Лицемерие - дволичност

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување

Дивајн

блаблабла
Член од
3 април 2005
Мислења
15.748
Поени од реакции
1.857
Лицемерие

Лично мене, ама премногу ме тера на повраќање и ми е криво што постигнало едно такво завидно ниво на застапеност. Се сложува некој со мене?

Јас сум лицемерна, неможам да лажам. Тоа ми трае некој краток период додека соберам сили и изнајдам начин како отворено да и кажам на личноста тоа што треба и што и мислам. Не сум баш зборлеста ако треба некому да кажам нешто не толку добро, па ете не злонамерно (барем јас така си сваќам) лицемерноста ја поседувам понекогаш, иако баш и не ми прави ќеиф и тој мал период што ја дружам. Но секако олеснување е после тоа кога ја откачувам и се обраќам искрено кон дотичната личност ... мое мислење е дека многу подобро би се чувствувала и се чувствувам доколку во краен случај веќе и не се видам со некого, отколку да му лижам г'з (што се вели) цел живот.

А како стоите вие со лицемерноста? Ја имате, ја немате, по малку можеби, некогаш мислите дека е неопходна па скоро и несвесно ја живеете или?
 
Тоа е нештото шо најмногу ме нервира! Ако сакаш некој, сакај го од срце а лицемерието не може да донесе ама баш никакво пријателство.
Лицемерието им служи на луѓето од корист, на луѓето кои ќе извлечат нешто од тебе покажувајќи колку те "сакаат".
Секогаш на сите им кажувам во лице што навистина мислам за нив, макар и да се налутат.
Можеби и не е добро тоа, ама уште полошо е да викам супер си, а кога ќе му свртам грб низ цел град да зборувам глупости.
А вака ако му укажам што ми смета, можеби и ќе се обиде да го поправи тоа, можеби ќе се налути, ама ако вистински знае да ги цени работите ќе ме сфати!
 
Кај секого некогаш е присутно лицемерието, некогаш е тешко да собереш сила да му кажеш на некој што мислиш. Иако секогаш сум отворена и секогаш кога имам нешто што ме мачи седнувам на маса и разговарам отворено за проблемот, некогаш ми е тешко кога треба да го направам тоа. Нема пријателство, другарство ако има лицемерие меѓу две (или повеќе) личности.
Сега сум во ситуација без врска, сакам со една личност да ги прекинам сите можни контакти, но немам никако прилика да го направам тоа затоа што не ми е блиску. Но, поради нејзината лицемерност која ме извади од такт сакам да ставам точка на се`.
 
Ако некогаш треба на некој да му кажам нешто сериозно, би излажала дури да соберам храброст. Но не сум способна да му се лижам на некој шо не го поднесвам. Ако некој не ми се бендисва, само од учтивост би му велела само едно „здраво”.
 
hmmm licemerna da so tie so i ne mi znacat a i mn ocigledno deka i jas niv ne im znacam i cisto za da ne stvaram novi neprijateli na komu mu se potrebni neli,a i ne se zamaram mn mn so niv,a na najbliskite se koga togas im pleskam u faca mislam za nivno dobro za dobroto na naseto prijatelsvo ili nasiot odnos
 
sekoj e licemeren vo odredeni situacii...sum bila i jas ne vikam ne,ali nikogas ne pred drugarkite...nekogas mozebi sum napravila greska ili nesto sto izgledalo kako da sum licemerna no nikogas svesno ne bi bila licemerna pred licnosti sto mi znacat,pa makar i gi povredila...koga treba da kazam nesto sto ne sakam da go kazam ili sto ednostavno ne e ubavo za kazuvanje mi se koci jazikot,mi gi tegnat zborovite od usta ali gi kazuvam,ne gi krijam...a pred onie mal milion poznajnici sum licemerna...se trudam da bidam fina so site,a nekogas i pred tie pred koi ne sakam da bidam ama ete od odredeni pricini moram i togas sum licemerna i povekje se zalam sebesi radi toa otkolku drugite i nemam ama bas ic griza na sovest...
 
Mene vednash mi se poznava ako nekogo nemozham da podnesam. Mnogu teshko mozham da odglumam licemerie.
Ova e sosema druga osobina od tolerantnosta koja shto e doblest. Ne mozhe da bideme izbuvlivi sekogash i sekade. Na primer na rabotno mesto MORA da se ima tolerantnost, vo drushtvo isto taka, vo vrska, vo brak...
Sepak vo privatniot zhivot e malku poinaku. Jas toleriram nekogo do maksimum i potoa vadam argumenti na masa i go/ja brisham od mojot zhivot. Mojot zhivot e premnogu dragocen i dosta kratok za da si ja macam dushata so licemerija od bilo kakov tip. Kje se druzham i kje bidam so onie so koi shto mi e ubavo, nema nikakva potreba da glumam ludilo i da bidam neshto shto ne sum.
 
Во последно време толку ногу има лицемерие, што некој ида сака максимално искрено да ми каже нешто нема да ми се верува.ужас!!!
 
Море не правам лице или ке си прекутам или ке кажам се у фаца...неможам јас едно мислам друго кажувам...
 
Баш поради тоа што неможам да бидам лицемер, мојот круг на вистински пријатели е многу мал. Како што кажа Алита, се у фаца или се ке преќутам.
 
Како надополнување на претходниот пост ќе кажам дека само макс. 10% од луѓето се нелицемерни т.е. реални
 
city, се согласувам со тебе. Ова можеби ќе ме натера малку да си го променам лицемерието...
 
Од секоаш све сум плескала у фаца, не само за што мислам за луѓе, него општо све. Лицемерието ептен многу ме нервира, не ми е јасно зошто би бил другар/ка со некој кој што не го поднесуваш. Очигледно те нервира, така да што ти пречи да му кажеш што мислиш за него/неа и да го налутиш коа и онака не сакаш да му бидеш пријател. Тоа не ми е уопште јасно. Има луѓе си прават лице ептен, а едвај се поднесуваат еден со друг. Ако сакаш да не се дружиш со таа личност веќе, кажи им стварно што мислиш, не им прави веќе лице, и решен проблем, уште еднаш нема зборче да ти прозборат.
 
Ау колку го мразам, а колку само ги има....лицемерни луѓе може да се најдат на секој чекор...нема спас од таквите....во денешно време е реткост да најдеш искрени луѓе...за жал!Не знам колку сте запознаени, али тоа особено го има во помалите градчиња....катастрофа!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom