Oд љубов до омраза / Од омраза до љубов

  • Креатор на темата Креатор на темата TWEETY***
  • Време на започнување Време на започнување
koga sum bila povredena sum go kazuvala zborot te mrazam ali vsusnost nikogas ne sum go mislela navistina,poveke bi rekla deka vo tie momenti sum bila besna,luta,gnevna ali polna so omraza kon licnosta sto sum ja sakala-NIKOGAS.nemozam da mrazam nekogo so kogo sum delila nekogas se,ili sum pominala godini.ako resil da me povredi togas toj e gubitnik a ne jas.a veruvajte sum bila nekogas ne mn tuku PREMNOGU povredena od eden decko,ali vo nitu eden moment nemozev da go mrazam
 
Spored mene od ljubov do omraza moze, sakav ednas edna devojka, pa na kraj mnogu me povredi na celata moja ljubov se prenasoci vo omraza, a tie sto gi mrazam, toa se mnogu malku ljuge nikogas ne ke mozam da gi sakam, sekogas ke gi mrazam, bidejki mi imaat naneseno golema steta vo mojot zivot, ne gi mrazam onaka bez pricina, a da gi sakam tesko...
 
Кога ќе дојде до прекинување на нешто големо што сум го чувствувала кон одредена личност ставам крај,пробувам да заборавам,да исчезнат чувствата,мислите и се што подсеќа на него,значи не се одмаздувам зошто со тоа ќе се навраќам нема да заборавам,ќе се измачувам!Едноставно животот оди понатаму,и денот е прекраток за да мразиш некого.

Постои некоја тенка жица што ги спојува љубовта и омразата.И во љубовта има трошка омраза зошто таа не е рамнодушна,ги трпи сите неминливи ситуации и барем во некоја од нив во себе можам да почувствувам бес,омраза и одбивност,и тоа за многу кратко да исчезне зошто во љубовта како и во животот се` е можно па и ова!
 
човек може да мрзи само таму каде навистина сакал?
Mрази.

И не може. Некој што сакал некого не е способен да го мрази, во ниту еден момент.
 
Ги прочитав сите постови и поголемиот дел велат дека неможе да се мрази или пак само во момент на бес.Тоа е тој момент кој продолжува да живее во нас.Сите ние имаме сеќавања.што убави што неубави.и кога се потсеќаме на убавите се смешкаме а на неубавите мразиме.Најнормално дека човек може да мрази.Иако ја сакал таа личност може да ја замрази затоа што тоа е чувство и е дел од сите нас.Колку е посилна љубоват толку може омразата да биде поголема.А ако решиш таа личност да ја оставиш зад себе и продолжиш со својот живот тогаш преминува на рамнодушност но секогаш ќе има мал дел на чувство без разлика дали се работи за љубов или омраза.
 
Се мислам дека негде го имам пишувано ова,ама нема везе, да си кажам..
Спротивно од поголем дел од луѓето што постираа дека, ако вистински си сакал не можеш да мразиш, јас мислам дека само ако вистински си сакал можеш да замразиш некого..
Поради икс причини, зборовите и делата на некој што го сакаш(си го сакал/а) може да те заболат како ништо друго на светов и ќе го имаат тој интензитет само заради тоа што таа личност ти значи/значела се!
И како што веќе кажаа, рамнодушноста е поголема казна, зашто кога мразиш сепак тука има некои чуства што ја смениле формата!
И уште нешто...мразам е јак збор и може да се употреби токму во ситуација кога претходела љубов,а тоа е само затоа што и љубов и „те сакам“ во тие моменти биле јаки чуства.:wink:
 
Ne mozam da mrazam nekoj so nekogas mnogu mi znacel.Ima edna pogovorka ne e grev da go sakas onaj sto si go mrazel grev e da go mrazis onaj sto si go sakal.Ima maski sto me povredile ama ne gi mrazam.Toa pominalo i seedno mi e gotovo toa bilo vo minatoto.I sega duri si pravam muabet so niv ne gi mrazam.
 
Леле колку е тенка таа линија и тие промени можат да се случат за миг! нормално доколку си ги средиш чувствата
 
Pa jas sum ziv primer deka od omrazata i ljubovta ima tenka linija:Koga go zapoznav tipot sto sega mi se sviga najmnogu do sega go mrazev od dnoto na dusata,me nervirase kako odi,kako zbori,kako pusi cigara.....ednostavno kako dise...mi idese da go ubijam....Ama eden den svativ deka sum ja pominala taa linija na omrazata i deka sum se zaljubila kako nikogas do sega....i posle si se iznasmeav sama so sebesi i pocnav da placam zs svativ so me snajde.....:nesvest:
 
Јас ја замразив уште на прв поглед... Исфрустриран, разочаран во се и сешто и... ете ја неа, мојата вистинска љубов. Мрш!

Помогнете ми! Озбилно... веќе ја нема... никаде... :cry:
 
Премногу е тенка таа линија.И кога сакаш некој премногу на моменти таа љубов се претвара во омраза поради нешто што тој прави те нервира или слично, но брзо поминува.Тој микс на овие две чувства е вистинската љубов според мене. Ама да мразам некој кој премногу ми значел неможам може само ќе викам дека го презирам иако не е така.Ќе гледам да ги потиснам тие чувства но не и да ја преминам таа граница.:pipi:
 
Има разлика од тоа некој да те нервира и да го мразиш.И тоа огромна разлика.Кога мразиш некој,му посакуваш и се најлошо,буквално си исполнет постојано со негативна енергија кон таа личност.

Не може некој кој бил дел од мојот живот и со кој имам убави спомени,да го мразам.Ниту било кој тоа може.
Може во момент на бес да се каже такво нешто,ама не верувам дека може да се мисли.
На пример,ако заврши врската,може да не се поднесува бившиот партнер,секогаш кога ќе се види да му иде одбивност,ама не верувам дека станува збор за омраза.Премногу тешко чувство и премногу тежок збор е тоа.Омраза и да мразиш некој.
 
Можеби е тенка линијата не знам, но јас не би можела да мразам некој кој навистина сум сакала. Нормално доаѓаат чувства на омраза кон личноста, но сепак кратко траат. Можам да го "мразам" кога се сеќавам на него, значи кога мислам на него и не го гледам, но кога ќе се најде во моја близина не чувствувам никаква омраза кон него што значи дека не го мразам. Ја спомнавте рамнодушноста. Е кај мене омразата би можела да кажам дека на некој начин е заменета со рамнодушосност ама пак и тоа, не секогаш можам да бидам рамнодушна кон некој што сум го сакала.
 
Во мене и двете се мешаат, и, за жал така функционирам понекогаш, мрази, мрази...па сакај сакај...таков тип на темперамент сум.
Зборувам за емоции насочени кон една личност, која ме вади од такт, а пак ми е моја...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom