Што ни останува на крајот од денот?

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
С

Сатори

Гостин
Размислував темава да ја отворам во Философија и психологија, но мислам дека ако отворам уште некоја тема таму ќе ме натепаат :), па се одлучив да ја проширам и поедноставам малку темата.

Што ви се случува на крајот од денот?

Кога доаѓате дома, изморени, легнувате да спиете и ви прелетува некоја идеја за животот, за вас, за тоа како вие и животот функционирате заедно, за луѓето што ги љубите и итн.

Кој е најчестиот заклучок?

Дека сте среќни и задоволни?
Дека треба нешто да смените?

Или воопшто не сте ни способни да најдете време или пак да се замарате со ваквите прашања, како што со мене и моите емоции на крајот од денот?

Кога сме сами и нема потреба да се криеме од никој, освен можеби од сами себе.:smir:
 
Кога немам време за себе и за анализирање на денот што изминува си помислувам само...помина уште еден ден...бајги едноставна мисла,секогаш следи по аналогија...
 
влегувам дома, се раскомотувам, се навалувам на фотељата, земам малку здив... размислувам како ми поминал денот, и вогавно што ке правам утредента кога ке се разбудам..
 
Креветот.. радиото.. прозорот.. гулабите.. месечева светлост помешана со помаранџестото светло од паркингот.. зелен тефтер... па тоа ќе остане.. а дали ја ќе останам... :/
 
кога ќе дојдам дома,се раскомотувам,седнувам да одморам,си размислувам низ што сум поминала,што обврски сум завршила и што се ми останува да направам тој ден..размислувам дека сум среќна што сум тука,што сум жива,што имам фамилија и другарки кои ме сакаат и ги сакам..тоа ми е заклучокот на крајот на денот:)
 
Кога ќе си дојдам дома ммммммммммм интересно гледам да го фатам креветот,а за анализа на денот, па штом сум го фатил креветот премногу сум уморен за да размислувам за тоа,а за утрешниот па како господ никој не е и толку веројатно спијам после ова
 
Пред легнување ми е најубав период за размислување, али не размислувам како ми поминал денот, тоа го правам цел ден, размислувам до кај сум, смислувам планови како да стигнам до тоа или ова...
И кога цел ден ми поминал во фрки, и немам време за емоции и кукања и солзи, вечерта е најубаво време за тоа...:pipi:
 
Ми останува, да успеам да се разбудам за подобро утре,
да пројдан низ улица видам среќни лица,
да насмеам и усреќам особи што им е потребно тоа,
да го почуствувам воздухот во моите плуќи
ми останува да му се заблагодарам на бога, за се...
Срекен, насмеан весел задоволен :)
Само се каам што некогаш немам време да уживам во сите убави задоволства и работи што ни ги нуди животот :)
 
Обично тогаш човекот е најискрен, зашто е сам со себе и мислуте и емоциите се тука. Често ми се случуваа ова, скоро секоја вечер размислувам за животот, за себе и што треба да сторам, зошто избрзав во некои ситуации и како да се справам. Понекогаш мислам дека сум среќна понекогаш и не. Плачам или пак тајно се смеам за да не ги разбудам дома моите. Тогаш сите мои емоции доаѓаат на површина, испловуваат и маските се откриваат.
 
На крајот на денот конечно наоѓам време да си го посветам на себеси. Време да размислам за она што ми се случило тој ден, за сите грешки и сите потези кои сум ги направила.

Сите чувства зависат од она поминато тој ден. Постојат денови кога сум задоволна, денови кога се каам за нешто... Воглавном сум задоволна и среќна бидејќи сум опкружена со луѓе кои ги сакам, по малку скептична за некоја одлука и потег кои сум ги направила ама тоа е тоа. На крајот на денот само резимирам што сум направила во текот на денот.
 
На крајот од денот,хм,си одам дома,се секавам на се што се случило тој ден,на сите убави и грди работи и си фантазирам како би било ако на пример условите биле поинакви...и така си заспивам.
Или евентуално глеам филм и не мислам ама баш на ништо и така...
 
pa so znam nekako na krajot od denot ke si legnam,ke si pustam tivko muzice i si razmisluvam za nekoi raboti so mi se desile istiot toj den ili pak za neso so me maci podolgo vreme.....ne znam...nekad pa samo ke legnam i odma ke zaspijam ne se trudam da razmisluvam za niso....
 
Вечер пред да легнам си размислувам: уште еден ден помалку до мојата смрт.
 
Вечер пред да легнам си размислувам: уште еден ден помалку до мојата смрт.

Многу песимист бе ти. Дај малце разведри се. Шо ако то го мислиш? Ќе смениш нешто? Не. Само ќе бидиш во депримирачко расположение.
Бек ту да сабџект.
На крајот на денот, размислувам што не направив, а сум можела да направам. Што згрешив и зошто така сум постапила, надевајќи се дека со ова размислување, утре или другиден или ден по другиден, нема да ја направам истата грешка.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom