си прав екологист?Абе кај да е еврепјниве ке ни забранат и колите да си ги возиме пошто не се на струја!Па нели за да се намали загадувањето треба помалку стуја да трошиме???:cautious:

Ne bas. Strujata vo idnina ke bide klucna. I taa treba pretezno da se proizvede od regenerativni izvori. Nafta poleka opagja, gasot momentalno ne ama e vo plan, a i greenje na drva zavisi. Ako se secat zdravi drva normalno da, ako se gori drven odpad mozebi ne. Teoretski greenje na struja e idninata oti na novite gradbi (kukja/zgradi) im davaat strogi kriteriumi za izolacija sto znaci greenje na konvektor ili toplinska pumpa koja raboti so struja. Ili pa greenje preku toplifikacija. Pravam muabet kako e kinisato vo Germanija.
 
Ne bas. Strujata vo idnina ke bide klucna. I taa treba pretezno da se proizvede od regenerativni izvori. Nafta poleka opagja, gasot momentalno ne ama e vo plan, a i greenje na drva zavisi. Ako se secat zdravi drva normalno da, ako se gori drven odpad mozebi ne. Teoretski greenje na struja e idninata oti na novite gradbi (kukja/zgradi) im davaat strogi kriteriumi za izolacija sto znaci greenje na konvektor ili toplinska pumpa koja raboti so struja. Ili pa greenje preku toplifikacija. Pravam muabet kako e kinisato vo Germanija.

Германија увезува природен гас од Русија преку постоечки гасовод, а при крај е изградбата и на втор гасовод со цел да се зголеми капацитетот за увоз на истиот тој природен гас од Русија. Но и покрај ваквата енергетска инвестиција од Русија, сепак рускиот гас изнесува нешто повеќе од 30% од целокупната потрошувачка на природен гас во Германија, што говори дека откачувањето на гасот како енергенс од страна на швабите не е баш во плановите за во блиска иднина.

Некако таквите инвестиции не се баш во енергетските планови и стратегии на тие кои најавуваат зголемување на даноците и на цената на струјата во северенфиромистан, а кои истовремено имаат за приоритет бришење на македонската историја и субвенционирање на нивните партиски и политички блиски другарчиња.
 
Последно уредено:
Германија увезува природен гас од Русија преку постоечки гасовод, а при крај е изградбата и на втор гасовод со цел да се зголеми капацитетот за увоз на истиот тој природен гас од Русија. Но и покрај ваквата енергетска инвестиција од Русија, сепак рускиот гас изнесува нешто повеќе од 30% од целокупната потрошувачка на природен гас во Германија, што говори дека откачувањето на гасот како енергенс од страна на швабите не е баш во плановите за во блиска иднина.

Некако таквите инвестиции не се баш во енергетските планови и стратегии на тие кои најавуваат зголемување на даноците и на цената на струјата во северенфиромистан, а кои истовремено имаат за приоритет бришење на македонската историја и субвенционирање на нивните партиски и политички блиски другарчиња.

Гасот ќе биде помошен енергенс на патот што го опишав, така е барем планот. За да се реализира свесни се дека некое време ќе им треба многу повеќе гас. Правиме муабет за 20 години. Плус Норд Стрим 2 е опција плус на снабдување и со тоа сакаат ем да обезбедат сигурно снабдување ем помали цени. Не мора да оди транзит низ пола источна Европа.

Во Македонија може и државата да ја субвенционира струјата не знам оти да не. Во Германија 70% од цената се давачки кон државата или давачки која државата ги дефинира. Исто така сега со субвенции, ако така може да ги нарекуваме, се обидува да ја стабилизира цената. Само за споредба. Поголем предизвик ќе бидат мрежите него самото производство.
 
Во контекс на муабетот погоре за производство на струја, еве од отпад како произведуваат нешто корисно - ем развој на сточарство ( домашно млеко, млечни производи, месо итн). Според новинаров во Германија имаат преку 10.000+ вакви централи

 
Во контекс на муабетот погоре за производство на струја, еве од отпад како произведуваат нешто корисно - ем развој на сточарство ( домашно млеко, млечни производи, месо итн). Според новинаров во Германија имаат преку 10.000+ вакви централи


Да ама ова е возможно само со разработен план, финансиска рамка и иницијатива помеѓу државата и земјоделците. Секако и доста сум сигурен дека ова е само возможно за поголеи сточарски фарми, додека кај нас просечниот селанец сточар дали има по 3-5 крави или неколку десетици овци/кози и тоа е тоа. Откупната цена е никаква, цените се ниски додека големите производители на млечни производи функционираат како катрел. Секаков тип на окрупнување е невозможен поради каква било комбинација од следните фактори:
  1. Нема пасишта, ниту може да земе на долг рок под наем доволно државно земјиште за да произведува сам сточна храна за да покрие барем поголем дел од потребите. Во добар дел проблем е и водата. Големи фарми бараат и доста проточна вода, како за поење така и за санитација.
  2. Нема финансиски средства за модернизација, изградба на штали, придружни објекти, итн ...
  3. Невозможно е да се најде работници.
  4. Пласманот е катастрофален зошто кај нас владее картел на откупувачи + и редовно цената се бутка со увоз со екстремно сомнителен квалитет и потекло. А најголем дел од профитот е во самите производи.
Сепак за крај, ова се проекти и иницијативи со кој што може да се занимиваат држави или автономни региони. Ние сме окупирана територија, и нема што ние да се занимаваме со економија. Вакви проекти може да тераат некој следни генерации ако некогаш ја вратиме државата.

Кога би одел по приоритети јас мислам дека редоследот би бил следниот:

  1. Реорганизација на земјоделското земјиште
  2. Формирање на Земјоделски Совети на Регионално ниво во кои би биле вработени и стручни лица за подршка на земјоделство, овоштаство, шумарство и сточарство и каде што земјоделците ќе можат да добиваат бесплани совети.
  3. Правење на развоен план за долгорочно производство на индустриски култури во соработка со стопанството. За да се има каков таков стабилен приход.
  4. Решавање на проблемите со патишта, струја, вода и канализација/отпад.
  5. Формирање на Земјоделска Инвестициска Банка за да имаат земјоделците пристап до поволни кредити.
  6. Создавање на урбанистички планови за развој на селата за да се решат урбанистичките пеколи во голем дел од нив каде што за 5 метри меѓа се во кавги по 20-30 години.

    Е потоа може да се размислува и за вакви поголеми проекти, првин со домашно производство на расад, ѓубриво и хемија а потоа и производство на измет, за комплетна покриеност со системи за наводнување, користење на подземни топли води за загревање на оражнерии, итн.,
 
Последно уредено:
Во контекс на муабетот погоре за производство на струја, еве од отпад како произведуваат нешто корисно - ем развој на сточарство ( домашно млеко, млечни производи, месо итн). Според новинаров во Германија имаат преку 10.000+ вакви централи


Da, ima vakvi mnogu. No ostanuvaat predizvici. Ne sekojpat toa proizvodstvo e i profitabilno a i ne se proizveduva ki znajt kolku energija so toa so ogled, deka treba golema povrsina za ova. I na kraj, sepak ima dosta emisii - ne kolku gorenje na gas ama dosta povekje od veternici ili solarni peneli. Ne sakam sekako tolku negativni raboti da pisam, mora samo da se znae za slabostite i deka moze da bidat samo del od celokupen koncept.
 
Во контекс на муабетот погоре за производство на струја, еве од отпад како произведуваат нешто корисно - ем развој на сточарство ( домашно млеко, млечни производи, месо итн). Според новинаров во Германија имаат преку 10.000+ вакви централи

Ima de vakvi i tuka? Sto konkretno ve interesira za da ne lupate bezveze. I ne rabotat na odpad, ako toa vi bese muabetot.
 
Ima de vakvi i tuka? Sto konkretno ve interesira za da ne lupate bezveze. I ne rabotat na odpad, ako toa vi bese muabetot.

Кај има освен во Пелагонија ? Знам таа беше прва и ништо чудно да остана последна, и да работат со отпад т.е арско ѓубриво од фармите. Поентата е дека многу малку се инвестира во диверзификација на изворите на енергија а би требало, ова со вакви централи може да влијае и врз развојот напредок на сточарството наместо бројките само да се намалуваат. Дополнително е тоа што може да користат пари од ЕУ ипард фондови бидејки е поврзано со руралниот развој
 
Се поедноставува добивањето на Македонско државјанство.Злајо и Села ја договорија.Тиранска платформа???Не бе се е тоа во главите на небањатите.Ова се повеќе заличува на македонски кошмар,има косоварите да ни се преселат во пола Македонија.
 
Во која држава ќе троши парите Зајко кога ќе му помине мандатот ко другар му Грујо?
 
Кај има освен во Пелагонија ? Знам таа беше прва и ништо чудно да остана последна, и да работат со отпад т.е арско ѓубриво од фармите. Поентата е дека многу малку се инвестира во диверзификација на изворите на енергија а би требало, ова со вакви централи може да влијае и врз развојот напредок на сточарството наместо бројките само да се намалуваат. Дополнително е тоа што може да користат пари од ЕУ ипард фондови бидејки е поврзано со руралниот развој
Имаат и везе шари вакво, во Тетово. Ми се чини во Битола има неколку исто така. Премала енергија е ова за да направи било каква разлика кај нас.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom