Кајгана психолог

  • Креатор на темата Креатор на темата FLiX
  • Време на започнување Време на започнување
АААААААх не верувам.
Јас пред никого не ја искажувам мојата сомнежливост но не можам ни да се опуштам неможам да се забавувам ако ме сваќате
:tapp:
Prestani da ne veruvas... vaka koga site te gledaat kako sumnjas sekoja nivna postapka i oni nema da ti veruvaat.
i aj okluci se na msn :kajg:
 
Kako да градам доверба кога едниот се прави ку*от ме боли за вас јас сегде сам ќе одам а секогаш му помагам...
Другиот се на заебанција му е не можиш да направиш муабет..
Третиот го немам видено доооолго времепошо не излегува не е на мсн практично го нема...
И да не редам


Па треба и самиот да си поработиш на тебе,проблемот е во тебе затоа што ти не можеш да имаш доверба во други...Но можеби како прво треба да ги прифатиш личностите такви какви што се и да ги разбериш,ако тој што го спомена во првиот случај ако зборува дека секаде сам оди,дека к*р не го боли за вас не значи дека и навистина е така...Од речено,до сторено има многу,и не значи дека ако некогаш седнеш да му се довериш нема да те сослуша...Вториот,можеби е несериозен секогаш,но можеби ако го прифатиш ќе сватиш дека не е се така толку сериозно,можеби ќе ти покаже позитивни страни на животот,а за возврат можеби ти ќе му покажиш дека животот не е само шега,и дека понекогаш треба да се седне да се сослуша или пак да се размисли за некои постапки,или пак ако секогаш се заебава не значи и дека него се му е лесно на животот,можеби ќе испадне добар пријател...За третиот ако го немам на мсн и воопшто ако не излегува,не си се сетил да го побараш на тел.? можеби и тој го има истиот проблем како твојот,па се повлекол затоа што мисли дека нема другари,можеби ако го побараш тоа ќе биде позитивно за двајцата..За да ти помогнам,јас не можам,тоа треба ти самиот да си го направиш..Ама можеш да примиш мој совет дека не треба да бидеш толку скептичен дека пак ќе те повредат,а за да не се случи тоа,никогаш немој премногу да се приврзуваш со луѓето кои не ги познаваш долго време или пак не ги познаваш доволно,можеби така ќе успееш пополека да го надминеш својот страв,а со тоа и твојата скептичност ќе исчезне.....
 
Ок фала мн иако ова е пробано ќе се потрудам уште еднаш
 
ne me macat problemite..tuku pricinitelite i by the way imam problem go izgubiv delumno istrazuvackiot entuzijazam i imam teska INSOMNIA
 
ne me macat problemite..tuku pricinitelite i by the way imam problem go izgubiv delumno istrazuvackiot entuzijazam i imam teska INSOMNIA

Имав и јас сличен проблем со инсомнија и со губење на волја за учење поради други надворешни причини. Причина пред се беше нервозата кои некои страни лица ми ја направија. А како да се решиш од тие проблеми може да ти се помогне само ако ги кажеш.
 
Имав и јас сличен проблем со инсомнија и со губење на волја за учење поради други надворешни причини. Причина пред се беше нервозата кои некои страни лица ми ја направија. А како да се решиш од тие проблеми може да ти се помогне само ако ги кажеш.

thanks for advice:helou:
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.


so samoto toa sto si svesna za tie mani veke imas napraveno mnogu da gi izbegnes
 
Jas imam problem kako sto nikoj drug nema:(
se cuvstvuvam izolirano od svetot,nemam slobodno vreme, a i koga imam ne znam sto da pravam so nego..drugari imam samo od maalo ama slabo se druzam so niv preky rabotni denovi, a preky vikend samo vo grad se gledame..a od skolo slabo drugari i drugarki,site se ili provincijalci ili debili...pouz
 
Прво немој да се навредиш ама имаш лоша проценка на карактери. Не може некој да биде фин а да го заебе за време на роденден. Или се работи за најголемиот дебил или пак за најголемата ретардиња ама сепак тебе ти е многу подобро без него. Сепак мислам дека пред се е едно мало и никакво злобно створење кое живее за да ги понижува другите за да може самиот да се чуствува подобро. Затоа и ти можеш слободно да не се сеќираш многу за тоа што се случило посакај и среќа на неговата девојка, а за подобар од него лесно можеш да најдеш бидејќи букално ги има на секој чекор.
Лошо за тебе е само тоа што го гледаш скоро секој ден па знае тоа да оди многу на нервна база ама ќе преболиш.


Фала Игор:smir:
Оначе for the record обично имам добра проценка на карактери...ама еве овој пат згрешив...
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.
Опсесивноста и размислувањето да не бидеш нешто што не сакаш се всушност главните виновници кои можеби еден ден ќе те направат она кое се плашиш дека ќе бидеш. Лет д лајф контрол ју енд фолоу хис степс... Биди ти онаа која ќе бидеш марионета на времето, но марионета која во секој момент ќе може да застане и да каже не... Задоволи се со она што си сега, и не размислувај каква ќе бидеш утре...
Прави ги работите кои ги правиш... Понекогаш (скоро секогаш) дури и навиката станува досадна...:smir:
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.

Toчно ти кажаа дека со тоа што осознаваш што не сакаш да биде твоја особина, голем потег е направен. Сега пробувај да бидеш сосем свесна во такви стресни ситуации и да не дозволиш непромислено однесување кое не го посакуваш, број до 10 и слично.
Инаку, да се имаат сличности со родителите е сосема нормално, веројатно сите се плашиме да не ги ископираме и негативните особини од нив и потсвесно да станеме нивни копии. Но, човек треба да биде внимателен и пребирлив и да знае да оддели што е она што НЕ сака да биде и негова особина.

Знам дека е лесно да се каже а тешко да се оствари. Ама првиот чекор си го направила, ти реков. Следно, следи ја интуицијата и разумот.
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.

Неколку пати ти го прочитав постот и нигде не сретнав дека ти си правела муабет со твоите родители за проблемот што те мачи. Ако ти не им кажеш дека не се чувствуваш среќна и дека постојат работи кои ти пречат во вашиот однос,тогаш џабе си ги пишуваш на лист карактеристиките на твојата мајка,а и кога веќе си се решила на тој чекор зошто не си почнала со нејзините позитивни карактеристики.
Проблемот се решава со дијалог!
А тоа што те мачи, не треба да те мачи. Од родителите не ги наследуваме ставовите, вредностите, карактерот,туку само темпераментот. Во зависност од тоа ти во каква личност ќе се изградиш,таков и родител ќе бидеш. Не можам да ти кажам како да ги оделиш важните од неважните работи,зашто секој човек има различни приоритети,а и би требало да е свесен за нив.
Болдираната реченица ти е...:uvo:
 
Мојот проблем го доживувам крајно сериозен. Живеам со моите родители, но не сакам да бидам под нивно влијание. Во нив не ги гледам ни оддалеку ,,родителските карактеристики" кои мене би ме направила среќна ќерка. Се плашам дека ќе бидам иста кон моите деца и тоа станува сериозно плашење. Пред некоја минута, на лист ги запишав сите негативни карактеристики што мојата мајка ги има, како да речеме претерана избувливост, паничење, драмење, непризнавање на грешките, голема тврдоглавост, одење со главата во ѕид и кога е свесна дека не е во право... И откако ги погледнав, сфатив дека веќе половината ги поседувам и јас. Тоа ме мачи, крајно. Како да станам потолерантна и да научам да ги одделувам важните од неважните работи? Како да не избувнувам? Едноставно не можам да поднесам да имам сличности со неа. Сакам да станам антоним на моите родители.


Невозможно е сосема да ги искорениш своите сличности со нив.
Со овој однос, можеш само да си проектираш непотребно голема паника и одбивност. Резултатот собран од сите полиња кои ќе бидат афектирани од тоа, нема да ти се бендиса.
Но навистина, добро е што си ги одредила негативните карактеристики. Свесна си. Сега можеш да направиш нешто околу тоа, но се доколку останеш разумна и решителна.
Патем, нели би било убаво да се потрудиш да им ги пронајдеш и позитивните карактеристики на твоите родители? Сигурно постои и нешто за кое си апсолутно горда што си го наследила. И би сакала и своите деца да ги научиш на истото. Би можела да ја консултираш малку и таа тема.

Што се однесува до избувливоста....се е во твојата глава.
Ако почнеш со тоа што прво детално ќе го разработиш проблемот таму, и го разложиш на онолку мали коцкички колку што ти е потребно за да го набљудуваш јасно, ќе имаш многу поголема сила за да го смислиш и превземеш следниот чекор.
Размислувањето во емоционална магла може да го скрши секого.
 
со часови се мачам да заспијам(понекогаш затоа што не ми се спие,понекогаш ми се спие а не можам да спијам ми идат разни мисли и не можам:toe:)ке заспијам околу 3,4 ке станам во 6.30 ке си дојдам од училиште и ке поспијам час,два :toe:
до што е проблемот?како да го решам?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom