Епа и да има услови (за себе прво говорам) за сместување кај моите,а има почитуваниот мој сопруг не сака да биде ДОМАЗЕТ и токму тој проблем доага од традицијата дека секогаш невестата мора да оди кај момчето. Па јас и не би се согласила со тоа. Зошто? Бидејки кога сте веке заедно и едните и другите се ваши родители секако по нивната смрт се што имаат останува на децата.. а дали тогаш би отишле? Ако нему му пречи да живее со моите и тоа на различен кат со различен влез кој што нема никакви додирни точки еден со друг зошто пак јас би живеела со неговите родители во нивните 5 соби? Јас сум 5 години со него во брак и ниту еднаш не сум се почувствувала отфрлена од мајка му мислам немам зборови стварно ме прифати со сите мои маани и доблести ама и јас така ги прифатив нив. Е овде се меша традицијата и ретко кој маж би отишол да живее кај родителите на сопругата. Не гледам јас ништо лошо во тоа ама ние македонците си имаме некој менталитет некои сваќања кои понегокаш ни сами не си ги разбираме. И на крај краева па што ми е гајле што ке кажат луѓето битно е со сопругот убаво да ми е. АМА родителите на сопругот секако ке најдат начин вака или онака да ти плеснат во очи дека ,,таму кај мајка ти ке можеш да командуваш,, ма какво командување какви ѓаволи ,,волкот го менува влакното но не и карактерот,, така е и со лугето каков си таков си не е ни толку важно каде си. Најважно од се е според мене во семејството да владее љубов, почитување и взаемно разбирање. Се она останато не е ни толку важно.
na sto jas sum go preziveala so mojata svekrva(inaku od Vranje kade sto postoi najintelegentnata rasa)ne bi go posakala na nikoj.Poucena od toa iskustvo,nikogas nema da si dozvolam da ja torturiram mojata idna snaa.A ako taa bide demokratski nastroena(kako vas)togas nema da ziveam so niv.Ke im plakam kirija,za da se zapoznaat so sin mi so site problemi sto gi nosi brakot.Ako mi donesat vnuce na cuvanje-ke cuvam,ke im zgotvam ako treba...No ,nema togas da dozvolam da se podredam na niv...Ke ima vreme i nejzinite roditeli da pomognat....Sigurno 100%deka tie ke znaat se podobro od mene(bidejki jas ke bidam SVEKRVATA)no barem ke gledam i ke ucam.Covek uci dodeka e ziv....Inaku ne sum konfliktna licnost ,veruvam deka mojata snaa ke me pocituva...A ako vlezete vo familijata ,so stav(ne dozvoluvam nekoj da me gazi)togas uste vo start ste osudeni na nervozi...Glupo e na nekoja povozrasna zena da i nametnuvate stav deka ste popametna i ne dozvoluvate nekoj da ve komanda...Prioritet treba da vi bidat odnosite so mazot...Ako toj ve pocituva,veruvajte nema da ima pricina za dokazuvanje...Toj sigurno znae sto i do koja granica majka mu moze da odi...Ne sum odgledala mamino since sto ke me potvrduva za sekoja postapka...Sin mi znae i da si go pokaze i istera svoeto mislenje...
, ...повеќето случаи се вакви -за шурата куќата, за зетот шипинката насадена у двор. Затоа ми се чудни муабети од типот свекрвата била виновна за лошите односи меѓу двете семејства
но
таа никогаш не ми го фрлила тенџерето преку тераса како на една моја другарка што и се има случено
. Секој се учи на грешките, па и никој не е безгрешен. И кога на крај ние си се смиривме една со друга сега веке сме добри другарки( свекрва ми понекогаш знае да каже ајде другарка дај по едно кафе) и двете свативме дека нема полза од кавги и ,, глуви пошти,,. Ама ајде де можеше и веднаш така да биде. А за ова со
шипинките во дворот ама паднав од смеење, без љутиш ама стварно ми беше смешно. Ако родиле оваа година може по еден чај да честиш убав е тој чај да.
Мислам да не се сватиме погрешно само смешна ми беше фразата, а во право си во поголем број од случаите секогаш зетот ги добива шипинките.
Позззз
.
кажи дали делиме мислење