Философирање - губење време?

  • Креатор на темата Креатор на темата Dora
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
28 јануари 2006
Мислења
31
Поени од реакции
1
Mislite li deka filozofiranjeto e cisto gubenje vreme? Kolku i da filozofiras za zivotot i za site stvari pak nema nikade da stignesh??? Se e vrtenje u krug?

Stalno se srekavam so ljuge koi mi vikaat deka mnogu se zamaram za sushtinata na rabotite i deka ustvari nema potreba za toa, deka sum mlada, deka treba da uzivam. deka gubam vreme za toa.
iako ne se soglasuvam so tie ljuge, zosto ako gledame taka, ke ispadne deka ustvari se sto pravime vo zivotov e gubenje vreme. sepak filozofijata ne tera logicki da razmisluvame , avtomatski si go razvivame mozokot i go pravime zivotot pointeresen.
me interesira vie sto mislite vo vrska so toa
 
па јас мислам дека стварно премногу филозофираш

иначе за живото да ти кажам дека е завршен уште на самиот почеток штом човек се роди почнува смртта
 
Не е баш губење време кое се троши за вртење во круг, повеќе е стремеж да се прекрати тој круг, да се дојде до вистината. Колку време ќе биде потрошено за тоа, и дали воопшто ќе се случи тоа, зависи од способноста на филозофите - на оној кој "шутира" и на оној кој е "голман". Што повеќе логика и конкретизирање, помалку изгубено време, но автоматски и помалку философирање! ;)
 
Филозофирањето според мене е ментална вежба-добра вежба за мозокот,за начинот на размислување и доаѓање до вистината(као што кажа Мистик).Филозофирањето открива дека светот не е црно-бел и дека не е се така како што изгледа.Дури и она што науката го открила и мнозинството го прифатило може да не е вистинито за секого.Субјективното гледиште на работите понекогаш е најобјективниот начин да се дојде до вистината.
 
Dora напиша:
Mislite li deka filozofiranjeto e cisto gubenje vreme? Kolku i da filozofiras za zivotot i za site stvari pak nema nikade da stignesh??? Se e vrtenje u krug?

Stalno se srekavam so ljuge koi mi vikaat deka mnogu se zamaram za sushtinata na rabotite i deka ustvari nema potreba za toa, deka sum mlada, deka treba da uzivam. deka gubam vreme za toa.
iako ne se soglasuvam so tie ljuge, zosto ako gledame taka, ke ispadne deka ustvari se sto pravime vo zivotov e gubenje vreme. sepak filozofijata ne tera logicki da razmisluvame , avtomatski si go razvivame mozokot i go pravime zivotot pointeresen.
me interesira vie sto mislite vo vrska so toa

:oftopic: али да пратеше една слика, а? Каков типац иам за тебе пази, 18 години, скоро 19 едно 193-4 висок, крупен стасен, насмеан, невидено елоквентен, ненормално начитан, филозофира ко луд, а се у е издржано, креативен е до бесвест, и би ви било многу интересно!!! Така да, една слика обична, една у бикини, и да пишеш есеј што мислиш за глобализацијата на почетокот на 21виов век... Веруј се исплати, типов е премија!!!!!!!
 
Мистичен напиша:
Не е баш губење време кое се троши за вртење во круг, повеќе е стремеж да се прекрати тој круг, да се дојде до вистината. ;)




mislis deka postoi edna univerzalna vistina? otkoga postoi covekot ( a toa e dosta odamna) se trudi da gi pronajde univerzalnite vistini, a vidi, nikoj pak nema do nikade stignato. mislis nie znaeme i sme popametni poveke od ovie antickive filozofi samo zatoa sto ziveeme ne znam kolku vreme podocna od niv i kao demek za toa vreme se otkrile novi raboti? samo tehnologijata se razviva, a filozofskata misla uste e otprilika na toa nivo koga bile sokratovcive
 
А Јунговците? А Шопенхауеровците? Фројдовците? И други -овци?

Не е баш на тоа ниво, сигурно. Ама се развива.
 
Мистичен напиша:
повеќе е стремеж да се прекрати тој круг, да се дојде до вистината.
*****************************
Што повеќе логика и конкретизирање, помалку изгубено време, но автоматски и помалку философирање! ;)
Грешка си Мистику.

Филозофијата не дава инстант вистина. Не се ни труди да ја даде. Филозофијата е гледиште на нештата. И не постои апсолутна вистина ко шо вика Спуќе пред мене.

Филозофијата не е наука да дава вистина. Таа уствари ја ствара вистината, а на нејзиното дознавање и докажување го остава на науката.

Рецимо, античкиот материјализам, делумно отфрлен ко грешна претпоставка и делумно потврден со научниот подем.

Што се однесува до антрополошкиот, социолошкиот, психолошкиот, политичкиот, етичкиот, теолошкиот и останатите домени на филозофијата, тие се длабоко навлезени во општествените науки (делумно и во природните, но во многу помала мера).

Викаат после Хегел, нема филозофија ко до тогаш, нешто што и сам си го кажува. Најобемната и најсистематизираната филозофија е токму неговата. Но, со сопствениот принцип на етернална дијалектика тој се контра, и нормално дека филозофијата продолжува понатаму. Меѓутоа, од него наваму филозофијата претставува усовршување на старите идеи. Ниче, Маркс, па се` до Фром, Чомски, Фукујама и така натака, се` е тоа ревизија и конгломерат на она претходното. Додавање и вадење принципи, цитирање, апологирање и критика на старата мисла.

Меѓутоа, сите тие мисли од минатото, ко што реков, се длабоко поврзани со се` што е денес општество.

Сепак, филозофирањето не е само млатење муда „што би било кога би било”, „зашто да не е вака него е така”. Филозофирањето е слободна мисла, но на повисоко ниво. Не секој е способен да филозофира. Филозофирањето подразбира сослушување, аргументација, методика, не кружење, туку движење во спирала, но не со цел да се дојде до нејзиниот крај, бидејќи самата нема крај. Целта на филозофијата е да го стимулира самото движење напред.

Шо значи, филозофирањето не е губење време. Празните муабети се.
 
Кога требаше да се запишам на факултет на тие презентациите што секој факултет ги има летото бев на едно на Филозофски кај Цуцуловски. И он рече ако сте збунети и ако сакате уште повеќе да бидете збунети тогаш запишете се на Филозофски.
Филозофијата има придонесено многу во оние прашања кај што науката не може да помогне. Да не беше филозофијата ќе немавме ни основно спознавање на предметите појавите и процесите, нивните меѓусебни односи, човекот како најкомплексно физичко и интелектуално битие и други неразлешливи космичко-универзумски прашања.
 
Офчар напиша:
Шо значи, филозофирањето не е губење време. Празните муабети се.



A bi mozel da dades definicija koi se prazni muabeti a koi ne? sepak i toa e subjektivno. za nekoi moze i filozofiranjeto na nekoja tema im e gubenje vreme.
 
Офчар напиша:
Грешка си Мистику.

Филозофијата не дава инстант вистина. Не се ни труди да ја даде. Филозофијата е гледиште на нештата.
Филозофирањето е слободна мисла, но на повисоко ниво. Не секој е способен да филозофира. Филозофирањето подразбира сослушување, аргументација, методика, не кружење, туку движење во спирала, но не со цел да се дојде до нејзиниот крај, бидејќи самата нема крај. Целта на филозофијата е да го стимулира самото движење напред.

Шо значи, филозофирањето не е губење време. Празните муабети се.
Браво бре Офчарче! Неам зелени да ти даам, па еве вака!
Филозофијата претставува патот кон вистината. Пат со безброј препреки и уште толку споредни патчиња кои забегуваат во опасни кривини. Вистината е целта, но филозофијата е патот сам за себе, со сите тие искривувања.
 
hmmm ne e we filozofiranjeto gubenje vreme...jas stalno filozofiram i drzam predavanja...tocno e deka nema nekoja korist od toa ali barem se vezba govor i ubavo iskazuvanje,se vezba mozokot i slicno...
zakon rabota e filozofiranje! :)
 
Filozofijata e fundamentalna sila vo istorijata! Covekot ne moze da zivee bez nekakov vid na apstraktno upravuvanje so sebe si — nekakvo glediste na svetot spored koj toj se odnesuva, preku znaenjata sto gi poseduva, i vrednostite sto go rakovodat, bidejkji covekot vo osnovata e konceptualno sushtestvo.

Sekoj od nas se rakovodi spored nekoj postoecki filozofski sistem bez razlika dali e svesen za toa. Edinstvenata razlika e dali do TVOJATA filozofija si doshla po svesen pat i si ja izvela/prifatila logicki, ili pak taa e slucajno, nesvesno identifikuvana, mozno kontradiktorna i potencijalno destruktivna.

Kako granka, filozofijata e neshto megju naukata (bazirana vrz materijalni dokazi) i religijata (bazirana vrz verba vo nesto bez materijalen dokaz za toa neshto). So tek na vreme, kako gledisteto i rezonot za odredeni filozofski granki se razviva, taka i tie granki se pripojuvat kon naukata (na primer disciplinata "Filozifija na umot" sega se povekje stanuva nauka za mozokot vo sodejstvo so drugi disciplini (neuro science).

Filozofijata ima osnovni 5 granki no se oslonuva na dve "poosnovni":

(1) Epistimologija - disiplina za toa shto e znaenje, kako se doadja do znaenje, i shodno za shto mozeme so sigurnost da kazheme deka znaeme.

(2) Metafizika - disciplina koja ja izuchuva prirodata na univerzumot kako celina.

Pod ovie dve granki se tri "evaluativni" granki:

(3) Etika - koja vo najshirok smisol dava kodeks spored koj covekot se rakovodi so izborot i aktivnostite vo zivotot.

(4) Politicka filozofija - koja ja studira prirodata na socijalniot sistem i gi definira funkciite na vlasta (shodno i kako ti se odnesuvas sprema nea i taa sprema tebe).

(5) Estetika - koja ja studira prirodata na sto e "ubavo" i definira spored kakvi standardi neshto moze da se nareche ubavo (i da se uzhiva vo toa:))
.
.
.
.
.
Me interesira kako bi sakala da go pominuvas vremeto: vo nesvesno povtoruvanje na odredeni aktivnosti (najcesto spored necija sugestija - bas kako tie sto ti velat deka filozofijata e gubenje vreme); ili vo obmisluvanje na svetot i problemite okolu sebe za da mozes da zivees efektivno i ispolneto?!
 
Филозофирањето претставува создавање на поими
 
Филозофите настојуваат со докази и разум да проникнат во светот и нашето место во него.Тие вршат истражување на значењата на идеите како што е стварност,што е вистинитост и невистинитост како и значењето на уметноста!
Големи мислители...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom