TheIks
Fork & spoon operator
- Член од
- 1 октомври 2007
- Мислења
- 712
- Поени од реакции
- 469
Па целта на форумов е да дискутираме, секој со свои мислења. Ако е небитно, да го затвориме форумов. Јас ти понудив аргументи, кога може да се распише консултативен референдум, се' останато е задолжителен.
Е сега, еве еден член на Уставот:
Член 73
Собранието одлучува за распишување на референдум за одделни прашања од својата надлежност со мнозинство гласови од вкупниот број пратеници. Одлуката на референдумот е усвоена, ако за неа гласало мнозинството од избирачите кои гласале, доколку гласале повеќе од половината од вкупниот број избирачи. Собранието е должно да распише референдум кога предлог ќе поднесат најмалку 150.000 избирачи. Одлуката донесена на референдумот е задолжителна.
Што пишува во последната реченица за референдум? Дека одлуката е задолжителна. Мислам дека законот за референдум не е согласно Уставот кој обврзува на задолжителност на одлуката, а во законот е дозволено на консултативен референдум одлуката да не е задолжителна.
Да не се разбериме погрешно, не реков дека не сакам да дискутирам ама некако како да почнавме во круг да се вртиме па не сакав на другите да им досадуваме.

Во уставот очигледно е по општо ако може така да се каже, не сум правник, незнам како се вика. Не ги опфаќа сите детали ама очигледно во законот се дава простор за незадолжителен референдум. Што не е ненормално. Брексит референдумот е на пример незадолжителен, ако некој го интересира. Ама таму е политичко самоубиство да не се следи гласот на мнозинството. Ама тие нека му ја мислат, не е битно.
Дали тоа што законот опфаќа работи кои уставот 'не ги покрива' нека објасни некој кој што стваро е експерт во таа област.

Ajde za moment ke recime deka si vo pravo i deka konsultativen referendum ne e obvrzuvacki za parlamentot. Sto togas ti menuva i site da izlezeja i da glasaa protiv koga toj spored tebe ne bil obvrzuvacki i parlamentot pak ke si glasase onaka kako sto naumil.
Во право си дека и покрај 100% успешен „против“ референдум пак последниот збор ќе го имаше собранието. Но, тогаш одлуката ќе беше целосно одговорност на пратениците. Ќе се пратеше и поинаква порака до запад. Незнам, ама немаше да биде баш исто. Ќе се спречеше или намалеше можноста за било каква поделеност на општеството што со децении ја уназадува државата.
Последно уредено: