Не сакам да ја изгубам мајка ми

  • Креатор на темата Креатор на темата darida
  • Време на започнување Време на започнување
темава можеби на многумина ќе ви е чудна,но јас морав да ја отворам
проблемот е :
мајка ми имаше вода на плуќата и половина година имаше преседено во болница. Беше на степен пред умирање. Тоа беше пред 4-5години,но никогаш повторно таа не отиде на лекар за да ги прави потребните анализи. И беше страв,а и на некој начин ја сфаќам
Сега,дојде до степонот на кој се наоѓаше и порано .. а можеби и на полош степен стигна.
Отиде и ги направи сите потребни прегледи и што се не и пронајдоа,уште рак или леукемија да и кажаа дека има НЕ ДАЈ БОЖЕ
вака:
левиот бубрег и е спуштен под нормалата,а и двата и се полни со цисти
јајниците и се оштетени, а и во внатрешноста има некое топче кое кога би пукнало би можело да предизвика крварење.
Во главата и пронашле некои жили кои се во големина на показелецот и се зголемуваат со нервоза ( поради ова се чустувам и јас виновно бидејќи знам дека ја имам честопати изнервирано )
јас сум само средношколка а мајка ми е млада жена.. има само 39години.
незнам да ви објаснам убаво,бидејќи некои работи таа ми ги нема кажано и ги крие од мене..
објаснив како знаев и умеев
а сега барем совет од вас .. што да правам за да помогнам?
се чустувам уништено, не би знаела што ќе правам ако не дај боже ја изгубам ..
можеби мојава тема ќе ја прочита и некој лекар,па ќе ми даде и стручно мислење..
едноставно,секој совет добро ќе ми дојде .
ве молам коментирајте,
бидејќи секој што ја сака својата мајка ќе ме сфати зошто го правам ова.
благодарам однапред
Клиничката ситуација што ја објаснивте е морам да признаам многу сложена, нема време за психијатар морате вие морално да ја подржите и да се почне со најитните хируршки интервенции, несмам да шпекулирам за деталната терапија не ја знам точната клиничка слика но можам да кажам дека доколку вие се потрудите и доколку има волја за живот кај мајка ти може многу да се стори за да се продолжи нејзиниот живот, не го оправдувам тоа што од страв не идела на контроли можеби нејзе и било страв но вие како фамилија не смеете да дозволите да се пропуштаат редовните контроли и анализи...но што било било нареден чекор што би требале да направите е да ја хоспитализирате и да почне со редовна терапија. доколку финансиски сте во можност да разговарате со приватните клиники доколку не не очајувајте туку најпрво започнете со терапијата на белите дробови тоа е најголемиот проблем кај мајкави доколку успее тоа лекување, понатаму другите работи што ги набројавте можат да се решат со пункција на бубрежните цисти, па дури и бубрезите да престанат да функционираат таа нема да умре, значи како што реков белите дорбови а потоа се по ред во зависност од состојбата и пред се како што напоменав горе ЧЕЛИЧНАТА ВОЛЈА НА МАЈКА ТИ...... се надевам ме сфативте
 
Добро дечки, темата ипак е за здравје, а не за психологија.
Ако можете нешто да помогнете на девојчето на здравствен план помогнете и,ако не, не се правете тука психолози зашто животот не е како на РАМБО филм, да се најдете у таква ситуација сигурно не е лесно.

Е ај да одиме на жената крвна слика да и направиме, што мислиш?

Како што кажа и докторов, ако самата нема воља да и стане подобро девојчево и да се надмине себеси џабе е. А ако мислиш дека психологијата не игра улога во лечењето болести гадно се лажеш.
 
темава можеби на многумина ќе ви е чудна,но јас морав да ја отворам
проблемот е :
мајка ми имаше вода на плуќата и половина година имаше преседено во болница. Беше на степен пред умирање. Тоа беше пред 4-5години,но никогаш повторно таа не отиде на лекар за да ги прави потребните анализи. И беше страв,а и на некој начин ја сфаќам
Сега,дојде до степонот на кој се наоѓаше и порано .. а можеби и на полош степен стигна.
Отиде и ги направи сите потребни прегледи и што се не и пронајдоа,уште рак или леукемија да и кажаа дека има НЕ ДАЈ БОЖЕ
вака:
левиот бубрег и е спуштен под нормалата,а и двата и се полни со цисти
јајниците и се оштетени, а и во внатрешноста има некое топче кое кога би пукнало би можело да предизвика крварење.
Во главата и пронашле некои жили кои се во големина на показелецот и се зголемуваат со нервоза ( поради ова се чустувам и јас виновно бидејќи знам дека ја имам честопати изнервирано )
јас сум само средношколка а мајка ми е млада жена.. има само 39години.
незнам да ви објаснам убаво,бидејќи некои работи таа ми ги нема кажано и ги крие од мене..
објаснив како знаев и умеев
а сега барем совет од вас .. што да правам за да помогнам?
се чустувам уништено, не би знаела што ќе правам ако не дај боже ја изгубам ..
можеби мојава тема ќе ја прочита и некој лекар,па ќе ми даде и стручно мислење..
едноставно,секој совет добро ќе ми дојде .
ве молам коментирајте,
бидејќи секој што ја сака својата мајка ќе ме сфати зошто го правам ова.
благодарам однапред
Не знам колку можеме да ти помогнеме ама верувам дека можеме да ти дадеме подршка макар и преку пост на форум.Доволно е тука да размениш мислење со некој ке ти биде полесно.За совет не знам ниту сакам да се правам паметен и да филозофирам.Ако мислиш дека некако можеме да ти олеснеме не се мисли да кажеш.А најдобро ке и помогнеш на мајка ти со тоа што ке останеш прибрана и храбра колку и да е тешко,верувај не сака да те види и тебе во состојба на распагање посебно во најосетливите години.(но сепак тоа е само мое мислење) верувам дека се би дала работите да бидат на подобро ама едноставно некогаш малите нешта значат многу.
 
темава можеби на многумина ќе ви е чудна,но јас морав да ја отворам
проблемот е :
мајка ми имаше вода на плуќата и половина година имаше преседено во болница. Беше на степен пред умирање. Тоа беше пред 4-5години,но никогаш повторно таа не отиде на лекар за да ги прави потребните анализи. И беше страв,а и на некој начин ја сфаќам
Сега,дојде до степонот на кој се наоѓаше и порано .. а можеби и на полош степен стигна.
Отиде и ги направи сите потребни прегледи и што се не и пронајдоа,уште рак или леукемија да и кажаа дека има НЕ ДАЈ БОЖЕ
вака:
левиот бубрег и е спуштен под нормалата,а и двата и се полни со цисти
јајниците и се оштетени, а и во внатрешноста има некое топче кое кога би пукнало би можело да предизвика крварење.
Во главата и пронашле некои жили кои се во големина на показелецот и се зголемуваат со нервоза ( поради ова се чустувам и јас виновно бидејќи знам дека ја имам честопати изнервирано )
јас сум само средношколка а мајка ми е млада жена.. има само 39години.
незнам да ви објаснам убаво,бидејќи некои работи таа ми ги нема кажано и ги крие од мене..
објаснив како знаев и умеев
а сега барем совет од вас .. што да правам за да помогнам?
се чустувам уништено, не би знаела што ќе правам ако не дај боже ја изгубам ..
можеби мојава тема ќе ја прочита и некој лекар,па ќе ми даде и стручно мислење..
едноставно,секој совет добро ќе ми дојде .
ве молам коментирајте,
бидејќи секој што ја сака својата мајка ќе ме сфати зошто го правам ова.
благодарам однапред



http://www.stavrinol.ru/index.html

--- надополнето ---

темава можеби на многумина ќе ви е чудна,но јас морав да ја отворам
проблемот е :
мајка ми имаше вода на плуќата и половина година имаше преседено во болница. Беше на степен пред умирање. Тоа беше пред 4-5години,но никогаш повторно таа не отиде на лекар за да ги прави потребните анализи. И беше страв,а и на некој начин ја сфаќам
Сега,дојде до степонот на кој се наоѓаше и порано .. а можеби и на полош степен стигна.
Отиде и ги направи сите потребни прегледи и што се не и пронајдоа,уште рак или леукемија да и кажаа дека има НЕ ДАЈ БОЖЕ
вака:
левиот бубрег и е спуштен под нормалата,а и двата и се полни со цисти
јајниците и се оштетени, а и во внатрешноста има некое топче кое кога би пукнало би можело да предизвика крварење.
Во главата и пронашле некои жили кои се во големина на показелецот и се зголемуваат со нервоза ( поради ова се чустувам и јас виновно бидејќи знам дека ја имам честопати изнервирано )
јас сум само средношколка а мајка ми е млада жена.. има само 39години.
незнам да ви објаснам убаво,бидејќи некои работи таа ми ги нема кажано и ги крие од мене..
објаснив како знаев и умеев
а сега барем совет од вас .. што да правам за да помогнам?
се чустувам уништено, не би знаела што ќе правам ако не дај боже ја изгубам ..
можеби мојава тема ќе ја прочита и некој лекар,па ќе ми даде и стручно мислење..
едноставно,секој совет добро ќе ми дојде .
ве молам коментирајте,
бидејќи секој што ја сака својата мајка ќе ме сфати зошто го правам ова.
благодарам однапред

http://www.stavrinol.ru/index.html

--- надополнето ---

http://bnt.bg/bg/news/view/16984

--- надополнето ---

http://vbox7.com/play:76e3d460&r=emb

--- надополнето ---

http://www.nano-ss.com/

--- надополнето ---

http://www.novatv.bg/bg/videos/view/2547/
 
темава можеби на многумина ќе ви е чудна,но јас морав да ја отворам
проблемот е :
мајка ми имаше вода на плуќата и половина година имаше преседено во болница. Беше на степен пред умирање. Тоа беше пред 4-5години,но никогаш повторно таа не отиде на лекар за да ги прави потребните анализи. И беше страв,а и на некој начин ја сфаќам
Сега,дојде до степонот на кој се наоѓаше и порано .. а можеби и на полош степен стигна.
Отиде и ги направи сите потребни прегледи и што се не и пронајдоа,уште рак или леукемија да и кажаа дека има НЕ ДАЈ БОЖЕ
вака:
левиот бубрег и е спуштен под нормалата,а и двата и се полни со цисти
јајниците и се оштетени, а и во внатрешноста има некое топче кое кога би пукнало би можело да предизвика крварење.
Во главата и пронашле некои жили кои се во големина на показелецот и се зголемуваат со нервоза ( поради ова се чустувам и јас виновно бидејќи знам дека ја имам честопати изнервирано )
јас сум само средношколка а мајка ми е млада жена.. има само 39години.
незнам да ви објаснам убаво,бидејќи некои работи таа ми ги нема кажано и ги крие од мене..
објаснив како знаев и умеев
а сега барем совет од вас .. што да правам за да помогнам?
се чустувам уништено, не би знаела што ќе правам ако не дај боже ја изгубам ..
можеби мојава тема ќе ја прочита и некој лекар,па ќе ми даде и стручно мислење..
едноставно,секој совет добро ќе ми дојде .
ве молам коментирајте,
бидејќи секој што ја сака својата мајка ќе ме сфати зошто го правам ова.
благодарам однапред
vaka...
ja iam 23g...majka mi ja izgubiv pred 10 god...ona imashe 40 togash...zdravstveno nemozam da tii pomognam osven da te posovetuam....
najkrivo mi e shto nikogash nishto ne i kazav na majka mi ,zatoa kazi i se shto imash kazi ideka premnogu ja sakash i bi ti znacelo premnogu ako ona od sebe go izvleche maksimumot i zaedno da uspeete da go prodolzite vremeto...fakt e deka ses se stvara na psihicka baza pa dokolku i go dadesh toa do znaenje mozebi ke bide podobro....i nea ne i lesno ...zamisli shto se i se vrti niz glava...od druga strana site ste afektirani od seto toa shto se slucuva i nikomu ne e lesno...
nemoj da se custvuvash vinovna ...nema potreba od toa niti pak mesto za takvi custva...
iskoristi ja sekoja sekunda kako shto mislish deka treba i cuvstvuvash....
REALNOSTA E SUROVA I BOLNA...no ne se trudi da izbegashtaka samo ke se izgubish...jas duri sega se pronajdov...
i vremeto ne leci nishto...ne zavisi od nego... bidi samo iskrena i se ke ispadne kako shto treba..
pozdrav od mene
i ne ti pishav od sozaluvanje...samo nesakam koga na lugeto im e teshko::kesa:
 
Најдов телефон на Ставрев, но не знам дали е вистински, па затоа нема да го дадам

Барај врска со него во сајтот "нано-СС" АД (контакти)

--- надополнето ---

зз ззз з

Се надевам дека ќе ти помогне. Ако не успее да се св'ржеш со него ќе ти дадам телефон и пошта, која го најдов. Но, за нив не знам 100% дека се негови
 
Никој не сака да ја изгуби својата мајка барем јас не сум запознал уште таков.... животот е посотјана борба во која мора да се бориме постојано со што и да е,ако попуштиме после ќе зажалиме... јас кажувам едно вака општо филозофско мислење сакам да ја натерам девојката која ја отвори оваа тема да не потклекнува никогаш пред ништо поготово не пред ваков предизвик бидејќи и јас сум средношколец како неа..... имам доста многу стресови преживеано и знам како е.Но секогаш мораш да мислиш позитивно,се надевам дека нејзината мајка ќе биде добро и знам бидејќи секој родител сака да го види своето дете еден ден како успешен човек.
 
имаме зборувано со мајка ми на оваа тема, и неможеш ни да замислиш колку беше тешка таа ситуација.. до сега сеуште се немам соочено со толку тешки и потресни зборови, но како ми вели таа : не дозволи другите да градат споменик на среќа на нашава несреќа.
секако дека ќе ја послушам,
највеќе од се..не би сакала да паднам во депресија и таа да ме гледа таква,
мислам дека со тоа ќе направам да се чуствува виновно..а јас едноставно сакам таа да е среќна,без разлика на нејзините болести
Види вака, прво мора да се запознаеш од опасните стресни ситуации, посебно оние кои се долготрајни!!!! Научно е докажено дека оние кои се изложени на долготраен стрес животот им се намалува значително, намалена е можноста за концентрација, депресивност, непродуктивност, дебелеење или слабеење, многу рано се појавуваат бели влакна на косата, прерано стареење и уште што ли уште не!!!

ЗАТОА! СЕКОГАШ ПРЕД СЕ СТАВИ СЕ ТИ НА ПРВО МЕСТО! Колку и да е тешко за што и да станува збор! Бидејки некои работи навистина се неизбежни како смртта за жал.
Вистина ти велам, премногу си млада да дозволиш да поминуваш низ овие стресни ситуации (иако се неизбежни) добар начин е да се искажеш а уште подобар е ако го имаш мојот карактер кој секогаш става се пред себе - а со тоа јас се здобив бидејки целиот мој средношколски живот па до скоро (сега сум 22г) ми беше полн со стресови скоро секој ден.. сватив дека другар ниту роднина, брат, сестра, мајка или татко, не е поважен од мене!
Ова можеби ти изгледа премногу себично но не е така. За да се докаже спротивното ти можеш да направиш се што е во твои раце за да реално помогнеш, но тагата низ која минуваш нема никому да помогне- ЗНАМ како сум се чуствувал не сакав да ја пуштам тагата, бидејки ако ја пуштев осеќав чуство на вина! Ова мора да го поминеш ако сакаш да имаш здрав живот, фамилија и деца покасно. Верувам истото го сака и твојата Мајка.

Се надевам ќе оздрави и ќе доживее внуци од тебе :) p.s. немој и ти да стануваш толку млада мајка :D - одживеј го животот додека можеш а мажењето не ти бега :)).

Поздрав,
И размисли на ова што ти го реков!
 
Мајка ми пуши околу 20 години и се плашам дека ако не престане можам да ја изгубам. Таа нема ни желба да ги остави, едноставно се помирила со фактот дека неможе да ги остави :( Не помогна ни тоа што и реков дека ако не ги остави цигарите може да добие рак на бели дробови или некое друго заболување и дека ќе ја изгубиме...
 
Мајка ми пуши околу 20 години и се плашам дека ако не престане можам да ја изгубам. Таа нема ни желба да ги остави, едноставно се помирила со фактот дека неможе да ги остави :( Не помогна ни тоа што и реков дека ако не ги остави цигарите може да добие рак на бели дробови или некое друго заболување и дека ќе ја изгубиме...
Уживај бре, прадедо ми почина на 102г (сериозно) од 16г пушел па се до неговата 102г :) и на крај срцето прекинало да работи... :toe:
 
Уживај бре, прадедо ми почина на 102г (сериозно) од 16г пушел па се до неговата 102г :) и на крај срцето прекинало да работи... :toe:

хаха, сигурно бил карпа човек :)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom