Порака до бившите

  • Креатор на темата Креатор на темата Ganimed
  • Време на започнување Време на започнување
верувај дека забораив дека постоиш....можеби толку вредна си за памтење......вчера случајно по улица го видов татко ти и тогаш искрено се сетив и на тебе дека си жива :pipi:
 
А мори

Други одамна заклучиле дека си нетаман, на мене ми требаше време, ама бар мислев дека имаш граница. Кој кур ти е бре ало?! Ме демнеш по мрежи и ти и копитото и се клафташ како некоја испадена од сиропиталиште барајќи оправдување и наклонетост. Ц ц ц. Абе ако ти е досадно јави ми се, ќе ти најдам џоинт! Ќе испушиш и ќе се опуштиш. Помагам на секој што е во маки.

Дај прибери се и ти и претенциозното феудално-копито, синче на кметот-маже шо мисли дека има животно искуство и суд за се’ и секој. Кај и да кликнам се на некое селско лајно ќе наидам.

За тебе знам дека ти следи долг процес на докажувањe, измислување, правдање, цимолење и подложена си на сомнежи, ама патетично е шо твојот исцелител, наводно јако маже со големо кметовско его почна да се занимава со мене. Интересно! Aj, значи ве почешало. Кој ви е курац незнам, ама знам дека не ви е арно и на двајцата!? Па и шпионираш и сереш насекаде. Демек си ме заборавила, ама изглеа не можеш. Ако мило ми е!

Слушај, јас тебе да! Барем не ме потсетувај, дека таму некаде постоиш како некој пара-ентитет. Која ти е целта? Немој ни да помислуваш на некоја перверзија, како шо направи неодамна, за кое пак имав доблест да толерирам. Копитото не знае колку длабоко си у лајна, ама ти добро знаеш, затоа седи си мадро. You are just one finger-snap away from being fucked! Не одев за џабе таму кај шо ти беше двапати. Помисли! Докажав дека сум толерантен ама се’ има граници.Јасно?

Колку и да си умислила дека некој се занимава со тебе и сака да те сјебе насекаде е голема параноја. Знам дека си со когнитивни пречки, ама сфати го како вистина. Нити го интересирало некој некогаш за тебе, уште помалку кај си и шо си. Не си вообразувај авторитет, патетично е. Јас направив нешто што ти го иницираше, и готово. Отиде во историјата како киоск-дроља. Минато некогашно (не)време. Кој те тераше да ми се враќаш со цимолење, како некоја испадена од сиропиталиште, одамна ќе завршевме. Никој не те тераше, сама си дојде. Што згрешив јас, шо ти дадов простор и шанса? Покажав дека знам да сакам, и гадно се заебав. Кој е тој што се врати? Зашто, и кога те исфрлив одкај мене, пак дојде?

Види... Излези од таа твоја мулти-персонална кожа и застани настрана. Погледни здраво, и престани да интерпретираш се’ како напад врз тебе. Не е така. Тоа е последица само од тебе и твоето гомнојадење. Твоја иницијатива, твоја манџа. Грешиш, шо мислиш дека сум те квалификувал како нешто. Параноја. Тоа ти е стои во Цв-то и пред мене и после мене. Луѓе кажале, не јас. Јас се обидов да ги замолчам и корегирам. Мори, да не си влегла превише во некоја улога, се ќе си беше ок. Нити ќе се замарам јас со твојта безличност, ниту па ќе имаш потреба да лажеш и да глумиш како Мерил Стрип, Алачки или Џена Џејмисон у исто време.

Дури и кога ја направи таа последна глупост, реков ок, потпишувам добро е, нека биде. Таа глупост многу ме изиритира. Претерано. Тоа не ти требаше апсолутно!!! Ама небитно, заклучив дека си тотален ретард и не заслужуваш ни грам почит Дури сакав да те казнам, ама оставив.. Не вреди да те дотолчувам и да те срамам, доволно си сјебана у глава. Пази само, не отидов таму за џабе. Ми треба само еден гест за да мочнеш. Имаш среќа што сум мнооогу толерантен. Тоа го знаеш многу добро, ама сакаш и самата да се убедиш во нешто друго, поради тоа шо си у „лижење чмар“ mode сега, па мора да се однесуваш како кретен, за да те верува и вреднува фукарата .Зашто бре ало?

Видов колку слаба и истрошена си па мора тој твој кревок карактер да го ложиш со приказни, партиски активизам и лижење чмарови за да успееш во животот. Ако успеј, мило ми е, само прекини да билдаш авторитет на овој начин, оти ќе ти се врати, дупло. Лажи си го копитото ложи го, ќе израсне и он во муле, па ќе услади. Како шо си тргнала, секогаш ќе бидеш само објект, друго ништо. Само поради твојот апла-опортунизам, шо дури ни не знаеш шо значи и како го проектираш, ќе си останеш објект.

Дај застани, немој да се фукаш и да правиш будала од себе, смешно е и греота. Прекини да ме ставаш у уста . Зимај готви нешто шо го напраила баба ти кулирај, победувај. Не ме ремети.

Се надевам дека некогаш ќе го најдеш карактерот на „татко ти“, оти цело време го бараше во мене и во другите, ама не ти го пружав тој едиповски ќеф. Колку и да го неќеш, само него го бараше во сите мажи. Затоа и никој не те сфати и се плашеше од тебе. Нека ви е со среќа на тебе и на „татко ти“ и одјеби и не ме демни по мрежите и ти и копитото!
 
Што мислиш дека си ти бре кажи ми? Што се замислуваш???? Не си најдобар и совршен како што мислиш, ти си само едно ѓубре со преголемо его. Криво ми е што мислиш дека умирам по тебе и секој момент мислиш дека можеш да ме имаш, сакам да ги избришам овие мисли од твојата глава и сакам да сфатиш дека ништо не ми значиш. Да сфатиш дека си јадник, не си маж и никогаш нема да бидеш, ти си една кукавица и ништо повеќе. Спушти се на земја и не летај толку високо, сфати дека има далеку подобри од тебе. Лажливецу, преваранту со 300 лица, да беше доволно маж ќе ја кажеше вистината каква и да е, а не твоите грешки ги префрлаш на мене, така се правдаш себеси и својата совест. Мизеријо од човек. Немој да мислиш дека излегувам на истите места како и ти само да те видам тебе, ало бре не се умислувај не си центар на светот, кога ќе се свестиш дека не се врти светот околу тебе? Не те мразам, се мразам себеси што дозволив толку време да трпам личност како тебе. Колку брв глупава. Не ми значиш веќе ништо. И јас се чудам ама не чувствувам веќе ништо за тебе. Ти успеа да го уништиш секое чувство. Јазикот да ти се исуши за сите зборови а и мене да ми се исуши за се што требаше да ти речам а не ти реков. Мене ќе ме боли се што не ти реков ама тебе ќе те боли се што рече и ќе се каеш ама ќе биде касно. И овој пат не се враќај да се правдаш зашто нема да ме премислиш. Колку шанси ти дадов бре и сите ги уништи? Овој пат дефинитивно заминувам и те оставам да се удавиш во твојот егоизам. Знам сега нема да веруваш дека навистина си одам ама ќе помине време и ќе сфатиш дека стварно ЗАМИНАВ. Не ќе можеш да се помириш и да прифатиш дека ме изгуби и дека мене веќе ме нема. Тоагаш ќе посакаш да се смениш ама и сам ќе знаеш дека е касно. А јас душо моја ќе се вратам само да ти ја освежам меморијата што имаше и што изгуби. Не знаеше да цениш. Не чуди се, животот продолжува и без тебе. Животот без тебе е многу поубав. И немој да згрешиш овој пат да се вратиш, не ја прави таа грешка, оти тогаш ќе те соочам со вистината, ќе ти го залепам минатото во лице и ќе ти помогнам да сфатиш кој си всушност ти и ќе те разбудам од твојот свет на бајки. ЗБОГУМ!
 
43064964.jpg
 
napishete slobodno, sho imate da mu kazete na vashiot eks ili ako sakate bivshi partner


da ti ibam vodolijata da ti ibam, isti ste site ko da ve prael isti dzole:kesa:
Јас немам ништо за кажување, ама дечково очигледно има:D :
http://kanal5.com.mk/vesti_detail.asp?ID=22944
Под прозорецот на поранешната сопруга кренал статуа со исправен средеn прст!
 
Возаш како исплашан германец. :*
 
Да беше само љубов во прашање колку ќе ни беше лесно сега. За жалење си, поглупо суштество од тебе немам видено во мојот живот. Сега? Нека те дрибла тој убавиот како сака и искористува до максимум, баш ми е мило.. Најискрено. Подобро никогаш да не се запознаевме.
 
Знаеш што сфатив? Дека да не беше ти сега немаше да знам од што треба да бегам подалеку, таквите како тебе не се менуваат, си остануваат кукавици за цел живот! А стварно те сакав, не викам не, само што сега сфаќам дека не требаше тогаш одамна да се смириме, знаеш тогаш кога ти реков дека е готово..а пак попуштив! Не можев да не попуштам, колку ме молеше, а твојата болка и мене ме болеше..емотивна бев и се уште сум, и после се! Тоа очигледно никогаш нема да се смени кај мене. Секогаш ќе бидам онаа што сочувствува со другите, дури и со оние што лично не ги познавам. Не требаше, ама ете, се случи, се смиривме. Јбг, изгледа некој пат треба и сам да згрешиш па да научиш, не сме секогаш доволно паметни да учиме од туѓите грешки.
Искрено ти посакувам да си среќен, со која и да си сега и во иднина. Не грижи се за мене, и јас сум среќна, на почеток на нешто ново. Можеби е вистинскиот, можеби и не, времето тоа ќе го покаже, а благодарение на тебе бар едно нешто научив: да чекам и да му дадам време на времето.
Ова е последен пост за тебе, искрено се надевам дека долго време во иднина нема да пишам на темава, не за тебе, туку за овој другиов :pipi:
Нешто за крај..


There was a time
I thought, that you did everything right
No lies, no wrong
Boy I must've been out of my mind
So when I think of the time that I almost loved you
You showed your ass and I, I saw the real you

Thank God you blew it
I thank God I dodged the bullet
I'm so over you
So baby good lookin' out

I wanted you bad
I'm so through with that
'Cause honestly you turned out to be the best thing I never had
You turned out to be the best thing I never had
And I'm gonna' always be the best thing you never had
Oh yeah, I bet it sucks to be you right now

..Thank God I found the good in goodbye!!
 
На темава напишав едно огромно мислење за тебе. Мислење кое не се осмелив да го испратам, туку го зачував во word и сега ми стои на десктоп. Четири страни испунети со муабети за тебе, анализи за тоа како све ми е јасно, како за толку кратко време поминато заедно станав комплетно контролиран од тебе, како сум офчичка што се врти околу тебе и дека можеш слободно да праиш со мене што сакаш, ја патам али пак ми е убаво. Али нема да го образложувам, све ми е јасно како бел ден, ги имам сите одговори, а немам решение. Се јадам у себе заради тоа што све сфаќам, а пак не можам да најдам начин да го остварам тоа што го посакувам. Не можам да те имам тебе. Да можам би си дал Нобелова награда за тоа што го напишав пошто на светов не постои ништо поточно од тоа. Не само за тебе, туку и за мене. Го прифаќам фактот дека стојам на твое располагање и можеш да ме изиграваш како сакаш. Ти си тестот, тој "ултимативен тест на карактерот и волјата" кој јас ќе го паднам, ќе треснам на земја. Се надевам еден ден некако ќе го прочиташ. Нема да го оставам тука, ова ќе биде едно од ретките работи што ќе ги зачувам за себе, и ако го споделам со некој, тоа ќе бидеш само ти. Наместо тоа, ќе ти оставам песна за чиј текст што и да кажам, нема да можам да опишам како се осеќам кога го слушам. Повели, ова е за тебе:



U haljini beloj stojis ispred mene
da si vecno moja, govoris pred Bogom
a meni od srece suza bi da krene
jer znam da cu zivot proziveti s tobom
Podizem ti veo i nezno te ljubim
k'o andjeo beli nasmejana ti si
i onda u znoju iz tog' sna se budim
shvatam da odavno vise moja nisi
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom