Самоубиство

  • Креатор на темата Креатор на темата Acid
  • Време на започнување Време на започнување

Acid

Frontman
Член од
22 јануари 2005
Мислења
35.426
Поени од реакции
35.114
Возраст
40
Локација
Скопје
Веб-сајт
www.kajgana.com
Дали сте помислиле некогаш да си го одземете животот?

Не, не мислам да се убијам.
Поттик за темава беше „драмата” што се случуваше вчера во населбата Ново Лисиче.

94683923220051219205514.jpg

%7B58FC57DE-5474-46EE-86FF-756361216A52%7D_lisice-2.jpg


Несекојдневна драма се случи вечера меѓу 8 и 12 часот во населбата Ново Лисиче, во зградата со куќен број еден на булеварот "Видое Смилевски Бато". Триесет и двегодишниот Драганчо Д., во очај, пред очите на педесетина присутни, што случајни минувачи што полицајци и новинари, стоеше на десеткатницата и се закануваше дека ќе скокне одозгора и ќе се самоубие. За среќа, трагедијата беше избегната, благодарение на брзата и правилна интервенција на полицијата. Околу пладне, конечно беше прекината неизвесноста. По маратонски преговори го полицајците разубедија потенцијалниот самоубиец да се откаже од намерите. Потоа го одведоа со нив, на разговор, да ги осознаат мотивите поради кои скопјанецот се решил на ваков чекор кој во неколку наврати си поигруваше со нервите на сите таму присутни.

Се почна утрината околу 8 часот. Вработените во поштата што е отспротива приметиле дека горе на кровот од зградата има непознато лице кое стоело и гледало удолу. Веднаш се јавиле во полиција и за се ги информирале надлежните служби. Неколку минути потоа таму дојдоа припадници на МВР. Пристигна и медицинска екипа. Долу на плочникот пред зградата, за секој случај, беше поставен воздушен балон. Немо гледајќи угоре кон Драганчо и очекувајќи го најлошото, присутните ги стегаа палците од рацете и се надеваа за најдобро од целата ситуација. Во спасувањето на момчето асистираа шест полицајци кои беа прикачени со јажиња за планинарење на ѕидовите на кровот од зградата. На крајот се добро се заврши.

Жителите од околните згради и од зградата број 1 не сакаа многу да говорат околу случајот. Еден човек на отприлика шеесетгодишна возраст, кој несакаше да си го каже името, рече само дека Драганчо му бил сосед и го познавал од видување. Знаел дека наводно освен таму имал стан и во Кисела Вода, но за тоа не беше сигурен зошто и покрај тоа што со момчето се среќавале не скршиле ниту еден единствен збор. "Ние мешатните не го знаеме многу, го сретнуваме по улица и во зградата и толку". Во Македонија според последните статистики на минатта година имало вкупно 96 обиди за самоубиство. Во обидите убедливо водат градските средини со 73 случаи, а во руралните се забележени 23 обида за самоубиство. Дури во 83 случаи се работело за обид за самоубиство со труење а спасени се со благовремената лекарска интервенција. Во обидите како мотив според консултираните полициски соговорници се наведуваат најчесто семејни караници, и психижки растројства. Во скоро 80 одсто од случаите, споре психолозите, најподложни за самоубиство, а според тоа и за обид за самоубиство, според полот се жените. Најчести "орудија" за самоубиство се отровот, огнените оружја и таблетите за смирување. Смалувањето на пристапот до овие средства е еден од факторите за намалување на бројот на самоубиства. Психосоцијалните интервенции со соодветен третман на менталните и нервните нарушувања меѓу ризичните групи луѓе се дел од методите со кои надлежните се борат против овој негативен тренд. Според експертите, постои превенција против самоубиството, преку согледувањето на факторите кои најчесто го предизвикуваат и нивно решавање и актуелизирање во соодветното општество.

Бројот на неуспешни обиди за самоубиство во светот е застрашувачки. Секоја година меѓу 10 и 20 милиони луѓе се обидуваат да го одземат сопствениот живот. Најголем е процентот во источно европските земји, меѓу кои се брои и Македонија, а најмал во Јужна Америка и во муслиманските земји.
 
Nitu jas ne sakam da se samoubijam iako ponekogas si mislam deka ako mene me nema, osven na moite roditeli i pobliski rodnini, nema nikomu da mu falam. Koga bi se resil na samoubistvo toa bi bilo nekakov polesen nacin a ne frlanje od zgradi!
 
Premnogu se saakam sebesi, а секогаш има решение, само мртов не може да најде и зинајде решение за ордеден проблем и мака.
Ни ѓаоло не е толку црн колку што во прв момент ни се чини./ Додуше the road to hell is paved with good intentions ама сепак, за се има лек, освен за смртта.
Најголем кукавичлук е самоубиството. Никако не почитувам таков чекор.
 
Лично познавав двајца што посегнаа по својот живот. Едниот од нив е Џајо. Мислам дека сите во Скопје од мојата генерација (81/82) знаат за кого зборам. Тој период размислував, го обвинував, но по извесено време сваќам дека секој на светов е сам, и ако некој решил да го нема - нека го нема. Не обвинувам.

Всушност, кој знае дали е кукавички или не. Ај нека проба некој...
 
Hmm..stvarno mnogu pati sum razmisluvala na ovaa tema,ne u smisol ja da se samoubijam tuku me interesira sto mislat tie luge pred da go napravat toj cin.
Kako prvo stvarno e mnogu glupavo i kukavicki da se odluci nekoj na takov cekor toa e nekoja slaba licnost sto nemoze da se spravi so problemite sto gi nosi zivotot,Ednostvano naogaat spas vo samoubistvo.
No moram da priznam deka nekogas pa gi smetam i za hrabri licnosti,zamislete se, ne e tolku lesno da stois na krov na zgrada,most ili da si so jaze vo raka i da ja gledas smrta vo lice.
Ja placam i panicam koga ke si napravam mala isekotina ne pak da si gi isecam venite i da cekam da iskrvaram do smrt..brrr..kolku e strasno.
Nikogas ne bi se odlucila za takov cekor,nema nikoj da go ima toa zadovolstvo:)

Kako i da e samoubistvoto ne e resenie za nisto!
 
Најголем процент од самоубиствата се планирани. Сите тие луѓе имаат јака психа, недозволувајќи некој да ја прочита нивната намера (најчесто, но не мора да значи)

Никако не се сложувам дека се слаби личности. Слаба личност за мене е оној кој цел живот не може некому да каже дека го сака. Секој од нас во денот е 10 пати кукавица, во банални ситуации и тоа. Секој и секогаш има проблеми во животот. И не е точно тоа дека секој што си го одзема животот имал проблеми со кои не можел да се соочи.

Многу често сум дискутирал на оваа тема и не можам да се помирам со тоа татини ќерки и мамини синови да зборат за кукавичлук, слаби личности.. а освен г`зот што сами си го бришеле, и носеле тешки одлуки каде ќе летуваат оваа година, други дилеми и одлуку немале...

да не бидам сватен погрешно. никој од вас не сакам тука да се препознае :) (пошто не ве знам)

Секоја загуба е ненадоместлива, револтот е голем и разбирлив, но сите ние ќе отидеме во заборав, порано или покасно...
 
Јас нема да отидам во заборав, првин светот ќе го снема отколку тоа да се случи. А самоубиците, килавендри кои не можат да се соочат со пеотешкотиите. Видете го оној што симнал 100 и кусур кила, што не се убил, сила, моќ, карактер, дух. Тоа треба. Најлесно е да се умре, најтешко е да се живее.
 
gerard напиша:
Секоја загуба е ненадоместлива, револтот е голем и разбирлив, но сите ние ќе отидеме во заборав, порано или покасно...
Не би рекол.
Требаше да кажеш „некои загуби не се надоместливи”, зошто некои се.

Според мене е кукавичка работа. Бегање од реалноста. Јака психа во никој случај, туку повредена и кршлива. Наместо да кукааш, плачеш, тагуваш, насочи се кон нешто позитивно.

Иако нема споредба, ама еве мала компарација...

Дебел си, разочаран, уште повеќе јадеш и се повеќе идеш во пропаст.
Дебел си, сфаќаш дека со седење нема ништо да постигнеш, го мрдаш гзот, се потиш - на крај успеваш.
 
Дури има век - има и лек, рекле старите. Самоубиството е крајно бегање од работите онаму кај што никој не може да те најде. Точно е дека бара одредена доза на сила и решителност, зошто кој од нас не си го сака и цени животецот? Ама не е решение никакво, туку само оставање хаос и болка зад тебе. Храброста е да се соочиш со работите, да ги надвладееш. Битна е борбата, а самоубиството е краен чин на предавање.
 
Garfield напиша:
Најлесно е да се умре, најтешко е да се живее.
не е баш најлесно да се умре

и не е баш најтешко да се живее

легни, стани, легни, стани, легни, стани, легни, стани, легни, стани.. не е тоа толку тешко

тешко е кога ќе сватиш дека легнувањето и станувањето не ти чинат среќа повеќе

не се работи за тоа дали има лек. има случаеви кога на некој едноставно повеќе не му се живее. кој сум јас да го судам? јас не осеќам дека нешто повеќе правам од него во животов, освен дека сум сведок на тоа што тој го направил. до денот кога и мене некој ќе ме посведочи :) разликата ќе биде во тоа што не била моја одлука. е голема работа...
 
Samoubistvoto e kukavicluk,beganje od odgovornosta,i beganje od problemite,a bogami i sozdavanje na dopolnitelni problemi na tie okolu tebe.Pop nema da te ispee,ako se samoubiesh.Bashka toa,tipceto so vcera ke se samoubivase,sigurno ke dobie krivicna prijava za samoubistvo vo obid,koe delo e inkriminirano vo Krivicniot zakonik na RM.
 
Acid напиша:
Не би рекол.
Требаше да кажеш „некои загуби не се надоместливи”, зошто некои се.

Според мене е кукавичка работа. Бегање од реалноста. Јака психа во никој случај, туку повредена и кршлива. Наместо да кукааш, плачеш, тагуваш, насочи се кон нешто позитивно.

мислев на човечка загуба. а секоја таква е ненадоместлива!

Сте сретнале ли писмо проштално, во кое пишива дека тој е среќен, дека неговата одлука не е поврзана со ништо, дека така одлучил и бара неговите блиски да му простат и слично. Има, има...
Има секакви. Има и такви кои имаат проблеми и ги решаваат на тој начин, има и такви кои немаат баш проблеми.

не е јака психа? ај ќе ти пишам сега ПП, затоа што не сакам ова јавно да го пишам. Еве сега одма :wink:
 
Жерар, живеењето не е само задоволство, туку и обврска. Не живееме само заради нас самите. Колку и да не те прави среќен, постојат луѓе на кои си потребен. Ако ги нема, треба да се потрудиш и да ги најдеш, и квалитетот на живеење веднаш се менува.

А одземањето на живот, макар и свој, е неповратно. Да го парафразирам Диоген, не одземај нешто што не можеш да го дадеш. Затоа, не треба да се зема воопшто во предвид како чекор - потполно е бесмислено.
 
Па затоа велам дека е тешка и единствена одлука

За последиците не ми се збори. Реков.

Зборам за самиот чин, за одлуката, за моментот.

За тоа понатака - јасно е

За мене е скоро иста трагедија некој близок да си го одземе животот, како и онаа кога знаеш дека за 1 месец ќе умре. Кој како ќе се соочи со таа загуба, тогаш може да збориме кој е јак, а кој слаб. А не за некој кој веќе го нема.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom