Секој го добива тоа што го заслужува...?

  • Креатор на темата Креатор на темата Tender Girl
  • Време на започнување Време на започнување
~*~

Се согласувате со ова?
Дали тоа што ни се случува (добро или лошо...ватевр) во текот на животот, сме си го „заработиле“ некако?
Дали животот е праведен и ни го пружи тоа што всушност и го заслужуваме?

Секој ќе го добие тоа што го заслужува, порано или подоцна...Дали?

:salut:

Ноуп.
Никогаш не се враќа тоа што сме го направиле, за среќа или не, не знам, никогаш не го добиваме во целост ни доброто ни лошото што го заслуваме.
Затоа што јебига, кругот не е тркалезен.
Освен се разбира, ако можностите за 50/50 и црно-бело не се на 100%, а тоа ретко се случува, не? :retard:
 
Според една книга.. која на некој начин е водач на мојот живот. "Играта на животот и како се игра" Животот е игра на давање и земање .. колку ке дадеш толку ке ти се врати.. Исто така за тоа дали ке успееме во животот или не голема работа има потсвеста,таа го креира нашиот живот,јас ако речам можам и можам но ако се предадам и се жалам никогаш нема да го постигнам тоа што го сакам. Тоа што сакам да го кажам е Ако доволно си вложил во нешто труд,и го посакуваш на правилен начин тоа ке го имаш,и ништо нема да те запре
Прочитајте ја горе наведената книга ке ви стане појасно, од Флоренс Скодвел Шин
 
Да , многу добра книга....
Само не е REALITY LIFE, пример еве ја смртта на Тоше:(
 
Сакам да верувам дека е така.
 
Мислам дека не, животот колку е убав толку е суров, така да обавезно ќе ти скрати нешто од тоа што го заслужуваш, останува само да се бориш.
 
Верувам дека сите ние добиваме онолку колку што сме заслужиле.Можеби понекогаш се прашуваме за одредени луѓе кои ни изгледаат дека без мака се добиле,ама луѓе,запрашајте се дали тие навистина се срекни?или оние кои сметаат дека прават добри дела а немаат среќа-можеби се премногу себични кога ја делат својата добрина?Многу пати посакуваме да имаме работи за кои всушност не сме спремни да ги примиме?
 
~*~

Многу пати посакуваме да имаме работи за кои всушност не сме спремни да ги примиме?

Ако нешто посакуваме, значи тоа ни треба.Не можеме да не бидиме спремни за работите кои што ни се потребни.
Сите аспирации кои што ги имаме потекнуваат од некоја наша потреба.
 
Имам едно заклучено дека животот сам по себе не е фер.Како прво се раѓаме а со самото раѓање задолжени сме некогаш дека ке дојди крајот и ке умреме(едиственото нешто во животот што се море). А од друга страна секогаш ни фали време и не можеме да го вратиме назад.И плус кога нешто толку ќе ни треба во тој момент го нема и потоа кога и нема да ни биди потребно ке дојди.Но што е то е таков е животот и тој е дар од Бога и мора тоа да го почитуваме.
 
Ако нешто посакуваме, значи тоа ни треба.Не можеме да не бидиме спремни за работите кои што ни се потребни.
Сите аспирации кои што ги имаме потекнуваат од некоја наша потреба.

Ако нешто посакуваме, не значи дека ни треба.Може и да не сме спремни за нешто што посакуваме.Ова е од лично искуство.:smir:
Нема потреба од повеќе реплицирање зашто ова не е (толку) во прилог на темата.
 
Се согласувате со ова?
Дали тоа што ни се случува (добро или лошо...ватевр) во текот на животот, сме си го „заработиле“ некако?
Дали животот е праведен и ни го пружи тоа што всушност и го заслужуваме?

Секој ќе го добие тоа што го заслужува, порано или подоцна...Дали?

:salut:
Интересно. Ке исклучам карма, судбина и слични верувања или филозофии за да се потпрам на сопственото искуство и да кажам дека е така. Односно не знам од кои причини ама ми прави некоја логика дека е така. И кога мислиме дека нешто лошо не сме заслужиле од каде да знаеме, можеби треба само да се потсетиме дали на некој сме му го направиле истото или сме се однесувале на определен начин...Ама тука само рационализирам, не тврдам ништо.
 
Koga bev mala veruvav vo ova,a sega mislam deka ne e taka.Koga bi bilo taka bi bilo premnogu pravedno,ama za zal zivotot ne e praveden i se slucuvaat raboti sto ne mozat da se objasnat ili da se povrzat so nekoja nase odnesuvanje ili postapka.Se slucuvaat zatoa sto trebalo da se slucat(mi se slucile i mene,a znam i mnogu primeri)i bez razlika kolku i da analizirme,da razmisluvame i da se obiduvame racionalno da gi objasneme i da gi opravdame so nekoe nase dobro ili loso delo,mnogu cesto toa ne e mozno.Ponekogas sakam da veruvam deka sekoj go dobiva zasluzenoto,ama ne mozam.:smir:
 
Не, имам и примери ама премногу е лично за на форум. Животот не е праведен, односно некои луѓе од кои зависиме некогаш не се праведни па според тоа не го добиваме тоа што сме го очекувале и тоа што сме го заслужиле. Тажно е, ама тоа е реалноста.
 
Мислам или барем се надевам дека секој го добива она што го заслужува.Барем имам така заклучено од неколку случки во мојот живот.
 
Не се согласувам. Има милион примери во кои личности кои биле цел живот добри и на никого не му направиле зло биле измамени или пак имале некаква несреќа. Додека пак тие што на некој начин и заслужиле такво нешто буквално куршум не ги бие.
 
Се согласувате со ова?
Дали тоа што ни се случува (добро или лошо...ватевр) во текот на животот, сме си го „заработиле“ некако?
Дали животот е праведен и ни го пружи тоа што всушност и го заслужуваме?

Секој ќе го добие тоа што го заслужува, порано или подоцна...Дали?

:salut:
мое размислување...во господ верувам како утеха за тие што им е потребна..не како човек што подига води..ама не определува кој како ќе му се врати што заслужил со добро или со лошо...имам приметено за моиве 16год дека секогаш кога ќе направам нешто лошо колку и да е мало нештото ќе ми се врати кога тогаш..ако е поголемо тогаш го поистоветувам со нешто мн лошо што ми се се случило и си викам ова ми се дешава заради тогаш кога го направив тоа и тоа..ама не постои некоја веча сила што добрите со добро ги наградува а лошите со лошо...во животот постојано има добри и лоши моменти само луѓето сакаат да веруваат во глупости и кога ќе направиш нешто лошо следниот пат тебе кога ќе ти се случи нешто лошо си викаш сам на себе дека е заради тоа пред што пред тоа си го направил ти се враќа со лошо...добар мит е ова доброто со добро лошото со лошо мене ми помогна да правам повеќе добро а помалце лошо само не е една од глупостите како карма и слично туку само луѓето си ги поврзуваат работите..се шлаеш по улица и додека идеш накај парк размислуваш зошто ти е досадно и ќе ти текне еееј тогаш не требаше да и го кажам тоа затоа денес така ми рекоа на мене...што нема врска...али помага за да се прават повеќе добри а помалце лоши работи..:salut: според мене нели..
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom