Што ни останува на крајот од денот?

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
јас пошто многу, ама многу ретко заспивам веднаш, последните мигови од денот (најчесто пола сат или сат) ги користам на размилување, што било, што не било во денот, ако сум среќна сум исполнета, ако не долго ме мачи тоа и не можам да заспијам.
завршувам со мислата дека утре е нов ден, нова шанса
 
Претежно гледам телевизија поточно НБА кога има секогаш гледам а кога нема некој добар филм.....
 
На крајот од денот ни преостанува само насмевка....
Насмевка што сеуште сме живи...
Што и да се случило, поминало...
Што треба да се случи.. ќе дојде...
 
Да најдеме сила да не се упуцаме кога ќе ни текне какви грешки сме напраиле у животот, и какви допрва ќе праиме. Да живее ограниченото количество крв кое го поседуеме.
Да се помилиме на Господ што сме сеуште живи и можеме да издржиме без да се упуцаме, коа ќе сфатиме...
 
Дека треба да живеам за поранешните спомени, денешната љубов и идните соништа...
 
На крајот од денот ми останува да се покријам со ќебе и да не ми студи. Да си пуштам Vh1 и да заспијам со уклучен телевизор.
Ретко се случува онака многу да ми се спие па само што ќе дојдам веднаш да заспијам. Често пред да си легнам го анализирам како поминал денов или од она познатото "Што би било, кога би било."
А да, пред да си легнам секогаш се мачкам со ноќен крем, ги ставам ластициве на протезиве и гасам светло.
Нема кај мене најчест заклучок. Се што гледам го гледам опширно и така правам. Во текот на денот мора да ми се случи и една добра и една лоша работа, така да крајниот заклучок би бил дека напорен и бурен ден било тоа.
Често и размислувам што ќе биде утре.
И за крај, пред спиење сум способна да размислувам и фантазирам многу повеќе отколку во било кој друг период од денот.
 
Анализирам скроз непотребни работи и нечии постапки, филозофирам за секоја тема, си поставувам мој гледишта во врска со некоја тема...Такви работи обично. Се мислам за наредниот ден и за сите обврски што ме чекаат. И еден кајганџија ме научи да научам да го ценам животот. Пред да заспијам, ќе сум благородна шо ми се укажала шанса да живеам. :smir:
 
Na krajot od denot ostanuva samo zadovolstovoto ili razocaruvanjeto od izminatiot den.
 
Најчесто размислувам за изминатиот ден. Обврските кои сум ги завршила(доколку ги има, постојат и денови кога нема да направам буквално ништо). Во таквите денови тогаш најчесто размислувам за она што најмногу ме измачува. Во тие моменти не ме фаќа сон, па анализирам нечии постапки и начин на кој можам да си придонесам за својата среќа.
Доколку сум среќна, нема нешто што би можело да го попречи мојот сон. Заспивам во истата секунда :).
 
Бежби=>Туширање=> Edno pola saat gi baram pizamite gore dole dodeka gi najdam :nesvest:, i dodeka gi oblecam si mislam , koj ke ide utre u skolo:nesvest:, i taka si legnam,i zaspivam !:salut:
 
Што ни останува на крајот од денот??...кхм...само воздишки...тоа што требаше да биде, на крај ништо не испадна..то ест...све отиде у к*рац...и то:toe:
...а на нас ни преостанува да размислуваме во стилот што-би-било-ако-би-било..:helou:
 
Анализа на поминатиот ден .. потсетување на добрите и лошите поминати работи и размислување за утрешниот ден :)
 
Што ни останува на крајот од денот?
12 часовниот одмор што ни треба за гореспоменатиот. Ноќ.

И тин-шема ритуалите пред заспивање од целава страна погоре. :pos2:
 
Вежбање, туширање и пол саат размислување пред да заспијам..што би било АКО нештата се одвивале поинаку, што ме чека утре и дали воопшто ќе го дочекам истото.
 
Едеееен добааар туш и читање книгич у кревет додека не почнат да ни паѓаат очите.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom